Site name

Iskušenja patrijarha

* U Jerusalimu posebno su na nišanu hrišćanska i muslimanska četvrt, a - naravno - i već dobro "očišćena" jermenska

Jerusalimskog 141. grčkog patrijarha na Badnji dan su u Vitlejemu, sem vernika koji su došli po božićni blagoslov u Crkvu Hristovog rođenja, sačekali i povici (i poneka kamenica i plastična flaša bačena na kolonu automobila) pravoslavnih palestinskih nezadovoljnika "ne želimo ovog izdajnika", koji Teofilosa Trećeg okrivljuju za veliki greh - prodaju crkvenih zemljišta i poseda Izraelcima.

1

Piše: Borivoj Erdeljan

10. januar 2018. 18:00

Iskušenja patrijarha

Grčka patrijaršija je jedan od najvećih zemljoposednika u Jerusalimu, a i van Svetog grada (u celoj zemlji odmah posle države). Izraelski kupci decenijama pokušavaju da dođu do mnogih od tih dobara, kupovinom ili zakupom, koliko zbog unosnih graditeljskih poslova, toliko i zbog što veće vlasničke judaizacije zemlje, koju podstiču ekstremni jevrejski setleri. U Jerusalimu posebno su na nišanu hrišćanska i muslimanska četvrt, a - naravno - i već dobro "očišćena" jermenska.

Patrijaršija objašnjava da "nešto imanja mora da prodaje zbog plaćanja godinama nagomilavanih dugova", kao što je iz istih potreba i dosad Izraelcima dugoročno iznajmljivala svoje posede. Dođe i do sudskih sporova: patrijarh Teofilos - posle jedne nedavno izgubljene parnice priprema i izlazak pred Vrhovni sud - pokušavajući da poništi neke "ugovore na prevaru".

Sada i njega stižu optužbe za poslove sa Izraelcima, koje deo palestinske pastve smatra za "nacionalnu predaju i pristanak na nedopustivu rasporađu".

Teofilosov prethodnik Irineos je smenjen 2005. odlukom Sinoda, pošto je optužen za upravo istu ovozemaljsku slabost. Od prošle jeseni demonstranti sve žešće "razapinju" i naslednika, patrijarha Teofilosa. Hana Amireh, u palestinskoj upravi odgovoran za odnose sa crkvama, tada je govorio: "Na ovaj ili onaj način to je naša zemlja i ne želimo da bude prodata našem neprijatelju."

Kao kupac vrlo često se sreće Ateret kohanim, organizacija grupe jevrejskih setlera čiji je trajan cilj kupovina što više palestinskih poseda na strateškim i osetljivim lokacijama, pre svega u Jerusalimu. Posebno se, i posle desetak godina, pamti slučaj otuđenja (odnosno najma na 99 godina) patrijaršijskih hotela Imperial i Petra, što je izazvalo revolt Palestinaca i male grčke zajednice, a pokrenut spor još nije okončan (u prvom stepenu, izraelski sudija je odlučio da je ugovor pravno valjan "čim su u ovom poslu pare prešle iz ruke u ruku").

Mnogi sporazumi o zakupu poznati su još od ranih pedesetih prošlog veka, koje je sklapao Jevrejski nacionalni fond u ime vlade i na devedeset devet godina. Kasnije investitori su, kad god bi mogli, kupovali zemlju ili kuće. Vlasništvo nad dragocenim terenima je neprekidna tiha vatra, koja se povremeno raspali ili se pretvara u gotovo očajničke pokušaje spasavanja imovine.

Istovremeno pred Knesetom (izraelskim parlamentom) je predlog zakona, kojim se predviđa lakša eksproprijacija i oduzimanje poseda Jerusalimske grčke partrijaršije, ako dođu u vlasništvo ili zakup privatnih investitora. Patrijarh Teofilos je pred kraj prošle godine vodio retku javnu, pa i međunarodnu kampanju za zaštitu crkvenih imovinskih prava. Ipak upućeni - mediji napominju "uz uslov da ostani neimenovani" - izvori iz Grčke patrijaršije kažu da je ranijih godina "crkva obavila dvadesetak većih zemljišnih poslovnih transakcija u Izraelu, na Zapadnoj obali i u Jerusalimu.

Patrijarh Teofilos je u tekstu objavljenom ovih božićnih dana u londonskom Gardijanu, podsećajući na dva milenijuma istorije, oglasio današnje "radikalne izraelske setlere kao pretnju, koja narušava religiozni statut quo i hrišćanski život u Svetoj zemlji".

Crkva je, podsetimo, svoje velike posede stekla vekovnim zaveštanjima svojih imućnih vernika ili kupovinom, koju su omogućavale donacije hodočasnika.

Komentator američkog NPR radija nalazi da u novim prilikama "prodajom i davanjem u zakup crkva nekad ublažava velike pritiske izraelske strane".

Prvaci hrišćanskih konfesija u Jerusalimu neretko obnavljaju upozorenje na izazove davno utemeljenim pravilima o zaštiti i nepovredivosti imovine crkava.

Zanimljivo da je davnašnji gradski planer još početkom sedamdesetih godina u prošlom veku napravio popis zemljišta u Jerusalimu, koja poseduju crkve, ali je tadašnji cenzor zabranio da se mapa javno pokaže. "Vlada je u to vreme smatrala da nije dobra stvar da se obelodane sva i to veoma delikatna mesta čiji su vlasnici drugi, a ne Izraelci", kasnije je ocenjivao autor projekta Izrael Kimhi.

Inače, posle izbora u Svetom sinodu u Jerusalimu, novi patrijarh za stupanje na tron mora da dobije i odobrenje izraelske države (sadašnje vlasti) i saglasnost kraljevine Jordana (do junskog rata 1967. u istočnom Jerusalimu čuvara i zaštitnika svetih mesta), pa sada i naklonost palestinske autonomne uprave. Pamti se da je na izraelski administrativni, ali neizbežni "blagoslov" patrijarh Teofilos Treći čekao više od dve godine. Iskušenja ne prestaju ni potom.

povezane vesti

Novi ili gornji Makedonac?

5

Piše: Borivoj Erdeljan

Iranska ulica

3

Piše: Borivoj Erdeljan

Tramp kao Kir Veliki

2

Piše: Borivoj Erdeljan

komentari (1)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

КПБСЗ

11. januar 2018.

Чланак је један у низу пластичних приказа да Јевреји - велики Израелски народ, у верском рату који се води против њих, не могу победити клањајући се златном телету.