Site name

U čemu je tačno razlika?

Zamislimo sledeću stvar. Godina je 1943, i 16-godišnji mladić Aron Klajnman se nalazi u Varšavskom getu u Poljskoj. Kao Jevrejin, u tom getu je već bio proveo godinu dana - gladan, mršav, izmučen i bolestan.

60

Piše: Aleksej Kišjuhas

16. jul 2017. 09:00

Zatim pristiže naredba da se ovaj geto rasformira, i da se njegovi stanovnici razmeste u izvesne radne logore. LJudi u SS uniformama ("Odbrambene snage") tada su ovog momka odvojili od porodice, strpali u voz, i poslali u izvesni logor koji se zove Aušvic. Tamo je prošao kroz proces selekcije, tj. odvojen je od žena i dece, rečeno mu je da ostavi sve torbe i da preda sav novac, te da se pripremi za tuširanje, onako, higijene radi. Uguran je u sobu sa tuševima, ali iz slavina nije potekla voda, već otrovni gas. Preminuo je na licu mesta, a njegovo telo je ubrzo spaljeno u specijalnom krematorijumu u blizini, kako bi se (ne)vešto prikrili tragovi zločina. Baš kao i milioni Jevreja poput njega, samo zato što su Jevreji. Dakle, civili, obični ljudi, čija je jedina krivica to što se drugačije zovu i prezivaju.

A onda zamislimo ovu stvar. Godina je 1995, i 16-godišnji mladić Mirza Hadžibegović se nalazi u enklavi Srebrenica u Bosni i Hercegovini. Kao Bošnjak, u ovoj "slobodnoj zoni" je već bio proveo godinu dana - gladan, mršav, izmučen i bolestan. Zatim pristiže naredba da se ova enklava rasformira, i da se njeni stanovnici razmeste unaokolo. LJudi u VRS uniformama ("Vojska Republike Srpske") tada su ovog momka odvojili od porodice, strpali u autobus, i prevezli u izvesno selo otočari. Tamo je prošao kroz proces selekcije, tj. odvojen je od žena i dece, rečeno mu je da ostavi sve torbe i da preda sav novac, te da se pripremi za narednu deportaciju, onako, turizma radi. Isteran je na poljanu i ruke su mu vezali žicom, nakon čega je streljan mitraljezom. Preminuo je na licu mesta, a njegovo telo je ubrzo zakopano u specijalnoj masovnoj grobnici u blizini, kako bi se (ne)vešto prikrili tragovi zločina. Baš kao i hiljade Bošnjaka poput njega, samo zato što su Bošnjaci. Dakle, civili, obični ljudi, čija je jedina krivica to što se drugačije zovu i prezivaju.

U čemu je tačno razlika između ova dva slučaja ili stvari? Ni u čemu. Pa ipak, ova država i društvo uporno odbijaju da prihvate činjenicu da te razlike nema. To jest, mi kolektivno odbijamo da shvatimo i prihvatimo da određeni pojedinci jesu odgovorni za genocid i u našem komšiluku, baš kao što su to bili nacisti u svim onim dokumentarcima po kablovskim kanalima. Pa, umesto toga, naše društvo u vezi sa Srebrenicom radije odgovara tradicionalnim srpskim pozdravom "A šta su oni nama radili?". Ili, praktično i analogno, tvrdi sledeće: "Ako je tog holokausta i bilo, mora da su ga malo i Jevreji činili, zar ne?" Dok ta stvar sa "genocidom" nije samo jezička ili semantička, baš kao ni pravna, sudska ili politička - već ima smisla jedino kao ljudski iskrena, skromna, ponizna i saosećajna. Kao što se civilizacija bila zapitkivala kako uopšte pisati poeziju nakon Aušvica, isto pitanje pred sobom i pred svojim ogledalom valja postaviti i nakon Srebrenice. A da li ga postavljamo?

I zato, koga briga da li je neki sud u dalekoj Holandiji ovo zlo i naopako bio okvalifikovao ovako ili onako? Ej, ljudi ljudski, u Potočarima i unaokolo, ubijeno je najmanje 8372 dečaka i muškaraca! Probajmo samo da brojimo do te skaradne cifre? A ubijeni su sistematski i planski, gotovo industrijski, u par marljivih i samopregornih krvavih dana, i to samo zato što su bili Bošnjaci. Svaka čast Stivenu Spilbergu, pa će nas stegnuti u grlu na jednoj od mnogih televizijskih repriza "Šindlerove liste". Ali, tu istu industriju smrti imali smo na samo par stotina kilometara odavde, i to pre samo par decenija. Šta suvo grlo kaže na to? Zateže nas ili jok? Nije sve neka prokleta (geo)politika, jer na ovom svetu fakat postoje i dobro i zlo. A svaka čast i Hani Arent, ali to u Potočarima nije bilo nimalo "banalno", već prilično svesno i (zado)voljno. "Jesi li prcao nešto?", pitao je žicom vezanog maloletnog momka pripadnik izvesnih "Škorpiona" na onom zastrašujućem video snimku iz Srebrenice. "Ni nećeš", dodao je, neposredno pre nego što ga je ubio, odnosno povukao obarač mitraljeza. Banalno? Ne baš.

I otuda, ukoliko srbijanska politička opozicija želi da sačuva kakvu-takvu moralnu nadmoć nad aktuelnim režimom, ona aktuelnu vlast pre svega mora da priupita sledeće: Zašto ove godine niko od državnih zvaničnika nije otišao na komemoraciju u Potočare? Zašto? Dok tu krhku moralnu vertikalu jesu sačuvali Čedomir Jovanović i Nenad Čanak, koliko god se bili šunjali oko vlasti, ili šta već radili. Nije sve na ovom svetu ta prokleta stranačka politika, niti odnos prema Aleksandru Vučiću Prvovenčanom. Stotinu mu stotina žrtava, Srebrenica je naš Holokaust, i ona jeste svojevrsni Aušvic-Birkenau našeg doba. Da, uz taj Aušvic, postojali su i Dahau, i Mathauzen, i Treblinka, pa čak i Drezden i Hirošima - za one što insistiraju na nekakvoj falš uravnoteženosti ili fejk ekvivalenciji u vezi sa prebrojavanjem žrtava fašizma. Ali, sve žrtve Drugog svetskog rata, pa i ratova na prostoru bivše Jugoslavije, jesu žrtve fašizma. Međutim, od našeg odnosa prema Aušvicu i/ili Srebrenici kao jednom simbolu i kvintesenciji zla, zavisi naš identitet kao dobronamernih i pristojnih ljudskih bića. Kako god se prezivali, za koga god glasali, i kom god bogu se molili ili tu stvar sa molitvom ne radili uopšte.

Najzad, ovaj sociolog i kolumnista je bio i u Potočarima i u Srebrenici. Vozeći se iz Novog Sada na neku zgodnu NVO petljanciju u Sarajevu koja je za evropsku kintu bila posvećena miru, pomirenju i prekograničnoj saradnji. Jer, šta će siroti Evropljani sa nama, osim da sipaju te evre u ovakve i slične projekte. I, zamolio je vozača da se na bar pola sata zastane, odnosno skrene kod putokaza za Srebrenicu, kako bi se svratilo do Memorijalnog centra u Potočarima. A taj je vozač, Nusret ("Nusko"), zapravo bio lokalac, ali i neko ko je u Srebreničkom genocidu izgubio i svog oca i svu svoju braću. On sam je preživeo jedino kao famozni "dođoš" u Vojvodini, godinama i srećom po njega, zarađujući svoju koricu vozačkog hleba podalje od te strašne istočne Bosne. I sad, videvši da imamo vremena, Nusko nas je odvezao i do svoje majke, koja nam je ljubazno i skromno skuvala kafu ili kahvu. Ne pitajući ko smo, šta smo, i odakle dolazimo. Bosanski gostoljubivo, ova snažna, moćna žena i istinska "majka Srebrenice" dočekala je svog jedinog preživelog sina i njegove goste uz iskreni osmeh i duboku ljubav i pažnju. Bila je to najteža kafa koju sam u životu popio, zadržavajući suze, i suočavajući se frontalno sa nepopravljivim i trajnim ožiljcima, nastalim usled jednog nezamislivog zla, a u ime strašne ideologije krvi i tla.

I zato, još jednom, u čemu je tačno razlika? Između Arona Klajnmana 1943. i Mirze Hadžibegovića 1995. godine, tih kako fiktivnih, tako i sasvim realnih mladića iz prva dva pasusa ove kolumne? Koji, zbog nemačkog i srpskog fašizma, nikada neće voditi ljubav, oženiti se i dobiti dete, zato što su sistematski ubijeni pošto se prezivaju kako se prezivaju? Genocid jeste genocid, i on je konstanta nakaradne ljudske vrste još od kada je ista bila sišla sa drveta, progovorila, i mentalno odvojila "nas" i "njih". Iako među nama, ljudima, te neke razlike nema. Možemo li bolje od toga? Jer, fašizam nema etnički marker. U različitim istorijama i geografijama, on može biti nemački, italijanski, engleski, američki, japanski, hrvatski, srpski ili jogiletački, ali on pre svega ostaje fašizam. Zlo je zlo, čak i kada se obavlja u ime boga i nacije, pa nam onda deluje nekako zgodnije i lakše za gutanje. Fašizam je taj koji ubacuje žive ljude u vozove i autobuse, i zatim ih tretira Ciklonom-B po gasnim komorama ili pak kuršumima mitraljeza po bosanskim poljanama, svejedno. Jer nema razlike među njima. Međutim, ako pravimo kreativnu razliku između "našeg" i "njihovog" fašizma, to je lukavstvo uma odlika jedino podlaca, hohštaplera i hulja. A ukoliko, pred samima sobom, priželjkujemo kandidaturu u društvo pristojnih, dobronamernih i moralnih ljudi, poklonimo se žrtvama našeg sopstvenog fašizma u Potočarima. Kako se to stravično zlo ne bi ponovilo nikad.

povezane vesti

Vakcine i činjenice

16

Piše: Aleksej Kišjuhas

Asteriks u istoriji

23

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (60)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

M.P.

16. jul 2017.

Gospodine Kisjuhas, strasno sam vam zahvalna zbog ovog i ovakvog teksta. Jer me takodje pogadja cinjenica da opozicija (osim Cede i Canka) ima prakticno isto misljenje o Srebrenici kao i aktuelna vlast protiv koje se tako predano bori. Srebrenica i Kosovo su teme kojima bi opozicija mogla da se itekako distancira od rezima i pokaze drugo lice Srbije. Ali ne, tako je bilo od samog pocetka, opozicija (osim Gradjanskog Saveza) je bila na isti nacin nacionalisticka kao i prostalice raspada Jugoslavije.

Jelena

16. jul 2017.

Kišjuhasu, dobronamerno vas pitam: što sebi dozvoljavate toliki blam? Zapitajte se šta misle o vama oni koji pročitaju vaše diletantske uratke o "svemu i svačem". Pišite o onome što najbolje znate (pokušajte proceniti šta vi to najbolje znate, ili pitajte prijate da vam daju objektivnu procenu), a nemojte izigravati velikog mislioca i intelektualca kojem je božanski zadatak da neobrazovanoj narodnoj masi otvara oči i otkriva tajne života. Ili kako to naš narod kaže: nemojte učiti tatu kako se prave deca. Svakim svojim novim tekstom sve više otkrivate svoju površnost i ne poznavanje suštine teme o kojoj nadugačko i naširoko razglabate.

GS

16. jul 2017.

Shaka cast.

Zaboti janos

16. jul 2017.

Divim se ljudima koji hrabro izadu na crtu fasistima,takvi ljudi su nada za ovo covecanstvo.mislite svojim srcem,pa tek onda glavom.

Драган Пик-лон

16. jul 2017.

Уз сво постовање према жртвама рата,нарочито према онима које су оставиле кости у нацистичким и устаским логорима и Јамама,ипак морам да приметим да млади господин Кисјухас,брка бабе и жабе.Подсећам га да Геноцид није по дефиниције страдање једног човека.Јос мање је успоредба два страдалника иѕ два разлицита временска периода.То јест један је угусен гасом у Аушвицу,док је други стрељан у Сребреници.Колики је број стрељаних?Да ли су сви Бошњаци?Ко их стрељао?Ко је наручио масакр?Та питања се упорно крију од јавности,чак и Трибунал "несме"улазити у та испитивања.То јест у ДНК жртава.Док је ситуација и околоности око Аушвица научно потврђена и неспорна чињеница да се ради о Холокаусту према Јеврејима.Господине Кисјухас,ви вашим памфлетом овде ,уствари умањујете Геноцид и Холокауст према Јеврејима,на бедан начин-лијући крокодилске сузе за Бошњацима.Чак ста висе злоупотребљавате вас литерарни талент.Није довољно знати склопити једну реценицу, но она у оваквим темама мора пре свега бити и логична.Личите на Дарвиновог рођака,који сече грану на којој седи!!!

Nenad Horvat

16. jul 2017.

Tekst je površan i ostrašćen, a zasniva se na pogrešnim premisama - naime o krivici srpskog naroda i potrebi za izvinjavanjem. Zločin jeste počinjen, okarakterisan kao genocid (sa čime se svakako slažem), krivci postoje bili oni tenutno poznati ili ne, a zaslužili su kaznu koju će im relevantno sudsko telo odrediti - i ja se, kao osoba, od srca nadam da ću to videti i doživeti. Pogrešna postavka je žongliranje srpskim političkim establišmentom, sadašnjim, bivšim (a verovatno i budućim) od strane autora. Zločin se dogodio u REPUBLICI SRPSKOJ, tzv. ENTITETU u tada već medjunardodno priznatoj Bosni. Slobodan Milošević je oslobodjen direktne odgovornosti za genocit u tužbi Srbija i Crna Gora provi Bosne i Hercegovine, 2007-me, uz napomenu da nije učinio dovoljno da se zločin spreči. Ostali glavni politički akteri imaju malo veze sa današnjom Republikom Srbijom. Ratko Mladić je Srbin iz Bosne. Radovan Karadžić je poreklom iz Crne Gore. Raznovrsni šljam koji je učestvovao u brutalnom ubijanju je sa skpoljen sa koca i konopca i tamo bi, po meni, trebalo ponovo da završi, bilo kog da su državljanstva ili nacionalnosti. Autor je ostrašćen što manje ili više relevantni političari ne idu listom u Srebrenicu da se posipaju pepelom. Srpski političari su ostrašćeni i izbegavaju temu, negiraju genocid (koji se, de-facto) dogodio i pokušavaju da ispolitizuju u svakom trenutku. Što se tiče kolektivne krivice Srba - nje naravno ne može biti, a još manje se može odnositi sam na Republiku Srbiju. Ljudski je otići na tužan pomen brojnim žrtvama, pokazati empatiju i iskazati žaljenje što su počinioci mahom etnički Srbi, a zločin je tim strašniji što sme žrtve nazivali braćom do pre svega par decenija. Autor od humanog akta izazvanom iskrenim emocijama (kao izvinjenje Vili Branta žrtvama Holokausta), on pravi obavezu, nekakvu dužnost koja se mora obaviti, a koja je ništa drugo do uvredljiva ožalošćenima. Autor od ličnog akta stvara politički, državni i nacionalni. Da li je nekakav magarac bio tamo (i sakupljao jeftine političke poene) ili nije bio tamo (i sakupljao jeftine političke poene), to je autoru - na žalost - ključno pitanje. Forma, pa sadržaj.

Milorad Obradovic

16. jul 2017.

@jelena sve objasnila!

Mihajlo Štajnfeld

16. jul 2017.

Ipak postoji bitna razlika između Srebrenice i Aušvica. Mi se ponosimo svojim delom u Srebrenici. I zato se slažem da se u Srebrenici nije dogodio genocid. Mnogo gore od toga, ali reč još nije pronađena.

Teofil

16. jul 2017.

@Jelana, siguran sam da odgovor na vaše pitanje nećete dobiti od onoga kome ste uputili, zato bih ja pokušao da vam odgovorim: to je zakasnela adolescentna nesigurnost izražena kroz fobičnu potrebu za samodokazivanjem.

Ivan Kilibarda

16. jul 2017.

Evo reci cu ti u cemu je razlika. Nacisti su u gasne komore slali, mladice, zene, decu i bebe, stare... Vojska RS je streljala vojno sposobne muskarce. Zenu, decu, stare je prebacila na bosnjacku teritoriju. Nije ih ubila!

Milorad Obradovic

16. jul 2017.

Dragi gospodine Kisjuhas, istorija je ozbiljna i komplikovana nauka. Ne uci se samo iz izvora koje su pisali pobednici, niti iz povrsnih tekstova ciljano izlobiranih, od strane raznih mocnih i bogatih organizacija.

@M.P.

16. jul 2017.

Kišjuhasu ti si. Odmah si prepoznat.

pajser

16. jul 2017.

Srebrenica jeste ratni zlocin ali nije genocid ko sto kaze neki tamo sud u hagu i njihovi portparoli ovde. Zato imamo problem da se suočimo s istinom.

Milan

16. jul 2017.

Svaka cast na tekstu. Nema Srbiji buducnosti dok se ne pomiri sa svojim zlocinima i dok ne prestane sa relativizacijom, ali ne vidim da ce se to desiti u neko skorije vreme. Zato i tapkamo u mestu 25 godina, vreme prolazi, a zivot je samo jedan. Pozdrav iz EU.

Viktor

16. jul 2017.

Tekstove Kišjuhasa, sudeći po komentarima koji prate njegove tekstopišačke uradke, jedino prihvataju i razumeju srbofobični čitaoci. Sva sreća što iole obrazovan čitalac zna da nije važno šta se kaže, nego KO kaže.

žoržo

16. jul 2017.

Ih, bona, prekinu im nedeljnu čorbu. Te nije isto, te istorija je nauka, te ima Rečnik, te Ontologija. Ma, nedoprcanost pa to ti je. A 8372?

Adnan Dzonlic

16. jul 2017.

obzirom da ste izbili argument "a šta su oni nama radili", sad čitam nevjerovatne nebuloze tipa "Mladić je bio Srbin iz Bosne"... ljudi, jeste li vi upoznati sa ČINJENICOM da je Mladić tada, a i kasnije bio na plati u Vojsci Jugoslavije? Znate li čime je ovo počinjeno, odakle su kamioni koji su premještali kosti? Niko normalan, nikada neće reći da su to uradili svi Srbi, nego otpad, kakvih ima u svakom narodu. Ali ko je organizovao i vodio taj otpad? Ovo nije incident, pročitajte definiciju genocida, namjera da se jedan narod ukloni, a šta je spremanje u kamione, plansko iseljavanje i ubijanje reproduktivnog dijela stanovništva? Ne možete reći da su nacisti četrdesetih bili genocidni, ali nećete priznati da su to neki bili devedesetih. Jednostavno ne ide. Ko želi, upoznaće se sa činjenicama, sa planovima, od trovanja vode, do čišćenja terena. Pa kosti jednog 14-godišnjeg djeteta su našli u četiri optine u krugu 80 kilometara... šta je to? dok god sebi to ne priznate, ne meni, nama, ja imam jako puno normalnih prijatelja svih vjera, nacija, koji shvataju,a li morate shvatiti u kakvu zamku upadate, jer vijekovima, baš vijekovima uvijek su drugi krivi, a svoje zlo ne vidite...

Velimir Obradović

16. jul 2017.

Gospodine Milorade Obradoviću, nadam se da mi nećete uzeti za zlo ako dopunim vašu rečenicu: "... istorija je ozbiljna i komplikovana nauka..." kojom da bi se bavio treba imati znanja, obrazovanja i stručno-naučne objektivnosti.

Sreten

16. jul 2017.

Sarajevo i Srebrenica su lakmus papir ljudskosti, narocito u Srbiji. Onaj koji se igra recima, manipulise na bilo koji nacin, koji je indiferentan, ili je noz-zica-srebrenica ponosan na to sto je uradjeno - kakvih ima ne malo - nije, medjutim, po mom misljenju "podlac, hohštapler i hulja". Takav je mnogo gore od toga. Njihova vizija srpstva naveci je neprijatelj mojoj viziji.

mujcinovic salih

16. jul 2017.

Možda da prvo saznate značenje reči "genocid", mladi gospodine, pre nego krenete da se posipate po glavi pepelom.

Logical fallacy

16. jul 2017.

Nije to moj fasizam, razumete? Osecam izuzetnu odbojnost na ovakva nastojanja nametanja kolektivne krivice. Kao da mi neko na silu gura noz u ruke i tera me da ubijem. Govori da sam ubica. Skoro nasilnicki. I u tome lezi ceo problem u vezi Srebrenice i te terminologije zlocin vs genocid. Za Srebrenicu sam saznala kada i onaj Francuz ili Amerikanac na drugom kraju sveta. To nije bio drustveni projekat, deo predizbornog programa, knjige, proglasa, manifesta. On je posledica mrznje i fasizma, ali nemojte da fasistima dodajemo nacionalnost, kao sto rekoste.

Nenad Horvat

16. jul 2017.

A ukoliko bih ja bio žrtva neke slične tragedije (ne dao bog da se ista desi bilo kome), i kad bi se celokupan politički establišment 90-tih, 2000-tih i kasnijh godina, pojavio da iskaže svoje žaljenje, da bude snimljen kamerama i, možda, upisan u nekakvu listu prisutnih, moj otac bi ih sve izbacio čim bi ih video. A čoveka koji je došao vodjen savešču i iskrenim žaljenjem - naravno ne bi...

nvoizam, poslednje utociste hulja

16. jul 2017.

Odlicna je ta parela izmedju nacista i Srba, bravo za kolumnistu, realno kada uporedis brojke, razmere itd zaista nema nikakve razlike izmedju nacista i Srba, zar ne? To je jedno te isto. Nego, koja je razlika kada Srbi ubijaju Bosnjake i kada Bosnjaci ubijaju Srbe? Da li je ovo drugo fasizam ili samo ono prvo? Sta je to kada Bosnjaci iz Srebrenice upadnu u srpsko selo i pobiju ne samo muskarce nego i zene, decu, stare? Borba protiv velikosrbskog okupatora ili mozda borba za demokratiju? I koliko je onih medju ubijenim Bosnjacima u Srebrenice koji su ucestvovali u ubistvima tih Srba? I u cemu je problem da se ode i do nekog od tih srpskih sela i da se posete preziveli? Nije daleko od Srebrenice. Kako to da "cenjeni" kolumnista za to nije imao vremena. Koja je razlika? Ali dobro, sta ce trecerazredni u ova komplikovana vremena nego da se snalazie red o legalizaciji drzave kosova, red o genocidu i nesto ce da kapne, nije neka lova ali neki seminar, neko putovanje, neki sitni honorar...

Nikola

16. jul 2017.

Tekst je odličan. Zastrašujuće je koliko fašisoidnih komentara i zabijanja glave u pesak ima i na stranicama lista Danas. Treba bežati odavde glavom bez obzira.

TT

16. jul 2017.

Eto zasto jos dugo nece doci do iskrene diskusije i suocavanja sa srpskim zlocinima i srpskom odgovornoscu - kada se takvom ozbiljnom temom, na jedan krajnje licemeran, povrsan, jednostran, neozbiljan i oportunisticki nacin bave razni cankovi i cedice ili razni kolumnisti, kolumnistkinje, nvo primadone, "nezavisni novinari" koji u zivotu dva novinarska clanka sastavili nisu i kakvi jos sve ne. I tako ce i biti sve dok se time bave oni koji na taj nacin zele da se zadrze u politici jer su navikli na dzabalebarenje i fensi lajfstajl, oni koji ceo zivot odlicno zive od raznih grantova i donacija, lobisti koji se kriju iza ljudskih prava, licno i nacionalno isfrustrirani kojima je pluvanje po Srbiji jedina zivotna radost ili luzeri koji misle da ce najzad nesto da smuvaju na nekom nvo partiju.

Branka

16. jul 2017.

Sudeci po vecini komentara, da nas NATO nije rasterao bombama sa polozaja oko Sarajeva mi bismo jos uvek bili tamo.

stari doktor

16. jul 2017.

U osnovi je sve isto. Ipak postoji razlika: nacisti su za gasnu komoru odvajali na samom ulazu u logor decu, žene, stare i bolesne, dok su mušku radnu snagu izdvajali da im rade pod eksploatatorkim uslovima dok ne onemoćaju, pa su ih onda slali "na tuširanje". Vi ste iz Vojvodine, pitajte (ako naiđete na žive posle toliko godina) nekoga vojvođanskog Jevrejina koga su strelasti krstovi hapsili i predavali SS-ovcima na dalje, t.j. do logora. Ja sam imao prilike da to čujem od preživelih muškaraca vojvođanskih Jevreja koji su izdvajani iz reda dok su gledali svoje roditelje i malu braću i sestre kako u koloni odlaze "na tuširanje", a iz dimljaka se vije crni dim. Jedan od njih je još živ i živi u Novom Sadu. Čak je i po neka devojka preživela, naravno uz užasne i ponižavajuće uslove. U Srebrenici se desilo suprotno: zverski i uz vezane mišice po dvoje, pobijeni su svi uhvaćeni muškarci, dok su žene i deca prebačeni autobusima do neutralne zone i pušteni. Dakle, zločinački je potamanjena jednopolna (muška) odrasla grupacija na očigled celoga sveta. Srebrenica je slepa, osvetnička mržnja prema ratnim protivnicima, a Hitlerov raj je "Juden-Endloesung", t.j. ideološko konačno rešenje jevrejskog pitanja, pravi hladnokrvni pomor cele jedne verske i rasne grupacije ( holokaust, Šoa). Nikoga ne branim, sve je to isti užas, teško je i zamisliti takvu okrutnost, motivi i izbor su različiti, rezultat odgovara zamisli. , Kao lekar i humanista ne ulazim u političke i pravničke definicije počinjene strahote, niti u zadnje namere raznih "procenilaca" jer, da parafraziram, "ubiti jednoga je isto kao i ubiti celo čovečanstvo". Uostalom, priča o žicama je kod nas vrlo dobro poznata još od 1945 kada su specijalne jedinice OZNe u Sloveniji isto to radile sa zarobljenim ( od Britanaca podvalom vraćenih preko granice) jedinicama slovenačkih četnika i domobrana, srpskih i crnogorskih četnika, ljotićevaca i hrvatskih domobrana i ustaša. Siguran sam da kao novinar i univerzitetski docent znate šta su sve poslednjih godina Slovenci našli u šumama Kočevskog roga, u protivtenkovskom rovu kod Maribora i kod Zidanog mosta.

Natasa

16. jul 2017.

Uvek mi je bila odvratna fraza "Nego, koja je razlika kada Srbi ubijaju Bosnjake i kada Bosnjaci ubijaju Srbe?" To je, da sledimo pricu iz teksta, kao da SS-ovac na pitanje o zlocinima u Rusiji kaze "Nego, koja je razlika kada Nemci ubijaju Ruse i kada Rusi ubijaju Nemce? Koja je razlika izmedju mrtvih civila u opkoljenom Staljingradu i mrtvih civila u spaljenom Drezdenu?" To ne razume samo onaj koji nece da razume. Niko nije toliko glup.

Miroslav Čonkić

16. jul 2017.

@stari doktor Vaš komentar je sjajno opisao svu besmislenost kolumnistinog teksta. Uzimam sebi slobodu da se nadovežem na vaš komentar konstatujući da je poslesledica takvog stanja svesti kolumniste , kako ga vi oslovljavate "novinar i univerzitetski docent", prouzrokovana negativnom selekcijom koja kod nas traje decenijama i koja nas je i dovela do hipokrizije. Sreća je, sudeći po većini komentara koji prate ovaj tekst pisan u maniru "živ mi Todor da se čini govor", da ga većina iole obrazovanih i neostrašćenih čitalaca svata onako kako ga i treba shvatiti - neuspelom literarnom vežbom mladog "novinara" bez iskusta sa oskudnim znanjem i poznavanjem teme koju je izabrao za vežbu. Ali to nije njegova greška, greška je urednika koji na to treba da dobronamerno ukaže i da neuspeli literarni uradak vrati na doradu.

Tanja

16. jul 2017.

Opozicija nije otisla u Srebrenicu jer zna da smo bolesni od nacionalizma do kostane srzi. Ovako, mozda neko jednom i glasa za njih.

Marina

17. jul 2017.

Pozdrav iz mrske Amerike. Ako citaoci Danasa radije staju na stranu olosa iz svog copora, pa makar olos bio u vecini i izabran na (tadasnjim) demokratskim izborima, umesto na stranu covecnosti, sta li ljudi koji citaju tabloide misle, ako uopste misle, pitam se? Mnogo mi vas je zao, svih. Srecno svima u svakom slucaju, niste vi krivi.

Koviljka

17. jul 2017.

U vreme kad se "strasan zlocin", "genocid", "cista svinjarija", "gadost", "herojski podvig" ili kako vam drago... odradio planski, sa predumisljajem i iz niskih pobuda, mogli smo da kazemo da se to ne moze natovariti na savest citavog naroda zato sto smo bili pod presijom, beskrupuloznom propagandom RTS-a, pa i neka je ta vlast izabrana na demokratskim izborima pre i posle toga, cak i s ljubavlju. Ali danas, posle ovih komentara, nakon toliko godina, i to u Danas-u, nema izgovora. Izgleda da kakvi smo, zivimo super. Ni za gde smo nismo. Neka nam je laka zemlja.

Zerina

17. jul 2017.

Braco Srbi, nemojte se svadjati oko nas, Bosnjaka, ko Boga Vas molim. Izvinite, molim Vas, sto ste nas ubijali. Izvinite, molim Vas, sto su i neki medju nama, ubijali Vase u odbrani ili osveti, ne djubrad vec nevine. Desi se u ocaju. Sta je Vase opravdanje? Zasto ste nam to radili?

Nebojša

17. jul 2017.

Volim Kišjuhasa jer me svake četvrte subote toliko iznervira da prestanem da čitam novine momentalno. Ove tri u međuvremenu iščitam sa zadovoljstvom.

W.

17. jul 2017.

@Natasa Ako vec sebe smatras za pametnu onda ti je valjda jasno da Srbi nisu Nemci a ni Albanci ni Hrvati ni Bosnjaci nisu Amerikanci ni Nemci ni Britanci, samim tim ove parelele koje pravite Kisjuhas i ti su besmislene, prizemne, demagoske, licemerne itd.

Malipastir

17. jul 2017.

Srbofobičari, sledeći sastanak iduće nedelje u isto vreme na istom ovom mestu. Prisustvo je obavezno!!!.

joza

17. jul 2017.

Bosnjaci nisu izvrsili ratne zlocine razmera Srebrenice samo zato sto nisu mogli, nisu imali logistiku, vojsku, naoruzanje a ne zato sto nisu hteli, sto su bili na dobroj strani, sto su imali bolje i plemenitije politicko i vojno rukovodstvo, sto su se samo branili od velikosrbskog agresora, sto nisu ideoloski ili nacionalisticki bili spremni za to. Kada su imali priliku, Bosnjaci su i te kako ubijali Srbe samo zato sto su Srbi i ponasali se nista manje fasisticki od Srba. Svi su u ovim ratovima bili fasisti, neki uspesniji u ubijanju drugih neki manje uspesni ali po svemu drugome isti. I sta je onda razlika u Bosnjacima koji su ubijeni samo zato sto su Bosnjaci i izmedju Srba koji su ubijeni samo zato sto su Srbi? Po cemu je ovo drugo opravdano ili manje zlocinacko ili manje fasisticko? Zbog cega Kisjuhas nije posetio kucu nekog Srbina ili Srpkinje cija je porodica bila zrtva bosnjackog fasizma? Zbog cega Kisjuhas pravi razliku? Uglavnom, suplje price o dobrima i zlima i ovakvo uporedjivanje Srba sa Nemcima i Bosnjaka sa Jevrejima , mogu da prodju na nekom NVO kruzooku gde ce se uz Kabinet pivo pokusati imp[resionirati neka siparica ili se ogrebati za neku donaciju.

palanka

17. jul 2017.

Jeftini politicki pamflet kao i vecina kolumni ovog "sociologa i kolumniste". Srbija treba da se suoci sa svojom prosloscu, zlocinima, odgovornoscu i krajnje je vreme da time pocnu da se bave ozbiljni ljudi a da se raznim kisjuhasima, congradinima, biserkama i slicnima zahvali na dosadasnjem "trudu" i preporuci da se bave nekim drugim stvarima gde ce praviti manje stete.

Fundup Dojčilo

17. jul 2017.

Bravo gospodine

dipl. agronom

17. jul 2017.

Pa Srbija je u odredjenoj meri priznala zlocin...Jos na Novom Beogradu,mozete naci ostatke grafita: Noz,zica,Srebrnica!!!Razmisljajte o tome

Milorad Jevtic

17. jul 2017.

Ni ova sadasnja vlast, niti oni iz opozicije NISU kvalifikovani za bilo kakve promene. Jer, ne moze ona ista grupa ljudi, koja je rat stvarala, da sada stvara mir. A novih ljudi nema nigde. Ovi sadasnji (sadasnji u smislu isti) su te druge isterali iz Srbije. Svi koji su bili protiv (i stari i novi) su otisli po belom svetu, bez namera da se vrate. Kako mozete da ocekujete da se Vucic kaje za te zlocine, kad je sam pozivao na njih!? Za tako nesto treba neko, ko je totalno neokaljan, nov u politici.

Crni Anđelko

17. jul 2017.

Da bi kvalifikacija "genocid" bila smislena suštinski je važno na koji način su ti ljudi ubijeni i sa kojim motivima. Drugim rečima, da li su ubijani samo zato što su Muslimani ili zato što su u prethodnom periodu bande muslimanske vojske pustošile okolna srpska sela, ubijajući svakoga ko nije uspeo da pobegne (preko 3000 ljudi), pa su onda rođaci srpskih žrtava čekali priliku da se osvete? Dalje, da li je svih 8000 ljudi ubijeno streljanjem ili je većina stradala u borbenim akcijama, probijajući se prema Tuzli? Pokušavam po sećanju da rekonstruišem neki holandski izveštaj o tome, gde se navodi da se u jednom delu Srebrenice, nakon što je VRS ušla u grad formirana grupa od oko 10.000 Muslimana od kojih je po proceni Holanđana oko 6000 bilo pod oružjem. Kad su se pokrenuli sa ciljem da se probiju iz grada, to je iznenadilo Srbe i onda je, kako su napisali Holanđani "otpočeo masakr". (srpskih boraca je bilo 2000-3000). Dakle jedinstven slučaj da se "genocid" izvrši nad naoružanim ljudima. Ovaj izveštaj inače nije osporavao činjenicu da su preko 1000 srebreničkih muškaraca srpske snage već držale zarobljene i da su oni potom nemilosrdno streljani. Na kraju, od dvojice različitih predstavnika srebreničkih Muslimana sam slušao o međusobnim sukobima različitih muslimanskih frakcija u kojima je bio veliki broj žrtava. Jedan je broj žrtava međumuslimanskih sukoba procenio na oko 150, drugi čak na 1000 (tako je rekao, mada ja sumnjam u tako veliki broj). Bilo kako bilo, i žrtne tih sukoba su pripisane "genocidu" (koji su po autoru počinili srpski fašisti, mada kako reče, fašizam nema nacionalni predznak). Poricanje genocidne kvalifikacije ovog zločina nije samo srpska specijalnost, već tako misle i mnogi ljudi u svetu koji su se udubili u problematiku i bez predrasuda analizirali činjenično stanje - šta se tačno dogodilo. I sve dok se činjenice budu zatrpavale kvazi-humanističkim floskulama, dok se bude održavao kliše o krivici samo jednih i nevinosti drugih, niko se ovde neće suočiti sa sopstvenim zlom. A ovakvi tekstovi u tome samo odmažu.

Sinisa

17. jul 2017.

Ova poređenja Vojske Republike Srpske sa nacistima i SS trupama su na nivou najgoreg propagandističkog đubreta iz 90-ih. Razlike postoje i ogromne su. Nacističke trupe, bilo vermaht ili ss su bile posvećene osvajanju Evrope i istrebljenju pojedinih društvenih i nacionalnih grupa. Među ovim grupama Jevreji posebno ciljani kao narod koji je trebalo da nestane sa lica zemlje, a u skladu sa bolesnim nacističkim shvatanjima. Pre masovnog ubijanja Jevreja nije bilo rata između Nemaca i Jevreja, a nakon rata je prikupljena obimna i nedvosmislena dokumentacija koja je pokazala i dokazala stranje Jevreja od strane Nemaca. Sa druge strane, Vojska Republike Srpske je bila jedan od učesnika u građanskom ratu i jedini zaštitnik fizičkog opstanka Srba u bivšoj SR Bih. Pre nego što ovu časnu vojsku nazove genocidnom, autor bi mogao da se informiše o logorima koje je držala tzv ARBih i ustaške snage širom Bih, te koliko je hiljada Srba pogubljeno na najsurovije načine u tim kazamatima. Neka autor ode malo i do Republike Srpske, recimo do Posavine, mnogo je ljudi koji mogu da ispričaju sudbine svojih bližnjih koji su stradali na početku rata (čak i pre onog što se označava kao zvaničan početak) samo zato što su bili Srbi. Priča o Srebrenici je propagandistička laž koja je trebalo da posluži određenoj svrsi i kojoj i dalje služi. U priči o srebreničkim dečacima i muškarcima se uglavnom previđa činjenica da su bili uniformisani i pod oružjem. Previđa se činjenica o broju poginulih (a svi su sahranjeni u Potočarima) u proboju ka Tuzli, pod oružjem, preko teritorije RS. Previđa se broj sahranjenih u Potočarima koji su poginuli ili umrli tokom rata, a vode se kao žrtve tzv. genocida. Previđa se i koliko je takozvanih žrtava genocida glasalo na prvim izborima posle rata. Na kraju, ako je priča o brojkama toliko bitna, previđa se i broj dupliranih unosa na muslimanskim spiskovima koji uvećava broj žrtava za desetak posto. Sigurno je u Srebrenici posle pada bilo ubistava, kao i u celoj Bih tokom rata. Ali napisati da je izvršen genocid ravan nacističkom je sramotno. Optuživati ceo narod da podržava genocid i svrstati se na stranu Alijinih i Klintonovih propagandista, a i ne pokušati da se slika sagleda malo realnije je najblaže rečeno, glupo. Nadam se da Danas ima dovoljno integriteta da objavi i ovakve kometare na temu Srebrenice.

Vesna

17. jul 2017.

Ja mislim da treba prestati sa terminima "suocavanje sa proslocu" i slicno. Reci kao Sarajevo, Srebrenica, genocid...vecini "patriota" samo navlaci osmeh i ponos na lice. Zasto ih hranite?

Dragana

17. jul 2017.

Patriotama toliko nedostaju Sarajevo i Srebrenica da su poceli da ubijaju po odmaralistima u Grckoj. Sta ces, moraju deca od 18-36 da se istutnje. Nisu oni krivi sto se u Bosni sve tako brzo zavrsilo.

Milena

17. jul 2017.

Vidim da pisac ovog teksta sebe naziva "sociolog i kolumnista" (a i pojedini čitaoci ga tako oslovljavaju, pa sam želela da priupitam da li je to sinonim za Basarinog mudrosera?

Radovan

17. jul 2017.

I pored svih gadosti uradjenih devedesetih ja nemam nista protiv nas Srba i Srpkinja. Sve je to uradio otpad koji se voljno odrodio i odmetnuo u Srblje i Srbende. Srba je zaista, bas kao sto su i Tarabici prorekli, ostalo za pod jednu sljivu.

Ђорђе Ивковић

18. jul 2017.

А ууу Кишјухас га је овај пут прекардашио... Таман да је и незнање у питању, и то незнање има границу која се не сме прећи. Оставићемо на страну да ли је у питању неки морбидни сарказам ако нам аутор рекламира Чеду и Чанка као "моралне вертикале". Нећемо се бавити ни бројевима који се по потреби ваде из рукава. Питање је шта у опште г. Кишјухас зна о геноциду као појави, кад овако накарадно пише о томе. Концентрациони логори су једно од карактеристичних "средстава" геноцида. Па шта наш аутор зна о историји ових установа? Где су се први пут појавили у свету, а где у Европи, и за кога? Да ли је аутор чуо за Добојски логор? Или, има ли представу ко су били први "становници" (како Американци воле да називају робове у Гвантанаму) Матхаузена (или Маутхаузена)? Које године су га "населили"? Зна ли да су оба поменута логора били део СИСТЕМА концентрационих логора? Зна ли г. Кишјухас да постоји и већи злочин од геноцида - а то је ПОНОВЉЕНИ ГЕНОЦИД. Зна ли даље, у склопу понављајућег геноцида, колико су пута Срби из Сребренице били изложени понављајућем геноциду у ХХ веку? Да се не мучи - три пута. Први пут су "спаковани" у Добојски логор, па су тамо спавали на коњској балеги, други пут искасапљени у WW2 и послати у Јасеновац и којекуде, па трећи пут 1992. И, геноцид једноставно не познаје и не признаје полне и узрасне разлике, па тако ни у ова три геноцида разлике нису постојале. И коначно, 8.000 наоружаних мушкараца не могу бити цивили. У осталом они су поносно носили име Осми корпус војске БиХ, и кога ми сад треба да жалимо?

Ратко Кнежевић

18. jul 2017.

Поштовани г. Ивковић није Кишјухас прекардашио. Његово је право да воли не воли (па и мрзи) пискара, има своје мишљење (спрам свог интелектуалног и образовног нивоа ма колики је), али наравно да није његово право да то своје мишљење и србофобичну мржњу упорно натура путем медија у Србији другима. Прекардашио је г. Драгољуб Петровић што, као главни уредник, допушта да скрибоонанисани текстови "социолога и колумнисте (самозваног)" угледају светлост дана на порталу Данаса.

Neoliberalni rob

18. jul 2017.

Citao si neke idealisticke price i sad mislis da su Srbi olos a muslimani su mnogo dobri. Ili da je neko ko je gej dobar jer je gej. Nisi ti intelektualac ti si osoba uskog uma. Genocid Nemaca i zlocin u Srebrenici se ne mogu uporedjivati jer genocid nije cisto streljanje podrazumeva mnogo sire mere protiv jedne etnicke skupine. Takve su bile okolnosti i Ameri su bili uz njih pa sada smo mi babaroge ali ta prica vise ne pije vodu. Drugo, sta nas brukas, kad si cuo za osudjenog muslimana ili da oni kritikuju svoje, pa njima je Naser Oric nacionalni heroj a ti im se uvlacis. Srdacan pozdrav

Slobodan

18. jul 2017.

Čitaj, Kišjuhasu, čitaj, kad odrasteš kazati će ti se samo.

Mihajlo S. Maksimović

18. jul 2017.

Neverovatno je kako neki ljudi umisle da će ih drugi ljudi smatrati glupim i neobrazovanim ako se javno ne oglašavaju, late se pera, pišu nebuloze, publikuju u novinama i dokumentuju ono što su drugi samo naslućivali.

zv

19. jul 2017.

Niko normalan ne spori da je srebrenicki zlocin izvrsio otpad srpskog naroda, ali je pitanje sta s tim otpadom radi Srbija i zasto ga uporno brani i integrise u svoje drustvo. O tome se ovde radi, a ne o istorijskim brojkama i srbofobiji.

@zv

19. jul 2017.

Kako ništa srpski narod ne čini ništa sa svojim otpadom? Čini i to vekovima. Jedan deo otpada je islamizovao, a drugi deo pokatoličio. Sad će izgleda opet morati malo da pročisti svoje redove.

Stanko

19. jul 2017.

Bravo @@zv !!! Tastatura ti se pozlatila! Moram da priupitam: a kako se otarasiti ovih sitnih prodanih duša što pljuju po nama, a već smo ih se kao otpad davno rešili?

Smiljka

19. jul 2017.

Apsolutno se ne slažem sa vašim homofobičnim komentarom. Apriori "opljuvavate" tekst jer vam smeta što je neko gej i sexualno opredeljenje uvaženog sociologa i kolumniste. Za mene je to nebitno. Bitan mi je sadržaj i kvalitet teksta. Istina ovaj tekst nije na nekom nivou, ali to je stav gospodina Kišjuhasa i treba ga poštovati, a ne morate se sa njim slagati.

Neoliberalni rob

19. jul 2017.

@Smiljka: Gospođo draga niste vi mene razumeli. Ne smeta meni seksualno opredeljenje kolumniste. Ja sam samo rekao da ako je neko gej to ne znači da je dobar, niti da je zbog toga pametan i da su mu tekstovi kvalitetni. To je ogromna razlika. Nikada ne bih tvrdio da su svi gejevi dobri ili da su svi loši, kao što ne bih tvrdio da je neki narod dobar ili loš. Mojim komentarom sam samo želeo da ukažem da ne treba generalizovati, što očigledno kolumnista u svom tekstu ne čini.

Danilo

19. jul 2017.

zv@ "Zasto Srbija spori, brani i integrise zlocin u srpsko drustvo..." sami ste odgovorili u recenici pre pitanja: "Niko normalan ne spori ...".

Lana

19. jul 2017.

Vremena su se bas promenila. Nekad je Danilo Kis pisao da nacionalisti imaju savrsenu sposobnost da ignorisu cinjenice. Danas, medjutim, u susretu sa cinjenicama odmah im krece pena na usta i skacu na zadnje noge. Ni oni nisu kao sto su bili.

marko branka

20. jul 2017.

Bukvalno me je blam što sam pročitao.