Site name

Naš najbolji prijatelj

* Zvezdano nebo je tu od kad se čovek rodi pa do smrti. Ono poznaje svakog od nas. Zvezde pamte naše bespomoćne poglede usmerene ka nebu i naše srećne dane, kada smo ih brojali sa nekim koga volimo kao deca i kasnije kao velika deca

Dve stvari zadivljuju um, što se misao više njima bavi - zvezdano nebo nad nama i moralni zakon u nama!

2

Piše: Nataša B. Odalović

03. novembar 2017. 15:00

Naš najbolji prijatelj

Ovu misao ostavio nam je u nasleđe nemački filozof Imanuel Kant i hvala mu na njoj, jer poučava, nadahnjuje i tera nas na razmišljanje. Zvezdano nebo ne opčinjava samo mudrace, već i obične ljude, posebno decu, svakog čoveka. Uostalom, u to ste se i sami uverili, bilo da ste početnik ili zvezdočatac sa dugim stažom.

I tako je od postanka ljudski um podizao pogled ka nebesima tražeći odgovore na najvažnija pitanja koja su ga opsedala. A tamo, u mudrom plavetnilu svilenim koncem nanizani đerdani zvezda čuvaju inicijale stvaraoca ex nihilo. I dok učenjaci i danas, sa pregnućem, zadivljeni i, manje više, nemi i nedorečeni pred ovim najvećim čudom proučavaju zvezde, one mirno i sa ljubavlju pozivaju svakog od nas, mnogo življe i stvarnije - nego što u prvi mah možemo da razumemo - da se družimo. Zvezdano nebo je tu od kad se čovek rodi pa do smrti. Ono poznaje svakog od nas. Zvezde pamte naše bespomoćne poglede usmerene ka nebu i naše srećne dane, kada smo ih brojali sa nekim koga volimo, kao deca i kasnije, kao velika deca. One sijaju i pletu najneverovatnije utešiteljske skaske i za bogate i za siromašne, i za đačića i za studenta, i za umornog radnika treće smene i za brodskog kapetana, za mace, kuce, baš za sve. Samo se treba setiti da postoji to nebo nad nama koje sa skrivenom, ali nepokolebljivom ljubavlju čeka da mu se obratimo kad smo usamljeni, tužni, malodušni, izgubljeni, srećni. Ono ima autentičnu priču napisanu za svakog od nas i ništa ne naplaćuje da nas sasluša i odgovori. Potrebno je samo zrno naše mudrosti, mašte i truda da to razumemo i da mu se obratimo.

Mladoj ženi će, na primer, ispričati nežnu priču o tome da problemi koji je opsedaju uopšte nisu tako strašni kako joj se u surovoj vrevi svakodnevice koja je raspamećuje često čini. Polako, mlada damo, reći će. Hajde, posedi malo na klupi u dečjem parkiću kad padne prvi suton, i pogledaj me. Ja sam ovde zbog tebe. Tvoje oči su, takođe, dve moje sjajne zvezde snohvatice. Ne nerviraj se zbog sitnica, pa ni krupnica, ne pridaj važnosti onome što remeti tvoj mir. Udahni duboko, osmehni se i shvati da je svet tvoj, i samo čeka da ga osvojiš. Hajde, hajde, glavu gore, lepotice! A kad dotična lepotica podigne glavu i ugleda tu fulminantnu tvorevinu nepoznatog autora, pola problema je već iza nje, samo je potrebno da nastavi ovaj razgovor sa starim ponovo otkrivenim najboljim prijateljem, nebom. I vrati se kući ohrabrena i uverena da može sve i može odmah, naravno, ako se potrudi.

Jer zvezdano nebo nad nama priča i o tome kako je Doroti sa prijateljima Lavom, Strašilom i Limenkom tražila Čarobnjaka iz Oza, e da bi na kraju puta shvatila da je kod kuće najlepše, ali je na tom putu morala da prođe kroz razna i mnoga iskušenja. Nebesa blaga, blistava i brižna otkrivaju nam kako se korača ka sreći, ali ne možemo očekivati da nam sreća sa tog istog neba sama padne na glavu.

Sreća se osvaja ljubavlju prema bližnjima, dobrotom, verom, nadom, trudom, marljivošću, otvorenošću i osetljivošću za drugo biće. To je taj moralni zakon zapisan u večnosti na zvezdanom nebu. Tako jednostavan i čitljiv. A opet, nema od njega veće mudrosti. Onaj ko ima oko - pročitaće ga, a svako je pozvan da to otkrije i učini.

Na kraju, nebo nas poziva da se setimo reči zvezdanog ljubimca, Egziperijevog Malog Princa: "Čovek samo srcem dobro vidi. Istina se očima ne može sagledati."

Šta, zar još oklevate? A nebo čeka samo na vas.

povezane vesti

Don Alehandro, tužni vitez

1

Piše: Nataša B. Odalović

Nepriznati medijski mrakovi

5

Piše: Nataša B. Odalović

Pogled sa Avale plave

0

Piše: Nataša B. Odalović

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

dusko sipetic

03. novembar 2017.

Postovana Natasha, pisete kao da zvezde padaju u lepu vodu iz jedne vecnosti, skoro kao ona zena sa cvetom u kosi ne tako davno. Narocito vam je lep opis tog djerdana od zvezda. Ne salim se, vec kazem da od pamtiveka, kada su ljudi bili nemocni, kada su stradali, kada nisu imali izlaz iz ove doline placa, kada nisu znali ili nisu smeli da se organizuju i uzmu stvar u svoje ruke i stvarno porade za svoj zivot, nudili su im carstvo nebesko i razgovore sa zvezdama. Jednostavno, pomno vas slusaju ma koliko bili dosadni ili licni, nikad vam ne oponiraju i nece vas kuditi i kazniti ako gresite. Neke psiholoske ordinacije u NY su opremljene tako da liče na nebeski svod, kad već legnete na kauč za 500 baka po satu bar da vidite zvezde, osetite mir i pronadjete ga u sebi. U svakom slucaju ovo vase jeste lekovito i nije tako skupo kao na bogatom zapadu, istoku, severu i jugu. Duško

bogdan trojkaš

03. novembar 2017.

Lepo i dirljivo. Dobo je za čitanje osnovcima. Da nema drugih problema, ostaje problem da se od smoga , već godinama , ne vide zvezde.