Šarčević i Laban

Nadrealno je u Srbiji delovalo kada njih dvoje raspravljaju o tome da li nekog ministra treba pozvati na odgovornost. Nestvarno, zato što su reči – javnost, ministar i odgovornost – imale značenje i težinu. Nama su pak ti pojmovi realni kao i rijaliti programi naših srećnih i ružičastih privatnih televizija.

Tako i naš ministar prosvete Mladen Šarčević ne vidi ni najmanji problem da se sastane sa gradonačelnikom Subotice Bogdanom Labanom, dok još u etru odjekuje afera u kojoj je Laban svom stranačkom kolegi pretio da će mu „iščupati grkljan“. Član Vlade i ministar prosvete nema nikakvu nelagodu u vezi sa svojim pojavljivanjem sa Labanom, iako se to pojavljivanje može protumačiti i i kao otvorena politička podrška. Nažalost, i kao poruka da postoji pravedno nasilje, budući da je Srpska napredna stranka, iako je osudila nasilnički nastup Labana, insistirala i na tome da je on tako reagovao zato što „nije hteo da krade“.

„Ja obilazim škole i ostalo me ne zanima“, kaže naš ministar, a taj argument smo od naših državnih funkcionera bezbroj puta čuli. Uvek ista priča kako ih zanimaju rezultati, a ne tamo neki sporedni događaji. Rezultati, jedino to sme javnost da vidi, a ako i ispliva nešto loše, e to se onda ne računa uopšte. Odnosno, ide na račun zavere koja se iz nekog neprijateljskog centra moći sprovodi protiv njih.

I ne samo da moraju da se snose posledice učinjenog, nego očigledno nema ni potrebe da se ispolji neka taktičnost. Da se recimo malo promeni raspored ili da se Labanu barem diskretno stavi do znanja da ne mora on lično da dočeka ministra, da to može i neko ko je u opštini zadužen za prosvetu. U Srbiji je potpuno zavladala naopaka stvarnost – postalo je siguran način da se opstane u vlasti taj da se javno napravi neko nepočinstvo. Onda je zaštita moćnog stranačkog vrha postala neminovna. Kao da je vlast SNS kula od karata, gde ako se izvuče bilo koja, sve se ruši. A ne kao da je to grupa na mandat izabranih ljudi koji će taj mandat u nekoj budućnosti i vratiti građanima, i koji odgovaraju za svoje postupke. Zvuči nestvarno, zar ne?