BEMUS na jarbolu

Kako je saopšteno, novca nema za više od pola planiranog programa, koji bi trebalo da bude uvertira za 2018, a međunarodni status BEMUS-a ove godine opravdaće samo učešće vrhunskih ruskih umetnika svetskog glasa – hora Glinka, pijaniste Aleskandra Sinčuka i violiniste Jurija Reviča, koji će pojačati domaće muzičke snage. Besparica u kulturi, pogotovo kad je reč o klasici, možda ne bi trebalo previše da čudi u državi gde radnički minimalac ne prelazi 200 evra po jučerašnjem kursu.

Kako je nedavno izjavio gradonačelnik Beograda Siniša Mali, „prihodi prestonice Srbije veći su od planiranih, jer je u njoj povećana zaposlenost“, pa se čeka „rebalans budžeta koji će se utrošiti na one kojima je najpotrebnije“. Od tog viška, između ostalog, finansiraće se i izgradnja jarbola po Beogradu – jedan veliki od 120 metara i 30 manjih po trideset metara, što sve skupa treba da košta oko 360 miliona dinara. Uz bojazan da bi to što Mali tvrdi da smo „dovoljno bogata zemlja i bogat grad da izdvojimo deo novca i za srpsku zastavu“, neki „zlobnici“ mogli da shvate da bi „naprednjačka “ Srbija mogla da se svede na granice Beogradskog pašaluka, treba podsetiti da je pre najavljenih jarbola gradska uprava „odrešila kesu“ i za betonsku prelivnu muzičku fontanu na Slaviji , čija cena od 1,8 miliona evra za 300.000 evra premašuje izgradnju zvanično najskuplje i najveće multimedijalne fontane u Evropi. Na stranu što se u Beogradu knjižare već nekoliko godina masovno pretvaraju u kockarnice i krparnice, šuška se i o „kuplerijima“, a već mesecima se kopa na sve strane pred predstojeće gradske izbore.

Ako se uzmu u obzir svi ovi beogradski viškovi i prelivanja, ipak, treba postaviti pitanje zbog čega nema novca i za BEMUS, koji od svog osnivača Grada Beograda ove godine dobija tri miliona dinara manje nego lane. Šta znači kulturna politika „koliko para toliko i muzike“ i kuda to vodi ne samo BEMUS, nego i Srbiju u kojoj bi neki da kulturu življenja pretvore u nekulturu prisilnog preživljavanja.