Otkako je, još kada je prvi put najavljivan festival Teatar na raskršću krajem prošle godine, Kokan Mladenović „povukao nogu“ najpre protestvovaši zbog pokroviteljstva Aleksandra Vučića nad ovom manifestacijom, a potom i odustavši od režije predstave kojom je ona trebalo da bude otvorena, Festival ne prestaje da se osipa, kako u „ljudstvu“ tako i u „materijalu“.
Mladi Mladenovićev kolega Igor Vuk Torbica takođe je otkazao režiju predstave u niškom Narodnom pozorištu, zakazanu za novu sezonu, a potom je od festivala odustalo i rumunsko pozorište koje je trebalo da izvede predstavu u Mladenovićevoj režiji.
Najnovije povlačenje je ono četvorice članova Programskog saveta festivala, od kojih se Aleksandar Milosavljević, inače i selektor, tim povodom nije oglasio, kao ni njegov kolega Darko Lukić iz Zagreba, a Dejan Petković iz Niša i reditelj Nebojša Bradić, inače predsednik ovog saveta i jedan od osnivača festivala, razloge svojih ostavki saželi su u „programske nesuglasice“ prevashodno sa direktorom Teaatra na raskršću i direktorom niškog Narodnog pozorišta Spasojem Ž. Milovanovićem čija je ideja bila da predsednik Srbije bude pokrovitelj festivala.
Bradić i Petković nisu se, pak, kao Mladenović i Torbica, jasno i glasno osvrnuli na ovo pokroviteljstvo, ali je Bradić politički kontekst u svom saopštenju ipak potegao.
On je to nazvao „(ne)očekivanim ratom koji se iz politike, putem medija, direktno preneo na Festival“. Odavde bi se dalo zaključiti da su mediji nekako krivi za situaciju sa Tetarom na raskršću jer da oni nisu „talasali“ odnosno prenosili „talasanje“ vazda na to spremnih Mladenovića i Torbice, sve bi se odvilo mirno i kako je zamišljeno.
Međutim, upravo je zamisao ono što od početka ne valja. U zemlji u kojoj se kultura plaća samo onda kada aktulena vlast želi da se zakiti njome i u kojoj ta vlast svaku dobru ideju pokušava da prisvoji i napravi svoju, podobnu, verziju (u kulturi je ekletatntan primer ivanjičke Nušićijade) nekako je neprirodno da iza jedne kulturne manifestacije najednom stane predsednik te zemlje.
Radi se ne samo u pokušaju da se svi i sve kupi i pacifikuje, već i da se iznova ustoliči kulturna pradigma iz prethodnih vremena, koja nikada nije ni nestajala sa scene.
Ako se ponovo vratimo na Teatar na raskršću videćemo da nije paranoja u pitanju i da politika i te kako ima interes u kulturi (u čemu je Bradićeva konstatacija nenamerno tačna). Naime, sa Festivala je hteo da se povuče i bitoljski Narodni teatar čiju je predstavu režirao Torbica, a u znak solidarnosti sa rediteljem.
Međutim, prema saznanjima Danasa, nakon pritisaka na ambasadu Severne Makedonije, a potom i ministarstva kulture ove zemlje na pomenuto pozorište, Bitoljčani su odustali od povlačanja svoje predstave.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
