Site name

Kosovo u raljama života

Teško je, ali pokušajmo da budemo iskreni. Aleksandar Vučić, istorijskom ironijom sudbine i predsednik Srbije, pre par nedelja napisao je dobar, pismen, suvisao, refleksivan i realističan tekst o problemu Kosova ("Zašto nam je potreban unutrašnji dijalog o Kosovu").

27

Piše: Aleksej Kišjuhas

13. avgust 2017. 09:00

Napisao ga je uprkos tankim očekivanjima, tj. nasuprot prethodnim tekstualnim uratcima na ivici novogodišnje patetike i tehnokratskih ekspozea, sve nakićenih citatima i "mudrim mislima" prikladnim za "Fejsbuk". Za razliku od toga, ovaj tekst obiluje veštim telesnim motivima ("glava vruća od razmišljanja", "ruke uprljane kompromisima", "položaj donjeg dela sopstvenih leđa"), zgodnim sarkazmima ("ne razlikuju Peć od šporeta"), pa i bizarno odličnim i egzistencijalistički mračnim momentima ("Na kraju, ćutanje je kraj. Posle njega više niko ne govori, ništa, i jedini zvuk je dugačak, neravnomeran vrisak"). Naravno, ovo nije bio pismeni zadatak u rangu od "Jesen u mojoj ulici" do "Kako sam proveo školski raspust", pa kojem sada treba brojati progutana slova i ocenjivati stilske figure. Radi se o politici i o političkim vrednostima. I umesto zevzečenja sa idejom o "unutrašnjem dijalogu", valja pažljivo pročitati šta tamo još piše.

Jer, Vučić piše i da je neophodno da se srpsko društvo i građani Srbije "pogledaju u ogledalo", pa i da "uvide nedostatke na sopstvenom licu". Okej, u par izanđalih fraza poručuje i da "ne zabijamo glavu u pesak" i da "pokušamo da budemo realni". Međutim, jedini stvarni klišei i opšta mesta zapravo su ona koja pripadaju nacionalističkom narativu ("zapadne ambasade", "srpska ognjišta"), a sa kojim je, očigledno, ipak teško raskinuti u potpunosti. Cinici bi rekli da je moguće da čovek izađe iz radikala, ali ne i radikal iz čoveka. Ipak, umotano u celofan metafora, Vučić u kontekstu Kosova govori i o "stvarima koje smo odavno izgubili" i tvrdi da "rešenje nije u našim mitovima". Uz to, direktno odbacuje čuveni ratoborni stav Dobrice Ćosića, tog vodećeg ideologa savremenog srpskog nacionalizma ("To jednostavno nije tačno. Nismo mi ništa tako veliko dobili u ratovima, što smo gubili u miru"), a ističe i to da "Srbi" još od 1878. "nisu razumeli i snagu i želje Albanaca". Najzad, osnovni motivi Vučićevog teksta jesu mir i život. I možemo mi to posprdno povezivati sa naivnim željama devojaka sa izbora za "mis", gde još samo zdravlje delfina i blagostanje tropskih šuma nedostaju, ali prikočimo i ne preterujmo. Balkanski liderčići koji zagovaraju mir su pojava koja je ređa od kometa na nebeskom svodu. A oni koji umesto u nebo gledaju u zemlju - još su ređi.

S tim u vezi, ovo jeste tekst kojeg se, koliko god to jeretički zvučalo, ne bi postideo ni Zoran Đinđić (takođe ljubitelj zgodnih metafora), a možda ni poneka "Žena u crnom". Uostalom, zamislimo samo da je autor tog istog teksta bio neko sasvim drugi? Vesna Pešić ili Nataša Kandić? Teofil Pančić ili Jovana Gligorijević? Istok Pavlović ili Zapad Todorović? Da li bismo ga mahnito šerovali po društvenim mrežama? Naravno, teško je odvojiti tekst i autora teksta, pismo i pisca, i u teoriji književnosti su napisani tomovi i tomovi o celoj toj gužvi. Ali, zamislimo i porazmislimo samo, čiste mentalne gimnastike radi. Izbrišimo jedno ime, i stavimo neko dopadljivije i drugo za autora. Takođe, da li bismo taj tekst potpisali mi sami? Konačno, u pitanju je tekst, "manifest" ili "program" kojem se bilo aplaudiralo u Briselu, Vašingtonu i Prištini, pa je dobio i pozitivnu međunarodnu recenziju. Ali, nije tako bilo u Beogradu, mimo botovskih ćelija i laguma. Zašto?

Suvisliji kritičari Vučićevog teksta uporno podsećaju na to ko je Aleksandar Vučić bio (i eventualno ostao). Da, tako je, on je kao ministar i visoki politički funkcioner bio direktni učesnik u vlasti koja je na rat za Kosovo i protiv "šiptarskih terorista" huškala, zatim taj rat i organizovala, a sve neistomišljenike i mirovne aktiviste progonila kao izdajnike i strane plaćenike. Drugim rečima, Vučić jeste bio gorljivi zagovornik upravo onog patriotskog zanosa i one nacionalističke egzaltacije sa kojom sada (u spomenutom ogledalu?) polemiše i od koje pravi politički otklon. I zato to predsednikovo pisanje za novine može da deluje neiskreno i fejk, u duhu umotvorine o Vučiću koji dlaku menja, ali ćud nikada. Međutim, koga zaista briga šta Aleksandar Vučić tačno misli kada legne u krevet? Broji se samo ono što Aleksandar Vučić radi. A jedan posve drugačiji politički program ili diskurs o kosovskom pitanju takođe predstavlja političko delovanje.

Uostalom, istu ovu vežbu iz kulture sećanja ili "znamo mi njega" argument moguće je i obrnuti naglavačke. Upravo zato što je ministar Vučić prema Kosovu imao stav kakav je imao, nije li to razlog više da ovakvu promenu stava predsednika Vučića pozdravimo? Baš zato što "poznajemo" Vučića i njegov minuli rad, nije li u pitanju jedan hrabar lični i politički veleobrt od "nebeske" ka "zemaljskoj" Srbiji? Iskorak unapred na koji je tanka građanska i oskudna nenacionalistička Srbija decenijama pozivala? Iako su mnogi od nas ovakve "neovučićevske" tekstove pisali i ovakve mirovnjačke politike reklamirali decenijama, i neretko bili progonjeni zbog toga kao veleizdajnici, možemo li za trenutak da prigušimo sujetu i prvoborački staž? Ne dozvolimo da nas jedan inadžijski "Sad više neću ni onako kako ja hoću" sindrom zaslepi. Interpretirajući ovaj tekst kao neiskreno i naručeno dodvoravanje Zapadu, samo zapadamo u novi krug pakla nacionalističkog zaverašenja. Dok se ne udavimo u apsurdnoj zluradosti zato što je sada Vučić taj koji postaje "soroševac", zapadni agent, "NATO" špijun, izdajnik i strani plaćenik, snaga haosa i bezumlja. Da li će to ovo društvo učiniti srećnijim, čak i da nas lično usreći?

Zatim, za unutrašnju političku upotrebu i narajcano opozicionarenje možda je zgodno interpretirati Vučićev tekst kao nekakvo "traženje alibija" i "podelu odgovornosti". Ali, da li zaista mislimo da će odgovornost za famoznu "normalizaciju odnosa sa Kosovom" biti na opozicionim partijama, crkvi, akademiji i "NVO-ima", a ne na samom Vučiću? Ili da je njemu taj alibi zaista potreban, odnosno da ga neće ispeglati propagandni mediji, sa ili bez nas? Takođe, fakat jeste pomalo nakaradno da na dijalog poziva osoba čiji režim odlikuje jedna izrazito monološka forma. Ali, šta je alternativa? Gadljivost sa visokomoralnih pozicija razrednog higijeničara? Ili da se uhvatimo u guslarsko kolo sa "Dverima" i "Zavetnicima" dok vlažno sanjamo Putina? Jeste, tanka je linija između naivnosti, lakovernosti i otvorenog srca, ali šta ako propustimo priliku i možda, samo možda, iskreno pruženu ruku za drugačiju politiku od nacionalističkog blata kosovske mitologije? Neće li ogromna naprednjačka baza ili glasačka mašinerija to spremno i radosno dočekati, baš kao što praznih stomaka čekaju na ruske "Migove" i namigivanja?

Najzad, naravno da neovučićevski program ili skup puštenih balona i mirovnih golubova nije idealan. Bilo je tu i onespokojavajućih opaski, kao i potonjih relativizacija. Baš kao što je i taj esej ili seminarski rad grubo zakasnio, odnosno probio rok za predaju na vežbama iz savremene srpske istorije. A njegov najveći nedostatak je taj što upadljivo ne otvara društveni dijalog o stvarnim uzrocima kosovskog problema ili kosovskog pitanja. Što nedovoljno poziva na odgovornost, krivicu i zločine Miloševićevog i Šešeljevog režima prema Albancima, ali i na odgovornost ostalih društvenih aktera u Srbiji koji Albance odvajkada tretiraju kao nužno zlo, ako ne i kao nižu rasu. U tom dijalogu, neophodno je i prekinuti trajni kosovski ciklus ili matricu optuživanja omiljenih i dežurnih krivaca poput mrskog Zapada i "šiptarskih terorista" koji nam, eto, iz čista mira otimaju ono što je "naše", od svetinja do ognjišta. Nadajmo se da se to krije u motivu "pogleda u ogledalo" o kojem piše Vučić. Gde nas čeka ružno i istrošeno lice, mamurno od nacionalističke opijenosti sa pucanjem, a koje ujutru niko ne želi da vidi. I da ćemo ga pogledati pod neonkom, koja probada oči i ističe svaki prokleti nedostatak, svaku bubuljicu, miteser, brazdu, fleku, kvrgu, krastu, modricu, posekotinu, ožiljak i rošu. To je "unutrašnji dijalog" koji je Srbiji neophodan.

I upravo zato, umesto političkog autizma i izbegavanja spomenutog ogledala sa neonkom, na Vučićev poziv treba odgovoriti. Posebno jer je osnova za taj razgovor, izneta u njegovom opreznom tekstu, iznenađujuće pozitivna. Dug je put od "Kosovo je srce Srbije" do "Kosovo je problem Srbije" i dobro je što je Vučić, imenom i prezimenom ispod autorskog teksta, prešao ovaj "Rubikon". Treba ga podržati u tom hodu i dopuniti činjenicama o uzrocima, krivici i odgovornosti za taj problem. Baš kao i nepokolebljivo osnažiti ideju o Srbiji na Zapadu i u Evropi, u kojoj će granice između Srbije i Kosova postati obesmišljene. I logiku krvi i tla najzad zameniti logikom života. Jer, Kosovo je u političkom imaginarijumu Srbije redovno mitologizovano. Tačnije, srpski nacionalizam je - poput pokvarenog klot pasulja iz konzerve za gotova jela - periodično i uporno podgrevan upravo pitanjem Kosova. Nikad nije naodmet da se Kosovo demitologizuje, od koga god to ikonoborstvo pristizalo. U redu je izaći iz kruga sličnomišljenika i zaploviti u nepoznate vode, pa i potražiti saborce među pripadnicima režima. Kad već, iskreno ili ne, puštaju dimne signale i dodaju lulu mira. A umeju i da napišu dobar tekst i rečenice poput "Živeti, znači ljubiti zemlju po kojoj koračaju deca, a ne samo hvaliti se pobedama svojih dedova". Ponekad je jednostavno: smeštanje kosovskog pitanja u okvire mira i života, umesto rata i smrti, treba pozdraviti uvek.

povezane vesti

Katarza

12

Piše: Aleksej Kišjuhas

Naši antivakcinaši

17

Piše: Aleksej Kišjuhas

Činjenice protiv vrednosti

17

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (27)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Nikola Lalić

13. avgust 2017.

Svake nedelje prevarim se i počnem da čitam tekst redovnog Danasovog samonazvanog "kolumniste i sociologa" Kišjuhasa. Posle par rečenica odustanem i počnem se zaricati da nikada više neću otvoriti stranice Danasa, inače mojih omiljenih novina i www portala, ali eto opet nisam održao reč. I ako znam da nas čitalaca mazohista koji pokušavamo čitati i ovakve tekstove malo ima, ne mogu da se zapitam šta bi sa onim Danasom gde su se objavljivali samo kvalitetni tekstovi i ono što se pročitalo to se prepričavalo? Da li ovakve tekstove objavljujete po diktatu vlasti sa ciljem antipropagande neistomišljenika, ili pak pokušavate dokazati tezu: "loša vlast, još lošija opozicija", ili objavljivanjem takvih besmislenih tekstova još besmislenijih autora želite istaći stvarnu vrednost sjajnih tekstova i mišljenja odličnih autora koji se mogu pročitati na vašim stranicama kojih još u Danasu ima? Svejedno, mišljenja sam da nijedan razlog ne može biti dovoljno dobar da se svake nedelje pojavi ovakav tekst koji bi jedino mogao naći prostor na vašim stranicama kao komentar čitaoca i to polularno naslovljen kao "razmišljanje malog Đokice".

Valerija

13. avgust 2017.

Kad smo već kod "istorijske ironije sudbine" i piskaranje mlađanog Kišjuhasa sa punim pravom je na vrhu spiska.

Pera

13. avgust 2017.

Zanimljiv tekst.

Jovan Bogdanović

13. avgust 2017.

Lepa kritika nečega što kao problem stoji više od vek i po , i neuspešna ironična i sarkastična koketiranja sa pokušajem Vučića da vidimo kako to da rešimo, a autor teksta iz svog udobnog stana po ni jednom pitanju ni prstom neće nikada mrdnuti.ije kadar i sposoba, Ironijom sudbine ili voljom birača, onaj ko ne može da se pomiri sa voljom većine građana je u svojoj biti anarhista a ti su nas više puta koštali glave.Elem Kosovo Rusija i ona prava,pa taj Vučić reče istinu, čak sam siguran kada bi sada uveli sankcije Rusiji ( Ne zagovaram niti se u to mešam )zapad bi po pitanju Kosova Srbiji neverovatno izašao u susret, a Albanci bi se pošili kao opijumski lokali dvadesetih godina prošlog veka u Kini.A da to uradi ondabi Vučić dobio zeleno svetlo da u svakom pogledu ponizi opoziciju ,ili ona to radi uspešno i bez njega.

Mira D. Mihailovic

13. avgust 2017.

Pragmatizam u politici je neophodan, ali treba biti pametan, tj vestina je spojiti pragmaticno i moralno. Ovde nam se sugerise da pre svega postupamo moralno, da ne kazem hriscanski, ali posledice toga se ne pominju. Ne verujem da bi opozicija mogla da da legimitet Vucicevoj ideji, jer onda ostaje bez ,, municije u politickoj utakmici .Secamo se I ruke pomirenja koju je Tadic pruzio znamo vec kome i videli smo ishode tog postupka. Pazite samo izazov koji je Vucic uputio kriticarima ,, Kazite sta hocete, uradicemo to, dacemo vam to.."On dobro zna da ju zdrava opozicija i razumni ljudi odavno hteli bas to sto im on sad predlaze, ali se pravi nevest . Ta kolicina cinizma, neiskrenosti, ne uliva poverenje . Mislim da ce on morati da radi ono sto je u svom, kako kaze Andrej, eseju, seminarskom radu sta god napisao i rekao pritisnut Briselom i to je dobro. Zaista nas zanima sta on ,,misli kad ode na spavanje", jer mi je uvek sumnjivo kad neko jedno misli, a drugo kaze i radi. Podrsku mu precutno dajmo, ali da mu bas tapsemo sto se tek sad svega setio ? Ne, zato sto je on sve vreme znao sta je trebalo da radi, a nije cime je veliku je stetu svima nama naneo. On zna da ce nekome morati da polaze racune za ovu miroljubivu politiku koju sada predlaze, pa I neka, doci ce mu od njegovih, mozda ce ga manje boleti.

scarface

13. avgust 2017.

Čovek o kome pišeš je zločinac, što u krajnjoj liniji i sam priznaje, a pričinjena materijalna šteta, kada je Kosovo u pitanju, 200 milijardi dolara. O ljudskim žrtvama i patnjama, da ne podsećam. Gde je ostalo što je radio i štete koje je počinio ? Za počinjene zločine, Aleksej postoji kazna. U stvari, ne znam šta si hteo ovim tekstom ?

Dareloki

13. avgust 2017.

Kosovo je ključni problem Srbije, sistematski nam se oduzima godinama od strane Albanaca koji su podržani zapadnim silama i to moramo da rešimo preulaska Srbije u EU. Ali nećemo priznati nezavisnost Kosova nikada ako to budu tražili od nas! Bitno je da ovaj sastanak prođe dobro po nas!!!

Лаки Топаловић

13. avgust 2017.

Дивно је видети како се слажете са нашим председником само када је Косово у питању и одрицање од истог (пардон прихватање реалности). Само за политику према Косову нема замерки? Сјајно. И кредибилно.

silazak s puta kruta

13. avgust 2017.

Kom Vučiću više verovati: Vučiću navijaču ili "Vučiću noju" koji više ne zabija glavu u pesak zato što su mu se uz "nesebičnu pomoć sa strane" izbistrile kosovske, mitsko narativne iluzije? "Unutrašnji dijalog" je pogledati istini u lice ako je ikako moguće i "logiku krvi i tla treba zameniti logikom ordinarnog života". Tačka.

MilanAleksandra

13. avgust 2017.

sem pisanja kolumni i napada na druge radis li ti nesto ,najlakse je napadati

011

13. avgust 2017.

Naseli ste.Prihvatate stav da je Kosovsko pitanje važnije od demokratskog i gradjanskog uredjenja države, veoma važnog stava da je država plaćenik društva u kojem (društvu) žive i čine ga razne nacije od kojih je Srpska jedna od jednakih!Glad, nezaposlenost, prekarijat, nepostojanje pravne države, masovno iseljavanje mladih i školovanih, o tome nema ni reči tačnije javlja se radikalan i autoritaran stav da se promeni narod, da se natera da radi da se premetne u veberovski narod, poslušan i radan, da malo jede i mnogo radi. A gradjane naše jedino dobro tretira kao stoku ( nije uvreda) kojom se upravlja i sa kojom se ne razgovara, a kada ga iznervira potegne se batina.Muze se mleko, šiša vuna, hrani malo a slabo timari.Podsećam vas da čovek menja izjave ali ćud nikako. Vučić se prilagodjava.Autokrata je u srži i ne voli on Srbe već se bori da politički opstane.

dipl. agronom

13. avgust 2017.

Mi Srbi uvek predjemo na pobednicku stranu,te ce se ponoviti 1943...!!!No ovoga puta moramo da eskiviramo 1941. i 1942.godinu...Tako ce lako proci platforma o unutrasnjem dijalogu,koji je napisan po zapadnom scenariju dovodjenja u red poklonika Osme sednice CK SK,sledbenika SPSa i ostalih zavedenih mudrom politikom danasnjih Ministara Vlade Srbije...!!!

Eva

13. avgust 2017.

Kosovo je tvorevina genocida nad Srpskim narodom, i "mi" sada traba da zaboravimo taj genocid, kao da se nije ni desio? Kosovo hoce nezavisnost na nedemokratski nacin tj. genocidom nad Srpskim narodom. Ja imam komsije koje su izbeglice genocida na Kosovu, i vi hocete da kazete da su se sami odselili protiv svoje volje, i da ih niko nije terao da se odsele? Ne znam sta da kazem za ovo ispiranje mozga naseg naroda... Mozda je i bolje da svi Srbi jednog dana stanu pod jednu krusku, kad je sve otislo...

Vidikovac

13. avgust 2017.

Mudro zboris stari.

Драган Пик-лон

13. avgust 2017.

Видимо да је писац ових редова исто тако храбар као српски инаугурант број 1. Јер воли живот и Србију изнад свега.Поента му је у "храбро-литерарној"реченици-"Живети,значи љубити земљу по којој корачају деца,а не само хвалити се победом својих дедова".Подсећам господина Кишјухаса да нама НАТО није отео косовски мит,него земљу насушну и то онај део где се родила држава Србија,где се родио индентитет.Истовремено га подсећам на то да тамо где нам ходају синови то нам није поклонио НАТО,пре ће бити да још није отео.Ако му дамо КиМ-ју,спремни смо му дати и децу!Тек онда ћемо живети-јелте?!?Да ли би Исуса христа могли појмити без Израела,Јерузалема,горе Морије?Да ли само да волимо Ватикан или Истамбул јер и тамо ходају наша деца.Шта ћемо ми тек да кажемо у дијаспори?Да ли је Косово и Метохија мало и наше?Да ли требамо да волимо Аустралију и Америку више од Косова Поља јер наша деца су(буквално)тамо?У суштини овај позив на дијалог је дефетистички ћорак,са којим се слажу сви дефетисти-нејаки Уроши у београдском Пашалуку.На крају-господине Кишјухас,када сте се задњи пут погледали у зрцало???

druga šansa

13. avgust 2017.

Lidiji Bačić ponovo krše ljudska prava. Na insistiranje menagera Severine Vučković otkazan njihov zajednički koncert u Velenju u Sloveniji. Cujem da je Lidija opet nešto zglajzala na drustvenoj mreži.

Мiloš J. Kosovac

13. avgust 2017.

Prateći kako postirete svoja razmišljanja niste me iznenadili sa ovim značajnim sadržajem. No, lako je Vama čiji najbliži nisu stradali ili još uvek žive u strahu očekujući šta će biti sa njima, mislim na one koji su verovali Mološeviću, Šešelju, Miri i njhovim učenicima – Vučiću, Dačiću i Vulinu. Očigledno je da se moramo pomiriti da nam sociopsihološki problematične osobe odlučju našu sudbinu. Milošević je tvrdoglavo verovao u to što samo on misli, a uzor i cilj mu je bio da liči na Tita. Đinđić je bio lepo i zdravo vaspitan, učio od najboljih filozova i knjiga, Čovek sa open mind- otvorenim umom rečeno zapadnjački, a po našem Čovek otvorenog srca, žrtva je pomahnitalih umova, među kojima je i ovaj koji nosi ime Aleksandar Vučić, a predstvalja se kao Poglavica Japaja. Jer se radi o psihosomstkom problemu nedovršene ličnosti, zbog čega su mu dominantne osobone egoizam i narcizam. Zato sam mojim prijateljima Alancima poručio: “Tražite šta god želite od Vučića, taj će da ispuni sve samo da ostane na vlasti, i to višoj od najviše funkcije. Naravno da pomišlja i na Nobelovu nagradu za mir. Šta bi rekao moj pokojni otac koji je presviso od uvrede i bola, jer su sunarodnici njegovih najboljih prijatelja i rudarskih kamarada raskomadali njegovog sina i četvoro rođaka, među poznatih 14 žetalaca? Ja, njegov sin, za stradanje sedmoro mojih rođaka okrivljujem i ove što su sada na vlasti, ne samo njihove učitelje. Kada prođem pored panoa na kome su fotografije raskomadana tela mojih rođaka, mržnja mi je uperena prema onima koji uživaju u najbližim građevinama vlasti. Pomognite mi profesore pa kažite, kakva je to ličnost, da li sme da bude na mestu predsednika države, koja je slavila streljanje Đanđića, lepila drugo ime ulice preko imena mudrog i dobrog Đinđića, a sada žuri da mu podigne bistu kao zaslužnom političaru?! Niste spomenuli da se Vučić nije promenio kada je u pitanju njegovo nekulturno ophođenje sa oponentima, i da je potpuno uzurpirao medije i sveo ih na naniži nivo ne samo politikanskog obraćanja, već i masovnog zaglupljivanja naivnih i nesrećnih gledalaca i čitalaca. Bez slobode medija nije moguć dijalog. Što znači, taj hoće samo da pokaže onima koji ga podržavaju da je on taj koji odlučuje i pametno misli, dok se opozicija protivi. Što je najdonja laž i besčašće. No, u politici je sve moguće.

Мiloš J. Kosovac

13. avgust 2017.

Moguće da je neko je u SAD spominjao Vučiću i Nobelovu nagradu. Naravno da pomišlja i na Nobelovu nagradu za mir. A Vi profesore sociologije zamislite kakva će biti erupcija besa u Srbiji kada se to desi. Jer nije to oduzeti zasluženu medalju za plivanje Čaviću ili za skok u dalj Španovićki. To će biti najteža uvreda dostojanstva jedne nacije.

ivan milić

13. avgust 2017.

Strašan lik ovaj naovinar.za izbegavanje.

Mira Jovic

13. avgust 2017.

Bilo bi u redu da nije pitanje prave iskrenosti Vučića.Već je više puta pokazao veliko licemerje nedoslednost svojim izjavama, odnosno, malo po malo pa radikal izbije iz njega.Mangupski rečeno, to je ipak njegovo foliranje, ili mamac za naivne.

Milan

13. avgust 2017.

"Upravo zato što je ministar Vučić prema Kosovu imao stav kakav je imao, nije li to razlog više da ovakvu promenu stava predsednika Vučića pozdravimo?" A kako je on to promenio stav, na koji tacno nacin? Osim sto su mu puna usta demokratije i mira, sta konkretno radi na implementiranju Briselskog sporazuma, pomirenju Srba i Albanaca, suocavanju Srbije sa svojom prosloscu i zlocinima...? Postavlja Vulina za ministra vojske i Dacica za ministra spoljnih poslova. To su dometi njegovog "mira" i "demokratije".

Милена Илић

13. avgust 2017.

Обиман текст али сам кренула и видела да вреди прочитати га!Ово је једна врло смислена и реална анализа Вучићевог текста о КиМ. Писац прича из свог угла о мишљењу председника без острашћености и мржње што је данас ретко , а изузетно важно за велике и важне теме!Добро је да се огласе сви искрени и неострашћени грађани и дају свој допринос у дијалогу! Ова анализа ми се баш јако допала!

mmm

14. avgust 2017.

šta je poenta svega ovoga? zašto bilo ko od prethodne vlasti nije napisao neki, kakav god, tekst/članak/kolumnu/štagod? najlakše je sesti za mašinu i napisati kritiku..

Svašta

14. avgust 2017.

Koga briga šta ovaj deran misli. I Danas spao na niske grane, tekstovi na nivou palanačkih portala.

Nikola

14. avgust 2017.

E, pa sad je kasno. Avion pada a ti se krstiš i kuneš da ćeš od sada biti dobar. Gotovo bato. Pad je neminovan. Jedino je pravedno da ovaj kamikaza avion zvani Srbija, u poslednji napad vozi Vučić. To je baš lepo za kraj jednog horor romana. I red je da se na dobrovoljačkoj, pljačkaškoj i koljačkoj bagri kola slome.

Nikola D

15. avgust 2017.

Podržati Vučića po pitanju Kosova znači prihvatiti njegova dela za rušenje u Savamali, Ukidanju slobode mdeija, zloupotrebi vlasti, pritisaka na sudstvo i tužilaštvo......

Napuhana nistica

16. avgust 2017.

Ako Kisjuhas ne resi problem Kosova, ne znam ko bi mogao i ko hoce. "Kolumnista i socilog" koji u zivotu nije bio na Kosovu i koji svoje "cinjenicno poznavanje tematike" bazira na nvo kursu, albanskoj propagandi tipa "pric''''o mi hashim taqi" i na palanackoj potrebi srbijanske samozvane "gradjanske elite" da izigravaju vece Albanca od Albanca, ce da pripomogne sirokim narodnim masama i Vucicu da "progledaju" u vezi Kosova i da shvate kako je jedino resenje potpuno i bezuslovno priznanje veljikoaljbanske paradrzave na Kosovu i nista drugo. Ma fantasticno.