Site name

Krivi ili ne, nas se to ne tiče

* Srbija će nastaviti da uverava građane da balansira u odnosu na Rusiju, udaljavajući se i ovako već dovoljno udaljena od svojih suseda s jedne, odnosno EU s druge strane

Sedenje na dve stolice ili vođenje navodno balansirane politike između Evropske unije i Rusije ima svoje posledice ne samo na unutrašnjem planu, kada je reč o tempu sprovođenja reformi i usklađivanja sa evropskim standardima koji bi, vlada opšta saglasnost, doprineli boljem i kvalitetnijem životu građana Srbije, nego i kada je reč o regionalnim odnosima, pomirenju i uspostavljanju dobrosusedskih odnosa.

4

Piše: Snežana Čongradin

14. decembar 2017. 15:00

Krivi ili ne, nas se to ne tiče

Činjenica je da je Rusija intenzivirala odnose sa Srbijom u poslednje tri godine, od aneksije Krima i sankcija koje je Evropska unija uvela toj državi. Po prvi put u istoriji, na inicijativu Rusije, dogovorene su zajednične vojne vežbe između dve države, a u godinama koje su usledile, Rusija je počela da naoružava Srbiju, snabdevajući je teškim komadima, što je dovelo u pitanje ne samo evropsku orijentaciju ovdašnjih vlasti zbog produbljivanja odnosa sa državom sa kojom je EU u sukobu, već je zabrinulo i susedne države, navikle na ratoborni odnos Srbije prema njima.

U poslednje tri godine zabeleženi su pokušaji dva državna udara, u susednoj Crnoj Gori i Makedoniji zbog, s jedne strane, njihovog opredeljenja za članstvom u NATO, odnosno smene vlasti, u drugom slučaju, koja ima težnju da se priključi NATO. U oba slučaja izazivanja nestabilnosti i sukoba, izvode se dokazi, Rusija je imala svoju ulogu ili doprinos. Kada se tome dodaju činjenice o uticaju Rusije na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, i njegovu ratnohuškačku retoriku i stalno pozivanje na raspad države Bosne i Hercegovine, kao i podrška koju Rusija daje političkim elitama u namerama da ne reše kosovski problem, odnosno ne priznaju nezavisnost nekadašnje južne srpske pokrajine, vođenje navodno balansirane politike između Zapada i Istoka prelazi u svoju suprotnost.

Istovremena saradnja sa dve sukobljene strane neizostavno svrstava onog koji tvrdi da vodi uravnoteženu politiku na samo jednu stranu. Evropske integracije u novonastalim okolnostima imaju jedno određenje koje je nemoguće prenebregnuti - saradnja sa Rusijom, ako se ima u vidu sve gorenavedeno, jasan je pokazatelj antievropskih težnji ili evropskih dezintegracija.

U nizu primera u kojima se aktuelna vlast godinama unazad određuje kao inspirator i glavni podržavalac secesionističkih težnji u RS, kao i naznaka da je u vezi sa srušenim makedonskim režimom, odnosno sukoba sa novoformiranom, tamošnjom vlašću, Crna Gora predstavlja vrhunac odnosa u kojem se Srbija pokazuje kao partner koji nikako ne doprinosi uspostavljanju odnosa odgovarajućih za neki budući evropski okvir. Čak i ako izuzmemo podatak da se Aleksandar Vučić od pokušaja državnog udara u toj zemlji intenzivno viđao i sarađivao sa političarima koji su direktno optuženi za terorizam, potom, ako zaboravimo da je glavni ruski obaveštajac, nekoliko dana nakon pokušaja likvidacije crnogorskih pronatovskih političara, došao u Beograd na razgovor sa Vučićem, posle čega se dvojici ruskih državljana osumnjičenih u istom procesu gubi svaki trag, najnovije tvrdnje Mila Đukanovića da su srpski zvaničnici znali šta se priprema u Crnoj Gori govore u prilog tome da Srbija vodi licemernu politiku ne samo prema EU već i prema susednim državama i to upravo zbog saradnje sa Rusijom.

Kakav god da je odnos prema crnogorskim zvaničnicima u javnom mnjenju Srbije, odnosno stepen sumnje u vezi sa tvrdnjama o državnom udaru i pretežnim stavovima da je pokušaj terorizma u toj državi izmišljen sa ciljem političkog profitiranja vlastodržaca, izvesno je da bi u normalnim okolnostima izjava Đukanovića da je Srbija znala za pripremu nasilne smenu vlasti u toj državi izazvala bar potrebu da se ta pitanja nađu u fokusu javnosti i izazovu uznemirenje. To se, međutim, ne dešava. Ovako, mediji, građani, javnost u načelu, ponašaju se baš kao vladajuća struktura. Naime, premijerka Srbije je Đukanovićeve tvrdnje prokomentarisala sledećim rečima: "Tako da, svakako, ako on ima takva saznanja, ne mislim da su ona na štetu ili za kritiku Srbije."

Dakle - krivi ili ne, nas se to ne tiče. Srbija će nastaviti da uverava građane da balansira u odnosu na Rusiju, udaljavajući se i ovako već dovoljno udaljena od svojih suseda s jedne, odnosno EU s druge strane.

Za kraj, navedimo odgovor Mila Đukanovića na pitanje zašto dokazi koje je Srbija imala nisu dostavljeni na vreme crnogorskim službama: "Želim da verujem da se u srpskim bezbednosnim strukturama nije blagovremeno prepoznala krajnja namera nasilnog preuzimanja vlasti i izazivanja bratoubilačkog rata u Crnoj Gori."

Želim da verujem je, čini se, početak odgovora na mnoga pitanja u vezi sa spoljnom politikom Srbije.

povezane vesti

Paralelni Vučić

19

Piše: Snežana Čongradin

Zašto su Rusi "stavili" Vučića u cev?

16

Piše: Snežana Čongradin

komentari (4)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Sveta

14. decembar 2017.

Srpska sopljnja politika nije sedenje na dve stolice već politika neutralnosti. Kada se u ringu bore dva boksera teške kategorije i sudija strada a kamo li bokser papir kategorije. U Srbiji je problem što nema tri sposobna poštena čoveka da uzmu fotelju u fabriku IMT i organizuju proizvodnju domaćih traktora a svaka proizvodnja omogućava povećanje budžeta, veća izdvajanja za PIO i zdravstveni fond a u isto vreme smanjenje broja socijalni slučajeva i abonenata narodne kuhunje. Tu se javlja i problem novinara koji nikako o tome da napišu, makar i loš, članak.... Kako je moguće da se ugasi Zvonačka banja a da o tome niko ni slovo da napiše niti da budu uhapšeni manipulatori jer ta banja je rađena i iz kase penzionera... Penzionera se sete poslanici samo kada treba da im umanjuju penzije a radom skupštine za poslednjih 30 godine bezakonski je povećan broj penzionera za 700.000. I tu niko da napiše ni slovo pa čak ni sindikat, O PUPS-u neću trošiti slova jer ih ne zaslužuje....

Anastasija Marković

14. decembar 2017.

Gospođo Sonja, kada već pominjete Makedoniju i sami znate da bez pomoći NATO i zapada Zaev ne bi nikada došao na vlast, uzgred sada će početi ispitivanje pokušaja albanske manjine u Kumanovu da na silu preuzme , a slično je bilo i u Crnoj Gori..

Kole II

15. decembar 2017.

Gospodjo Anastasija, voleo bih da cujem vase misljenje da li ni Vucic ne bi bio na vlasti da nije bilo "pomoci" tog istog zapada i NATO-a bez kojeg, kako kazete, Zaev ne bi nikada dosao na vlast.

Vitomir

15. decembar 2017.

Pa, Snezo, Srbiji je malo sta vazno, na njenom putu " ujedinjenja ili smrti"- ostvarenju sna- Velike Srbije. Ma sta krivi, lazemo, spinujemo, potpaljujemo, otkud i kao to da to kao steti i slicno. Mi, uz bozju i rusku pomoc, hrlimo, kroz fekalije moralnih bestidnika i odbrambene sisteme i naoruzanje u cilju zastite nasih granica( koje cemo tek da postavimo, jer ovo su samo administrativno- avnojevske) jurimo slepo i apokalipticno...Sa tim ciljem u nama, nema mesta osecaju krivnje, saosecanja, lustracije ili katarze, pomirenja.. To nas sve ometa u nasem naumu, poslenju od Svevisnjeg..