Site name

Filozofija Plejboja

Prošle nedelje preminuo je društveni teoretičar, kulturni kritičar i filozof Hju Hefner. Naravno, ovaj mislilac je danas poznatiji kao uspešni preduzetnik, medijski mogul i kulturna ikona – Hefner je osnovao i uređivao najprodavaniji muški časopis u istoriji, magazin Plejboj, a koji je promenio kulturni pejzaž Amerike i sveta.

16

Piše: Aleksej Kišjuhas

08. oktobar 2017. 09:00

I, poslednjih decenija je (poput antičke toge?) u javnosti nosio jedino bade mantil, jer mu se moglo, šepureći se u društvu prezgodnih partnerki koje su pola veka mlađe od njega. Zbog svega ovoga, u čituljama ili nekrolozima se zaboravlja na to da je Hefner svojevremeno bio, ali i ostao, i nepokolebljivi borac i buntovnik, odnosno kulturna i politička snaga, koji je i sasvim neposredno doprineo mnogim političkim i medijskim slobodama koje danas uzimamo zdravo za gotovo. A posebno se zaboravlja na njegovu sociološku i filozofsku misao.

Razlog za to verovatno leži i u činjenici da je Plejboj za mnoge bio samo još jedan časopis koji se ne čita, već gleda (dok se stranice neretko okreću levom rukom). Kao i u činjenici da su gole tete u novinama i medijima danas relativno neproblematična i uobičajena stvar – iako su se upravo Hefner i Plejboj izborili za te izuzetno značajne i dalekosežne vrednosti medijskih i društvenih sloboda. Jer, uprkos popularnim prikazima, Hefner nije bio samo opsceni "pornograf" i čičište koje guta vijagru kao pepermint bombone. Već i genijalac sa IQ od 152, koji je diplomirao studije psihologije za samo dve i po godine, polažući ispite pre roka ili vremena. Paralelno je pohađao i časove crtanja i slikanja na akademiji (naravno, aktova), a upisao je i postdiplomske studije sociologije. Dok je Hefnerova lična (i Plejbojeva urednička) filozofija, zapravo jedan veoma vešti, argumentovani i inspirativni amalgam filozofija libertarijanizma i libertinizma, uz prateći hedonizam i sekularizam.

Naime, Hefnerovu društvenu teoriju, filozofiju i poglede na svet (s)eksplicitno je moguće pročitati u nizu podužih analitičkih i autorskih/uredničkih tekstova koje je on u Plejboju pisao i objavljivao od kraja 1962. do sredine 1964. godine, nakon danonoćnog i opsesivnog čitanja, pisanja i istraživanja. Ovih 25 tekstova, kasnije organizovani u 16 poglavlja, broje preko 250 stranica i prikladno su nazvani upravo – "Filozofija Plejboja". U pitanju je tekst koji je izuzetno dobro napisan, ali i lucidan, polemičan, logički utemeljen, intelektualan, cerebralan i hrabar manifest slobode, kojeg se ne bi postideli ni profesori filozofije ili društvenih nauka. Na primer, Hefner u njemu detaljno izlaže socijalnu i kulturnu istoriju Amerike i njenih generacija (2. i 3. poglavlje), briljantno problematizuje odnos crkve i države (4. poglavlje), piše o pogubnim uticajima religije na zakonodavstvo, obrazovanje, cenzuru i slobodu govora, uz izuzetnu kritiku koncepta "opscenosti" (5. i 6. poglavlje). Filozofira i o seksualnoj prirodi i seksualnom ponašanju čoveka, o stimulaciji, sublimaciji i pornografiji, a navodi i naučna istraživanja ljudske seksualnosti uz stav da je Amerika po tom pitanju "nacija licemera" (7. i 8. poglavlje).

Zatim, Hefner nudi i socijalnu istoriju seksualnosti i ljubavi u ranom judaizmu i hrišćanstvu, srednjem veku, u katoličkoj crkvi i tokom progona veštica (9. poglavlje), te istoriju seksualnosti tokom renesanse, reformacije, kontrareformacije, u viktorijanskom dobu i u modernoj Americi (10. poglavlje). Detaljno analizira i shvatanja moralnosti u judaizmu, katoličanstvu i protestantizmu (14. poglavlje), ali i zakonodavstvu u pogledu kriminalizacije razvoda braka, predbračnog seksa, preljube, kohabitacije, abortusa, odnosno homoseksualnosti, analnog seksa, masturbacije, "protivprirodnog bluda" i slično (15. i 16. poglavlje). U svojim analitičkim tekstovima za Plejboj, Hefner detaljno referiše ka Sokratu, Platonu, Darvinu, Frojdu i Ajnštajnu, filozofski raspravlja o odnosima između čoveka i društva, sreće i zadovoljstva, individualizma i kolektivizma. On nepokolebljivo kritikuje klerikalizaciju i američki puritanizam, antiintelektualizam i "iracionalno društvo", dok argumentovano, hrabro i moćno ustaje protiv "našeg antiseksualnog nasleđa".

Na primer, piše filozof i društveni teoretičar Hju Hefner: "Besmislica o tome da je ljudsko telo zlo, a um i duh dobri, za većinu nas danas je ništavna. Uostalom, isti Tvorac je odgovoran za sve tri stvari, a nismo spremni da poverujemo da se On sprdao kada je na red došlo stvaranje tela čoveka (a sigurno nije kada je stvarao telo žene!)". Zatim, dodaje: "Daleko od toga da smo mi predstavnici moralnog pada, kao što neki žele da poverujemo, već smo u procesu dostizanja nove moralne zrelosti u kojoj su ljudsko telo, um i duh u međusobnoj harmoniji, a ne sukobu". Za njega, "istinska sloboda takođe podrazumeva i slobodu od neznanja, bolesti, siromaštva i straha, bez koje su druge slobode besmislene", "potreba za odvajanjem crkve i države je fundamentalna za slobodno demokratsko društvo", a "nijedna država ne može imati istinske verske slobode, ako one ne uključuju i slobodu od religije".

Prema Hefnerovoj moralnoj i društvenoj teoriji, slobodni pojedinac je i početak i kraj slobodnog i srećnog društva: "Individua ostaje najvažniji element našeg društva – ugaoni kamen u odnosu na koji treba rasuđivati o svemu ostalom. Sama individualnost pojedinca, njegovo pravo na to da izgleda, misli i deluje drugačije od svojih bližnjih, po svojoj volji, predstavlja one divergentne komponente u interakciji koje proizvode društveni napredak." I, nastavlja Hefner, "Nijedna grupa nije važnija od svakog pojedinačnog člana te grupe. Svi totalitarni koncepti smeštaju konkretnu grupu – rasu, religiju, klasu, državu – ispred pojedinca. Zato nije dovoljno prepoznati samo to da nacija nije važnija od ljudi koji joj pripadaju. Ni država nije važnija od svakog njenog građanina, uzetog pojedinačno, i nezavisno od svih ostalih.". Da, i ovakve promišljene rečenice i duboke ideje imale su svoje mesto među duplericama Plejboja. Uz posvećeno i argumentovano pobijanje teze da su seksualnost, bogatstvo, zadovoljstvo i ljudsko telo zli, i kritiku dominantne puritanske i judeohrišćanske kulture, bio je to svesni Hefnerov pokušaj kreiranja moralne i filozofske osnove za novog, modernog muškarca ili čoveka u savremenom dobu. I to u najboljoj prosvetiteljskoj tradiciji racionalizma, sekularizma i libertinizma, od Tomasa Pejna do Markiza De Sada. Zbog toga etiketa "filozof" prišivena kod Hefnerovog imena nije ni preterana, ni metaforična.

Upravo zato su se, i osim ove serije Hefnerovih tekstova o "Filozofiji Plejboja" iz 1960-ih u, Plejboju nalazile i neke od najboljih kratkih priča, eseja, intervjua i reportaža u istoriji književnosti i novinarstva. I Hefnerov Plejboj je neprekidno bio na braniku slobode medija i borbe protiv cenzure, kao i lučonoša progresivnih politika. Skoro 65 godina, Plejboj je bio na ispravnoj strani istorije u pogledu seksualnosti, rata, građanskih prava, kontrole rađanja, gej brakova, tolerancije i lične slobode, a služio je i kao poligon ili narodni tribun za tu istoriju. Sam Hefner je bio pionir borbe protiv rasne segregacije, a još u Plejboju iz 1955. godine je štampao kratku priču o progonu gej osoba, kada niko drugi nije hteo, i decenijama pre pokreta za gej prava. I da, postoje razumne opaske da su on i Plejboj krivi za objektifikaciju žena, ali su za taj greh jednako krivi i svi slikari i vajari (aktova) u istoriji umetnosti, od Praksitela, preko Botičelija i Rubensa, do Goje i Manea. Hefner je svesno izgradio imidž "matorog pokvarenjaka" u papučama i bade mantilu, ali on nije bio ni neozbiljni klovn, ni karikatura hedonizma, već upravo kontroverzni i ekscentrični filozof primeren upravo drugoj polovini 20. veka. NJegovim rečima: "Kada je novinar upitao moju majku da li je ponosna na mene, ona je rekla 'Jesam, ali bih bila jednako srećna i da je bio misionar'. Kasnije sam joj rekao, 'Ali, majko, ja sam to i bio!'".

Filozofiju plejboja Hefner je objasnio na sledeći način: "Šta je plejboj? Lenština, raspusnik, dobro odevena skitnica? Daleko od toga: on može biti bistar mladi direktor, umetnik, univerzitetski profesor, arhitekta i inženjer. Može biti mnogo šta, ukoliko poseduje određeni pogled na svet. On mora da posmatra život ne kao dolinu suza, već kao doba zadovoljstva; mora uživati u svom poslu, ali ne smatrajući ga ciljem života; mora biti budan, svestan, čovek od ukusa i čovek sklon zadovoljstvima koji, bez stigme bludnika ili diletanta, živi život do balčaka." Najzad, ovaj sociolog i kolumnista je ponosan na to što je svoje tekstove objavljivao i u srpskom izdanju Plejboja. Ponekad, tinejdžerski (vlažni) snovi se ostvaruju. Imao je tu čast da mu Hefner bude glavni urednik, kao i da lično učestvuje u njegovoj političkoj i socijalnoj filozofiji koju i sam potpisuje. Smrću Hjua Hefnera, nismo izgubili samo velikog preduzetnika i medijskog imperatora, tvorca jednog "ikoničkog brenda" i "Diznilenda za odrasle" . Izgubili smo i velikog filozofa ljudske slobode.

povezane vesti

Užas, horor, haos i tamo dole

5

Piše: Aleksej Kišjuhas

Katarza

12

Piše: Aleksej Kišjuhas

Naši antivakcinaši

17

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (16)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

bogdan trojkaš

08. oktobar 2017.

Kako biti kratak i jasan? Još je Balzak priznao da to nije znao. Još su stari Grci znali za sve probleme o kojima je Hefner pisao.Bilo je u njihovo vreme homoseksualaca, koje niko nije proganjao, a slavni Diogen je masturbirao u podne na glavnom trgu Atine. Čim se u nekom društvu dostigne visok stepen svake slobode, odmah se pojave zlikovci koji preuzmu vlast i ukinu sve slobode. Tako je i danas, pogotovu u Srbiji. Hefner je bio genije jer je našao načina da se obogati i time kupi za sebe slobodu.Voleo je da piše mudra proseravanja, uglavnom vredna, ali, da mu nije bilo kupaca časopisa nikad niko ne bi ni znao da je on postojao. Ni Hefner , ni mnogo veći filozofi nisu ništa mogli pred čudom života i ljudskoj sudbini. Članak je sjajan, ali neće od njega biti nikakve koristi- nažalost!

Ime prezime

08. oktobar 2017.

I nama je cast citati ovakve tekstove. Od ovakvog autora.

Smorko

08. oktobar 2017.

Dosao red da i ja pohvalim Alekseja. Bravo! A matorom "razvratniku" vecno hvala sto mi je olaksavao decacke muke. :)

Ćira

08. oktobar 2017.

Konačno i Kišjuhas da piše o temi u koju se razume - istina samo teoretski.

Kikić

08. oktobar 2017.

Za Plejboj se može reći: Leva ruka, desni džep.

Milić

08. oktobar 2017.

Hefner je otkrio i dokazao da je ŽPO* najznačajnije svetsko filozofgskop pitanje. ------------------ * ŽPO - Ženski polni organ

Cale

08. oktobar 2017.

Meni je Erika Jong (Džong?) otkrila tajne ženske seklsualnosti, a Hefner mi je to nacrtao.

Beatrix

08. oktobar 2017.

Baš sam se pitao ko će da se oglasi da slavi filozofiju opšteg truljenja i degeneracije. Zar je to mogao biti neko drugi a ne ovaj uvaženi autor?

Alexa

08. oktobar 2017.

Kišjuhasu Plejboj sam i ja svakodnevno "čitao" u dečačkim danima. Kasnije kad sam okusio ono što sam samo "čitao" shvatio sam da je to mnogooo lepše raditi nego "čitati". Probaj i ti tako, videćeš koliko ima bolje "literature".

ana

09. oktobar 2017.

Cemu cenzura? Hefner je bio perverzni matorac,tuzni klovn. Posmatrati njegovu zaostavstinu kroz par eseja zbog kojih nije bio poznat je isto kao posmatrati Hitlera kroz njegovu ljubav prema psima i slikanju. Razumete?

AA

09. oktobar 2017.

Sto bi Copic rekao: Ja sam video svakakvi budala al tebi "ana" skidam kapu.Razumes ?

Ljuba

09. oktobar 2017.

@Beatrix da ste posetili facebook stranicu uvaženog autora i videli maksimu koju je napisao u rubrici - О КОРИСНИКУ ALEKSEJ: ("I love long walks on the beach after anal") bilo bi vam jasno zašto je baš on morao da se "oglasi da slavi filozofiju opšteg truljenja i degeneracije".

Stiliskinja

09. oktobar 2017.

@Ljuba. A zato on nema usi (bar prema ovoj fotografiji). A ja mislila neki modni detalj. Aaaaaaa......anal je tako kul cim od njega usi otpadaju.

Tetka Viktorija

10. oktobar 2017.

Mlad čovek a tako pametan i uspešan. Sociolog, kolumnista i tako lepo i sažeto piše. To mogu samo retki pojedinci - sa malo reči opisati SVE. Pročitala sam, nakon Ljubinog komentara, kako je lepo i skromno pretstavio seba na fejsbuku (istina pošto je na engleskom preveo mi je unuk posle malo ustezanja jer ga je bilo sramota od staromodne bake). Mora da su mu roditelji jako ponosni na njega, a sigurno uža i šira famija.

Marko

10. oktobar 2017.

@Tetka Viktorija. Mogu zamisliti kakvo je to radovanje. Sigurno im od ponosa cure suze.

Miloje

10. oktobar 2017.

Ima kod nas u komšiluku isto tako jedan "pametan i napredan" momčić. Znam koliko je to ponos za njegove roditelje da od sreće, nigde ne izlaze, samo sede u kući i "uživaju" u sinovom uspehu.