Site name

Ničija zemlja

U blizini zgrade u kojoj živim nalazi se ničija zelena (čitaj: zarasla u travu i korov) površina. Verujem da je Beograd pun sličnih lokacija pa se sve napred navedeno može odnositi na bilo koju od njih..

8

Piše: Bojana Selaković

14. decembar 2017. 20:53

Ničija zemlja

Do pre desetak godina tu je bio mali zanatsko-tržni centar. Od njegovog rušenja, ovaj prostor nije imao nikakvu posebnu namenu, na njemu nije izgrađena nikakva stambena ili poslovna zgrada, park ili dečije igralište. Parcela je sa dve strane oivičena saobraćajnicama, sa treće slepom ulicom. Uz nju se nalazi trolejbusko i autobosko stajalište, a pozicionirana je takoreći na samoj vrlo frekventnoj raskrsnici i to na trasi do vrtića i škole, što znači da svakoga dana, pored nje prođe veliki broj ljudi, a posebno dece.

Do prošle godine trava je s vremena na vreme košena, pa je postojao barem privid kakve-takve uređenosti. Slučajno ili ne, potupna nebriga za održavanje ove površine dešava se od promene vlasti u opštini Zvezdara. Za skoro godinu i po dana, od samo travnate parcele, dobili smo mestemično grmovitu i žbunovitu površinu, koja ima tendenciju da preraste u šumu. S obzirom da je kraj u kome živim vrlo poznat po velikom broju novoizgrađenih stambenih objekata, čini se neverovatnim da neki investitor nije mapirao ovu parcelu i započeo gradnju. Kako me je ova misao kopkala, zahvaljujući detaljnijim proverama saznala sam da ova parcela ima saobraćajnu namenu, te da postoji plan gradskih vlasti o produžetku trase autobuske linije broj 83 do Učiteljskog naselja i izgradnji nove okretnice baš na pomenutoj parceli. Saznala sam i da navodno postoje problemi u vezi sa realizacijom ovog plana, jer prema originalnoj zamisli, nova okretnica podrazumeva i proširenje i rušenje nekoliko stambenih jedinica u gore pomenutoj slepoj ulici.  Ne znam da li je ovo u potpunosti tačno, ali se svakako uklapa u priču u kojoj ovde već nije nikla neka stambena zgrada.

Iako bih bila najsrećnija da se na ovom mestu izgradi park ili dečije igralište, nije mi sporna ni ideja o izgradnji okretnice, tj prenameni ovog prostora za nešto što je javni interes. A iz mog ugla, bolja saobraćajna poveznaost naselja to svakako jeste. Međutim, sporno je što se to ne događa već deset godina. Sporno je i to što što je parcela izgubila i minimalno održavanje. Prilikom prijavljivanja ovog problema Beokom servisu, rečeno mi je da se informacija o ovoj vrsti problema prosleđuje nadležnoj opštinskoj inspekciji.

Sporno je što niko iz opštine nije reagovao godinu i po dana i naložio „Zelenilu“ da pokosi travu i spreči rast korova i šiblja u (pre)naseljenoj urbanoj zoni. I to je samo jedna strana problema. Druga, mnogo opasnija, koja je zapravo posledica ove prve, jeste, što opšta zapuštenost i izgled neke površine na naš narod očigledno deluje podsticajno. Ali ne da je srede i učine pristojnijim mestom, već da postane još gora, prljavija i nepristupačnija. U poslednjih godinu i po dana, obod površine o kojoj govorim postao je divlji parking, koji tokom jesenjih i zimskih meseci dobija izgled blatnjave kaljuge. Pojedinci ovu ničiju zemlju za potrebe parkinga uzurpiraju pravim saobraćajnim barikadama, kako se u njihovom odsustvu slučajno neko ne bi parkirao na mesto koje su, poput naših praistorjskih predaka označili svojim. Korovsko žbunje postalo je idealno mesto za bacanje građevinskog šuta, plastičnih flaša, a bogami i čitavih kesa đubreta iz kućne potrošnje.

S obzirom na sveukupan izgled, ni vlasnici životinja koji još jedini tuda koračaju, nisu nešto posebno motivisani da počiste fekalni otpad svojih ljubimaca. Malo dodatnog biološkog orpada zapravo ništa i ne znači na toliku plastiku i staklo. Sve u svemu, dobili smo ne jednu, već nekoliko, za sada malih deponijskih ostrva na samo nekoliko kilometara od Knez Mihailove. Za kompletnu ilustraciju valja pomenuti da se najbliži kontejneri nalazi na svega 30-40 koraka od ove ničije zemlje.

Ovaj tekst nije kritika samo nadležnih gradskih i opštinskih institucija. Čak, više želim njime da ukažem na bahatost i neodgovornost pojedinaca i apelujem na njihovu svest. Jer, ako su đubre izneli iz svoje kuće, i dalje će udisati prljav vazduh i gaziti po zagađenom zemljištu. Ali ovaj primer jako lepo pokazuje zbog čega je odgovornost nadležnih institucija važna. Ona usmerava i stvara klimu za odgovorno ili neodgovorno ponašanje građana.

I može se centar šminkati do besvesti i nazad, ako samo malo dalje mrdnemo, videćemo pravo lice i naličje brige o gradu. Mada, kako po jednom od osnovnih postulata stare dobre demokratije, svaka vlast predstavlja ogledalo većine, ovo možda i neće nikoga začuditi. Osim one manjine, koja pak, možda i ne treba da se čuje, već jednostavno treba da izabere između integracije (sa takvom većinom) i emigracije.

povezane vesti

Nenaučene lekcije

5

Piše: Bojana Selaković

#RešenProblem

3

Piše: Bojana Selaković

Magija zakona

1

Piše: Bojana Selaković

komentari (8)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

ilijA V

14. decembar 2017.

Bojana, jedinstven, i za pohvalu, glavnogradski opis koji, uz zamenu lokalnih naziva, ocrtava trenutno stanje tr. na svakom prostoru zemlje nam Srbije.

jedna iz manjine

15. decembar 2017.

Sve blize emigraciji. Integracija je neprihvatljiva.

svetlanast.

15. decembar 2017.

Bez obzira na plemenite namere autorke teksta, posao joj je uzaludan.Ima stanara koji pokusavaju da ulepsaju ulaze u zgrade.Biljke im pokradu.Na putu u obdaniste, roditelji kese bacaju usput, vlasnici pasa bi bar minimalno trebalo da placaju za odrzavanje zelenih povrsina, komunalna policija juri nesrecnike koji po pijacama prodaju sitnice.Zelenilo Beograd i Gradska cistoca su strogo odredile sta ko cisti, pa djubre "prebacuju" jedni drugima, sa grana stabala "vijore" najlon kese i po nekoliko godina, sve dok ih vetar ne oduva...Na putu u Evropu nikoga nije briga kakva nam je okolina.Cuvanje okoline trebalo bi da bude vazna tema u vrticima i skolama.Daleko je Srbija od Evrope.Poglavlja se "ne jedu a ne sipaju se ni u traktore".

scoby

15. decembar 2017.

I ja imam sličan problem u prigradskom naselju u kojem živim. I pored velikog broja parking mesta, Srbi obožavaju da parkiraju kola isključivo ispred svoje zgrade (ako bi mogli uneli bi ih I u lift I parkirali u hodnik ispred stana). Tako da su ''''''''zelene'''''''' površine okupirane četvorotočkašima koji riju zemlju I kolovoz pretvaraju u blatište. Nekoliko puta sam zvao komunalnu policiju, ali očigledno je da ona nema svoju prvobitnu funkciju I ništa ne radi. A nije ni popularno ljutiti svoje verne glasače. Isto tako potpuno je zamrla ideja sa recikliranjem đubreta. Domaćinstva su dobijala plastične kese I jednom nedeljno odvozio se otpad koji može da se reciklira. Kome to više treba? Polako se grad pretvara u haotično đubrište uprkos ''''''''najboljem gradonačelniku u novijoj srbskoj istoriji''''''''.

GS

15. decembar 2017.

Prava slika naših dana. Zamislite kako je tek na primer u Batajnici. Ili Mirjevu. Samo da se kuga ne pojavi. Neki dan sam videla mrtvog pacova na ulici. Ono, sto jes’ jes - oko skupštine je cveće, a na Senjaku dupli drvoredi, valjda kao izolacija smradu koji od nekud stiže.....

p

15. decembar 2017.

Idite na Dorćol kod početka biciklističke staze da vidite šiblje i korov koje seže sve do marine Dorćol. Kese, djubre, čopori pasa lutalica, beskućnici... Centar grada !

Komsija

27. decembar 2017.

Ali, zato u Milutina Dragutinovica, nekadasnja Nova do Raljske, u prizemlju zgrade 3-5, pored radionice, nice kafana, milina jedna, i onako nemamo parking mesta, a o galami, ludilu koje nas ceka da nepricam. E...da imamo zaraslu, zelenu povrsinu, slatko bi je kosio, odrzavao.

Ucitelj

27. decembar 2017.

U Uciteljskom naselju su se pojavile NLO osobe u narandzastim uniformama, imaju metle u rukama, neko kaze da su to cistaci Gradske cistoce, nisam siguran, zaboravio sam kako izgledaju, moze biti!