Rehabilitacija zločina

Predsednik Vučić kaže da će Srbija za pravdu morati da se bori sama, premijerka Brnabić je rekla da je osećaj poražavajući, dok je ministar spoljnih poslova Dačić upitao „ima li kraja bezobrazluku, poniženju i nepravdi prema srpskim žrtvama“. Ono što su svi zaboravili da kažu jeste da je sud sudio na osnovu dokaza i iskaza svedoka koje je prikupljalo tužilaštvo, između ostalog i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine.

S druge strane, sad već mirne duše može da se kaže da licemerje domaćih političara zaista ne poznaje granice. U samo nekoliko dana predstavnici države Srbije su dali garancije za puštanje na slobodu Ratka Mladića, koji u Haškom tribunalu čeka presudu po optužbi za genocid u Srebrenici, predsednik Srbije Aleksandar Vučić se nije ogradio od prisustva Veselina Šljivančanina na njegovoj turneji otvaranja fabrika po Srbiji, a ministar odbrane Aleksandar Vulin i generalni sekretar predsednika Srbije, Nikola Selaković, prisustvovali su okupljanju bivših starešina Treće armije Vojske Jugoslavije. Među glavnim gostima skupa bila su dvojica osuđenih u Hagu: Nikola Šainović i Vladimir Lazarević, koji je na skupu govorio kao poslednji komandant Treće armije VJ.

Nije ništa novo da sve države bivše Jugoslavije rehabilituju svoje ratne zločince i time vređaju porodice njihovih žrtava, zaklanjajući se iza odluka sudova, čime se ispunjava pravna forma ali ne i suština. I u svim slučajevima, gle čuda, tužilaštva nikako ne uspevaju da sakupe dovoljan broj dokaza ili svedoka da bi poduprli svoje optužnice. Drugim rečima, tužilaštva su ažurna u prikupljanju dokaza samo kada nije reč o njihovim zločincima.

Negiranje zločina je postala državna politika ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj i u BiH, jer nijedna od država neće da se suoči sa zločinima koje su njihove vojne i policijske snage počinile nad civilima. Tačno je da Haški tribunal nije pomirio narode u regionu ni više od dve decenije od završetka sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ali je bar sudio optuženima za brojne zločine. Upravo to se ne bi u potpunosti moglo reći za zaraćene strane, jer su svih ovih decenija uporno odbijali da pokreću sudske postupke protiv svojih počinilaca. O suočavanju sa zločinima koje su počinile njihove snage da se i ne govori. Haški tribunal završava svoju misiju 1. januara 2018, a suđenja se prebacuju na lokalna pravosuđa. Sudeći po njihovim dosadašnjim rezultatima – bezuspešno.