Site name

Užas, horor, haos i tamo dole

"EKSKLUZIVNO OTKRIVAMO: ISIS napada Beograd!", "NA TAČIJEVOM SPISKU ZA HAPŠENJE BAR 300 SRBA! Nastavlja se strašno albansko nasilje na Kosovu i Metohiji!", "BEOGRADSKI PAR IZ PAKLA: Sipali ljudima drogu u piće, pa ih pljačkali i SILOVALI",

10

Piše: Aleksej Kišjuhas

17. decembar 2017. 09:00

Užas, horor, haos i tamo dole

"UŽAS KOD OBRENOVCA: Zaklao sina jer nije hteo da ide u starački dom?", "Najnovija SRPSKA OKLOPNA GRDOSIJA oduzima dah, a njene RAKETE su UBITAČNE", "PREPLANULA I SVA MOKRA... Karleuša raširila noge u malenom bikiniju, svi blenuli TAMO DOLE! (FOTO)", "VELIKI VODIČ ZA PAKLENI VIKEND PRED NAMA Kako da se ponašate, gde da idete i šta da radite na PLUS 42", "(VIDEO) BASTION NATO NE BI IZDRŽAO NI PRVI NALET RUSKE ARMIJE: Ponižavajuće priznanje Pentagona!", "DRAMATIČNE PRETNJE! Politika u Srbiji se pretvara u horor - PROGRAM OPOZICIJE: UBITI VUČIĆA!", "ŠIPTARI MASOVNO BEŽE SA KOSOVA! Sa njima nam STIŽU DŽIHADISTI, ZLOČINCI OVK I DILERI DROGE!", "HOROR U ZEMUNU Čoveku čupali nokte, mučili ga i ŽIVOG ZAPALILI", "Ako se ostvari PROGNOZA METEOROLOGA za naredne dane, Srbiji na jesen preti KATASTROFA", "NAPADAJU NAS SMRDIBUBE I IZ KINE Prava najezda tek sledi, a protiv njih NEMA LEKA", "APOKALIPSA JE NEIZBEŽNA, a Severna Koreja neće biti kriva! EVO ŠTA ĆE ZAISTA UNIŠTITI SVET!"

Ovo su samo neki od realnih ili stvarnih novinskih naslova u Srbiji, a koje je prikupio i analizirao Centar za nove medije "Liber", samo u periodu od maja do septembra tekuće godine, i u čemu je pripomagao i ovaj sociolog i kolumnista. Tačnije, prikupljeno je ukupno 36.960 medijskih objava iz 16 medija, od čega se pokazalo da je čak 9.436 (ili 25,5 odsto) naslova sadržalo elemente ekstremnog govora, širenja straha, nelagode i paranoje ili širenja netrpeljivosti prema ženama, te prema drugim narodima i narodnostima. I to je ono što je odistinski "alarmantno" - velikim ili malim slovima, svejedno. Jedno je kada Čerčil najavi "krv, suze i znoj", a drugo je kada se to radi svakog dana sa naslovnih stranica mnogih medija. Dakle, još jednom, svaka četvrta vest u Srbiji bila je preneta dramatično i formulisana na ekstremni način, a radi se o gotovo 9500 zasebnih komada vesti u šumi ili džungli tog medijskog zla i naopakog. Za samo par meseci, "užas" je bio u Obrenovcu, Leskovcu, Kruševcu i Boru, na Karaburmi, Novom Beogradu i u Donjem Gajtanu, "horor" u Vrnjačkoj Banji, Teksasu, Zemunu, Beogradu, Barajevu i Aranđelovcu, u Zabeli i na dnu Tise, a "haos" u NJujorku, Makedoniji, Portugalu, na Slaviji i na naplatnim rampama.

Drugim rečima, u ogromnom broju vesti u Srbiji imamo ekstremne, dramatične, preterane, vulgarne, brutalne i senzacionalističke narative, uz otvoreno širenje straha, nesigurnosti, nelagode, paranoje i teorija zavere, te brojne instance šovinizma, nacionalizma, mizoginije i seksizma - i to u gotovo svim rubrikama: od politike i društva, do hronike, zabave i vremenske prognoze. Da, čak i u vremenskoj prognozi, čekaju nas "paklene vrućine", "ekstremno vreme", "tropske noći", "alarmantna upozorenja" i "katastrofa" zbog, neverovatno, 40 stepeni izvesnog Celzijusa u julu mesecu. Kako to odlično stoji u saopštenju "Libera", da padnemo sa Marsa i nekom nesrećom krenemo da čitamo vesti u Srbiji, poverovali bismo da smo stigli direktno u "horor" i "pakao", zbog "strave" prema kojoj je "haos" "jezivo" blizu. Saznali bismo i da je sve "alarmantno" jer su na pomolu "katastrofa", "paklene vrućine", kao i "zavera" po kojoj zapadne sile kuju "pakleni plan" da unište Srbiju.

A u čemu je problem? Zašto da vesti ne budu malčice jezički nakićene i napirlitane, ako će im to povećati čitanost, klikovitost i vidljivost? Kada su već tiraži mali i medijsko tržište još manje, a i novinari moraju od nečega da žive? Pa, problem je. Zato što, sa izuzetkom foto-vesti bikinija, grudi, zadnjice i onoga "tamo dole", iza ovakvih naslova najčešće ne stoji - ništa. Apsolutno ništa, osim neodgovornog dizanja panike i širenja straha. Na primer, iza naslova o "Tačijevom spisku za hapšenje 300 Srba" i "strašnog albanskog nasilja na Kosovu" zapravo je vest o hapšenju jednog jedinog čoveka - izvesnog B. M. (74) iz Mladenovca - a samo se spekuliše o nekakvim tajnim spiskovima za "lov na Srbe", odnosno na njih još 299. Uostalom, šta ćemo sa "ekskluzivnim" najavama i prognozama (iz septembra) da će ISIS napasti Beograd? Ili da sa Kosova stižu džihadisti, zločinci i neizostavni dileri droge? Ove i ovakve apokaliptične vesti nemaju nikakvu informativnu funkciju, već služe jedino tome da šokiraju, uznemire i uplaše, i usput poseju dodatnu mržnju prema kosovskim Albancima, što sve može imati značajne društvene posledice.

Jer, prvo, na ovaj način dolazi do desenzitivizacije javnosti na stvarne pretnje ili na slučajeve nasilja i na nasilje u celini. Kao u Ezopovom "Dečaku koji je vikao vuk", tada će i stvarna teroristička pretnja biti otpisana kao ekstremni govor ili senzacionalističko preterivanje. Drugo, na ovaj način se stvaraju potpuno iskrivljene percepcije rizika u javnosti - kako od raznih "monstruma" koji vrebaju iz mraka i "sipaju drogu u piće", tako i od terorista i džihadista, ali i "Šiptara" i "ustaša" koji samo što nisu zapucali. Iako su automobili, slatkiši, alkohol i klizave pločice u kupatilu mnogo rizičniji fenomeni i odneli su više života od aviona, "otrovnih hemikalija", nuklearnih elektrana, te silovatelja i terorista uzetih zajedno. Sve to dovodi do formulisanja svojevrsne kulture straha i tzv. "sindroma zlog sveta", tj. pogubnog verovanja da je svet mnogo opasnije i opakije mesto za život nego što to zaista jeste. Treće, takve vesti su objektivno irelevantne i bez eksplanatorne moći, dok uvećavaju logičke pogreške, inhibiraju ispravno zaključivanje, generišu negativne emocije, čine publiku pasivnom i troše vreme i energiju čitalaca. Četvrto, ove vesti mahom služe i kao sredstvo političke propagande i jačanja društvene kohezije pred "nastupajućim" društvenim sukobima i nemirima, suprotstavljajući "nas" i "njih". Većina primećenih narativa otvoreno zvecka oružjem, promoviše etnonacionalistička i šovinistička osećanja, amerikanofobiju i islamofobiju, uz mizoginu objektifikaciju i komodifikaciju žena, što samo dodatno legitimizuje osećanja mržnje i prakse nasilja.

A za dokaze možemo pogledati i u istoriju. Plansko medijsko širenje straha i paranoje je već bilo viđeno u senzacionalističkom i antisemitskom tabloidu "Der Šturmer" ("Jurišnik") u nacističkoj Nemačkoj. I u tom glasilu su prenošene ekstremne i potpuno izmišljene "ekskluzivne" vesti o Jevrejima koji siluju mlade Nemice i seksualno zlostavljaju nemačku decu, koji praktikuju ritualna ubistva, koji potajno piju krv hrišćana i koji, naravno, vladaju svetom iz senke. A bile su praćene i erotskim i pornografskim slikama, pa su bile posebno popularne među omladinom i drugim zainteresovanim sugrađanima. Takav ekstremni govor i širenje netrpeljivosti, straha i teorija zavere imali su svoj logični nastavak u izlivima moralne panike i pratećeg nasilja prema Jevrejima, a najzad i u gasnim komorama i krematorijumima (uzgred, vlasnik Šturmera, gaulajter Julijus Štrajher, osuđen je i obešen u Nirnbergu zbog svojih medijskih zlodela). Međutim, ne treba misliti da će ovakvo ekstremno izveštavanje direktno doprineti porastu nasilja, niti da će se ljudi zbog vesti o ISIS-u koji napada Beograd zaista naoružati i zabarikadirati u svojim stanovima. Ne, uticaj ovakvih skaradnih medijskih praksi u Srbiji pre svega je indirektan ili posredan, što taj uticaj ne čini manje opasnim, naprotiv.

Naime, mediji koji izveštavaju na ekstremni način zapravo indirektno ohrabruju ili promovišu određene sociopolitičke i kulturne vrednosti, stavove i poglede na svet. Uticaj medija je značajan u domenu kulture i verovanja velikih grupa, a ne toliko u smislu individualnog ponašanja. Na primer, nasilni filmovi ili video-igrice od nas lično neće napraviti nasilnike, ali oni zato mogu da stvore opšti pogled na svet o sveprisutnom nasilju. Jednostavno, ekstremni govor u medijima "kultiviše" i gradi stavove koji su konzistentni sa stavovima o svetu tih medija. I ovo se čini i postiže sporo, kumulativno i usmereno u pravcu specifične političke ideologije. Dakle, ekstremizam, brutalnost, preterivanje, senzacionalizam, dramatizovanje, šokantnost i plansko uznemiravanje raznim užasima, monstrumima, hororima, haosima i paklenim vrućinama proizvode klimu ili kulturu straha u Srbiji. Što u određenim okolnostima može da rezultira i masovnom panikom i histerijom, iako je izvesnije da će "samo" dodatno učvrstiti postojeća etnonacionalistička, patrijarhalna i zaveraška osećanja publike. Putem ekstremnih narativa, javnost u Srbiji se drži u stanju neprekidnog rizika i stanja straha i nelagode. Jer, suštinski, u pitanju nije samo dizanje panike, već i dizanje borbene gotovosti. A to već jeste jedan užas, horor i pakao.

povezane vesti

Lažne vesti?

7

Piše: Aleksej Kišjuhas

Zašto da budemo srećni?

13

Piše: Aleksej Kišjuhas

Planirana zastarelost

6

Piše: Aleksej Kišjuhas

komentari (10)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

koki

17. decembar 2017.

Pa i u vasem naslovu su dramaticne i zastrasujuce reci: uzas, horor, haos...! A zar to sve sto se kod nas pise ikako se naslovljava nije rezultat ,,demokratske tekovine,, - sloboda govora i stampe., koju i vi zdusno zagovarate?

bogdan trojkaš

17. decembar 2017.

Članak bi mnogo više vredio da nije zloupotrebe stranih reči, nadam se razlog tome da bi se autor pokazao visokoučenim. Čemu izraz "desezitivizacija"? I teme i rasuđivanja su valjani, ali , za koga su pisani?

T

17. decembar 2017.

A koja je razlika izmedju tih naslova koje je proucavao "ovaj sociolog i kolumnista" i naslova i kolumni u "Danas"-u u kojima se na vrlo agresivan nacin spinuje legalizacija albanske "drzave kosova", izjednacavanje nacista i Srba, nabacivanje kolektivne krivice i kolektivnog, zasluzenog kaznjavanja itd. a ciji je autor izmedju ostalih i isti "ovaj sociolog i kolumnista"? Citajuci kolumne "ovog sociologa i kolumniste" primecuje se da i on i te kako pokusava da koristi iste metode koje sada licemerno kritikuje kada ih koriste neki drugi.

Komšija

17. decembar 2017.

Pa ovaj "Pišac" nema pojma ! Ili je Fake news

JovaNs

17. decembar 2017.

Komentari su bože sačuvaj i zakloni. Selo gori a baba se češlja. Čovek vam je preneo vest i dao svoje tumačenje a komentatori umesto značenja raspravljaju o naslovu teksta, osobinama pisca i novina za koje piše i stilu pisanja.

Mira

18. decembar 2017.

Svaki put kad prelistavam novine pitam se ko su urednici koji uređuju srbske medije? Kao da se utrkuju ko će odvrtniji naslovnicu da objavi.Užas i sramota.Red zločina red seksa red perverzija bez ikakve odgovornosti Dobro je da se neko setio da piše o uređivačkoj politici kao zagađivaču.Ništa nije bolja situacija ni na elektronskim medijima pa se onda pitam otkud vršnjačko nasilje.

Anastasija Marković

18. decembar 2017.

Puna su Vam usta slobode štampe, a napadaš novine i naslove zbog tekstova u njima. Ako je garantovana sloboda govora i pisanja novinara onda samo možemo razgovarati o istinitosti tih tekstova.

Smorko

18. decembar 2017.

Ja se unezverim kada vidim naslov "Rasirila je noge i necete verovati sta se videlo". Sta ako se pojavi cica-maca?

Vuk

18. decembar 2017.

@T Zašto komentarisete nešto ( tekst) što ne razumete i što Vam škodi zdravlju ( raspoloženju) ? Veliki broj medija ovde uređuje Služba. Kojoj i jeste cilj da stvara uplašene, histerične , paranoične etnonacionaliste i ksenofobe. Koji žive u uverenju da nemaju nikakve veze sa svojim neuspešnim životom i neuspešnom zemljom, nego da im neko sa strane sve to " pakuje". Podsticanje takvog razmišljanja kroz medije je smrtonosno za društvo. Za svakoga ko bi želeo ozbiljno da menja stanje u ovoj zemlji jedna od prvih stvari koje bi uradio bilo bi zatvaranje raznog medijskog smeća, koje ionako posluje van zakona. Uz krivično procesuiranje njegovih vlasnika i urednika.

Dorcolac

20. decembar 2017.

Kao sto postoji Danas, postojalo je i juce ali samo od nas zavisi kako ce Srbija ziveti sutra. Posto pratim i ovu kolumnu u stampanom izdanju moram konacno da primetim, da Aleksej nikako ne primecuje identicnu agresivnost u svojim prethodnim tekstovima, koji idu ruku pod ruku agresivnoj rezimskoj retorici (sto nekada nije bio slucaj). Recimo, samo u prethodnom clanku "Katarza", Aleksej neopravdano vredja pripadnice zenskog pola pretvarajuci ih u puki seksualni objekat ili seksualno pomagalo (citat: "...umesto svoje žene i devojke"). Kao sto preterano u svojim tekstovima o pripadnicima muskog pola generalizuje i koristi poredjenja sa muskim polnim organima i seksualnim nagonom. Dakle seksualna opterecenost, verski fundamentalizam, partijski sovinizam pa i homoseksualni radikalizam, imaju zajednicki koren - egocentricno ekstremno jednoumlje. Legendarni Basara na primer, nikome ne drzi stranu a njegova kolumna je jednostavna, ljudska ali britka i profesionalna. Nije dobro kada jedan udara u klin a drugi u plocu ali nije dobro ni kada se ponasamo kao oni koje bi trebali osnovano da kritikujemo. Nasiljem u tekstu se ne pobedjuje rezimsko nasilje na delu - za to je potrebna katarza pojedinca koji sebe koriguje zarad sopstvenog i opsteg dobra. Malo li je sto rezim svakodnevno vredja i ponizava ne samo nasu inteligenciju - nego jos i da se takmicimo sa njima?