Site name

Mane sadašnjosti

Predsednik Srbije Aleksandar Vučića rekao je nedavno da su rađena istraživanja o fokus grupama, onima koji ga ne podržavaju, a koji bi, po logici stvari, trebalo da glasaju za njega zbog zastupanja proevropskog kursa.

8

Piše: Snežana Čongradin

07. decembar 2017. 14:00

Mane sadašnjosti

Rekao je da ga oni ne podržavaju isključivo zbog problematične prošlosti, jer ne mogu da savladaju to da ih u EU vodi onaj koji je tako dugo bio protiv evropskih integracije zemlje. Prošlost je moja, rekao je predsednik, za njih jedina mana.

Ta vremenska relacija, s obzirom na težinu prošlosti aktuelnih vlastodržaca, smestila bi ih u svakom sledećem trenutku u agoniji sećanja i kajanja, odnosno odustajanja od bavljenja politikom i odlaska u zaborav. To bi bio znak istinske promene, umesto potrebe dokazivanja o promeni kroz ponovni angažman iz kojeg jedino može da slede novi pokušaji pravdanja te problematične prošlosti.

Da je Vučić zaista novi Vučić, od sramote i griže savesti ne bi se usudio da se, nakon višedecenijske ratno zločinačke propagande tokom devedesetih, ali i u godinama posle petooktobarske revolucije, sve do 2012. godine, bavi politikom. Političko i ekonomsko profiterstvo na toliko mrtvih, osiromašenih, užasnutih i potpuno uništenih života, osudilo bi u najmanju ruku svakog iskrenog pokajnika zbog takvih nedela na potpunu izolaciju iz javnog života, težak humanitarni rad, ili nešto tome slično. Izvesno je da mu savest, ako se zaista naglo probudila, a ličnost se iz korena promenila, ne bi dozvolila da se ponovo postavi u situaciju da bude izabran da "popravi stvar", ono u čijem je kvarenju tako dugo i svim srcem učestvovao. Sama činjenica da je danas na vlasti, aktivan na polju na kojem je učinio katastrofalne greške i suočio toliko ljudi sa najtežim posledicama sopstvenog rada, dovoljan je, ako ne i ključan dokaz, da se Aleksandar Vučić nije promenio.

Faza u koju je Aleksandar Vučić zašao uveren da se promenio, sa željom da u novim okolnostima svojim postupcima učini krupne korake za društvo i zajednicu, i na taj način dokaže svetu da to više nije Vučić pre 2012. godine, može, stoga, predstavljati samo odraz upravo suprotnih ciljeva.

Ono što sadržinski odlikuje jedan takav proces jeste najpre zataškavanje zločina i odgovornosti pojedinaca iz ratova devedesetih. To, razume se, nije Vučićev izum, iako bi bilo najprirodnije da isključivo jeste. Pre njega su takvu politiku zastupale i vodile sve vlasti od 2000. godine, pa i oni vlastodršci koji nikakve direktne veze sa ratom nisu imale, dopuštajući identifikaciju nevinih građana, stradalih u siromaštvu i mržnji prema susedima, sa najstrašnijim monstrumima i njihovim zverstvima na evropskom tlu od Drugog svetskog rata. Neprestano upiranje prstom na drugog kada god bi se trebalo suočiti sa sopstvenim greškama, takođe, dobro je oproban metod politike kontinuiteta od koje se nije odustalo ni u jednom trenutku postratnog perioda, pa danas sprovođenje tog metoda od strane aktuelne vlasti izgleda sasvim prirodno i čak opravdano dubokom očekivanošću. Potom, sveopšta kontrola, od medija preko svih organa vlasti, nezavisnih institucija, i ostalih poluga društva, takođe, svojstvena svim ovdašnjim vlastima, način je na koji je Vučić u prilici da demonstrira svoju navodnu promenu.

Prelazeći na praktičan teren, jedina razlika koju pokazuje u odnosu na sebe ali i druge učesnike u političkom životu jeste u zaista jednom od najznačajnijih istorijskih procesa ovdašnjeg društva - procesu priznavanja kosovske nezavisnosti. Međutim, Vučić i to radi zapravo potpuno nepromenjen u odnosu vreme u kojem je, takođe, imao značajnu ulogu - vremenu u kojem je Kosovo sticalo nezavisnost. Izvesno je da je priznanje kosovske nezavisnosti, pre svih, upravo u javnom interesu građana Srbije, ali to činiti bez otkrivanja razloga koji su doveli do tako tragičnih ishoda, mrtvih i uništenih, bez odgovornosti, čak slavljenja generala koji su predvodili horde smrti na Kosovu tokom devedesetih, stoji u direktnoj suprotnosti sa javnim interesom. Predstavlja, međutim, osobenost i način svojstven upravo nepromenjenoj ličnosti smeštenoj u nove okolnosti. Isto kao što je, recimo, protivno javnom interesu praviti zaokret u spoljnoj politici na način na koji to Vučić radi, unazad pet godina, odugovlačeći i vodeći licemernu politiku navodnog sedenja na dve stolice - ruskoj i evropskoj.

Posledice nekog dobrog čina, izvesno je, prelaze u svoju suprotnost ako su izvedene na pogrešan način, a o tome je sada, prema svemu sudeći, prilično kasno voditi računa.

povezane vesti

Krivi ili ne, nas se to ne tiče

0

Piše: Snežana Čongradin

Priča o patriotizmu

8

Piše: Snežana Čongradin

Noć uoči presude Mladiću

20

Piše: Snežana Čongradin

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Niferon

07. decembar 2017.

Evo, neka bude da je sve napisano u kolumni apsolutna istina. Ali budući da nažalost političari poput Nenada Čanka ili Čede Jovanovića, odnosno bilo ko ko bi zastupao politiku sličnu njihovoj, objektivno nema ni teoretsku šansu da ikada u Srbiji dođe na vlast (osim eventualno kao slabiji koalicioni partner nekoj većoj partiji), moram priznati da mi je ovaj "današnji" Vučić, sa svim svojim manama, ipak prihvatljiviji (ili bar manje neprihvatljiv) od kompletne preostale opozicije, i "leve i desne".

zoran

07. decembar 2017.

Svaka cast. Divim se Vasoj pronicljivosti. Uvek pogadjate tacno u metu !

AA

07. decembar 2017.

av hitno treba nominovati za Oskara.Jedna stvar je obmanjivati srpsku javnost ali obmanjivati EU i UN je uspeh koja bi mu sigurno donela toliko zeljenu nagradu.Verujte u njegov preobrazaj onoliko koliko verujete u : Srbija podrzava teritorijalni integritet Ukrajine dok istovremeno produbljuje veze sa zemljom koja direktno unistava njen teritorijalni integritet. Srbija podrzava teritorijalni integritet BiH dok istovremeno podrzava coveka koji direktno radi na rasparcavanju BiH. Srbija cini sve da uspostavi sto bolje odnose sa USA dok danas u Skupstini njegov omiljeni ministar vojni izjavljuje da je CIA finansirala paljenje nase Skupstine. Verujte mu kao sto verujete u borbu protiv kriminala i sve osudjene tajkune. Verujte mu koliko verujete u obecanu ostavku gradonacelnika(idiota kako onda rece) i koliko verujete da idiot ponovo nece biti gradonacelnik u slucaju njihove pobede na gradskim izborima.Mozemo ovako nabrajati do iznemoglosti a sustina svega je da nije crna proslost av problem,problem je crna sadasnjost.

Rajko

07. decembar 2017.

Тама сам помислио ево једног нормалног члака кад оно ппново ништа. У којој се то земљи сматра отцепљење једног дела државе силом позитиван догађај а његово признање од те исте државе права ствар. Што ово не објасни шпанцима.

Ne obmanjuje on EU

07. decembar 2017.

EU cita Vucica skroz naskroz. Oni ga trpe jer ocekuju da ce on najlakse "proturiti" kosovsko resenje. Ja mislim da oni tu grese i da bi se narod lako odrekao i Kosova i raznih zlocinaca koji su zarili i palili po Balkanu ''''90-tih samo da nije svakodnevne propagande u stampi, govorima politicara i u BOT systemu. Jos Tadic ih je uveravao da ce ga ubiti ako popusti oko Kosova. Kad Kosovo udje u UN, Balkan ce biti tesko ozbiljno destabilizovati i tada AV nece vise trebati EU. Tad cete videti kako radi EU procep.

Milivoje Radaković

08. decembar 2017.

Koga je briga u šta Vučić privatno veruje, šta misli, čemu se nada, ili šta ga raduje? Čak i kada bismo to mogli da znamo, a ne možemo, i dalje bi za nas bilo relevantno samo ono što Vučić javno čini i rezultati njegovih postupaka. (Nije bitno je li mačka crna ili bela, bitno je da lovi miševe.) Bila toga svesna ili ne, S. Čongradin zapravo priziva nekakvog "vrlog vođu", plemenitog junaka visokog morala i dečije nevinih namera koji će da nas povede putam pokajanja pravo kroz dveri EU (i to neke "nebeske" i "socijalno pravedne", po mogućnosti). Mešanje religije tj. morala i politike po pravilu završi u konc. logoru (na to nas je onomad dr. Đinđić upozoravao), a bojim se i da bi takav "indigo-child Vučić" karijeru okončao na Terazijama, na vrh koca umazan perjem i katranom, a da se "građani" i "država" ne bi nigde makli. Možda je to i krajnji cilj večitih spasilaca iz danteovog kruga 2-ke...

Vitomir

10. decembar 2017.

Dokaz, Snezo cenjena, kolika je laz i bljuvotinja sve sto zinu SSSS- politicari , izmedju inih je da je, recimo i to Kosovo- srce Srbije! Laz jeste u tome da bi smo odmah pristali da amputaciju i predaju pola te geografije ili ga zamenili za prisvajanje Republike Srpske. Na to pristaje i SNS i opozicija. Sto dokazuje da smo mi, ustvari, srce Balkana, onog osvajackog, bezobzirnog, opancarskog, nasilnog, lazljivog i neprijateljskog prema svim oko sebe. Pod parolom " Ujedinjenje ili smrt", zarazeni davno ubrizganim virusom:gde je god Srbin - to je Srbija". Zato u Bgd hrle visokozatrovani Srbi sa svih balkanskih duzina i sirina, Seselji, Vucici, Tadici, Kapori, Karadzici i Mladici, ma kraja im ne vidis...Primamo i sve ostale mediokritete, manje ili vise ucene, koji su napaljeni da sve druge pljuju , pa i svoje korene, ako su bili drugaciji. Prosto svi smo manje vise u sto sedlu, apokalipticnom, razularenom, ma sta pricali, vrteli se levo ili desno, svejedno. Jankovic ili Jeremic, kakva razlika, na istom su fonu kao Obermajstor svi nasih tragicnih lutanja i nesreca u kojima jedrimo. Kormilar Vucic, na Arku je skupio takve tipove da je to svakako jedinstvena kamarila karaktera i lesinara , kakve svet ne poznaje, sa sve nabacanim tetkama, bracom, koferima, crkvama i fondacijama.. Na toj ladji su, istina u potpalublju, i opozicionari. Oni bi na pramac, naravno. To je sve sto zele. I oni bi gore gradili heliodrom, pistu za migove i tenkove, da i oni kocuju svoj nebeski san , svoju od Lazara prciju, svoj Balkan..

Pemba

11. decembar 2017.

Mada Vucic nije jedini niti bolesnik u istoriji vodjenja ove pustahije, ipak je barjaktar zla i pogibelji ovog naroda.