Gnev Tačija

On, takođe, uporno tvrdi da je Kosovo ispunilo sve kriterijume za dobijanje vizne liberalizacije, osim ratifikacije sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, a istakao je i da je od albanskog predsednika tražio da Tirana građanima Kosova omogući dobijanje albanskih pasoša. Najnoviji „verbalni manevar“ Tačija, uperen prema Briselu, ne predstavlja iznenađenje, imajući u vidu dobro poznatu praksu Prištine da „pokazuje mišiće“ EU i Beogradu uvek kada nastupi zatišje u briselskim pregovorima o rešavanju kosovskog pitanja.

Predstavnici međunarodne zajednice ne kriju očekivanje da će politički dijalog Beograda i Prištine ubrzo biti podignut na predsednički nivo, tako da se za pregovaračkim stolom u Briselu, pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU Federike Mogerini, nađu Tači i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Dok se takav scenario ne obistini, predstavnici Prištine koriste svaku priliku da iskažu nezadovoljstvo zbog manjka pozitivnih signala iz Brisela što se nastavka evropskog puta Kosova tiče. Tačijeva „javna“ ljutnja predstavlja i pokušaj umirivanja Albanaca na Kosovu, koji uglavnom smatraju da je Srbija na dobitku zbog briselskih pregovora, imajući u vidu da napreduje na putu ka članstvu u EU i da bi ove jeseni trebalo da bude otvoreno još nekoliko pregovaračkih poglavlja, dok Kosovo „nije dobilo ništa“.

Ipak, ne očekuje se da će zaoštrenje odnosa na liniji Priština-Brisel dugo potrajati, pre svega ako se uzme u obzir činjenica da je Kosovo „šampion“ po nezaposlenosti na Balkanu, kao i da veliki broj mladih spas od siromaštva pokušava da pronađe u državama Zapada. I Tači i nova vlada Kosova svesni su da im je u takvim okolnostima neophodna pomoć i podrška EU, te da im inaćenje neće doneti ništa dobro. Na kraju, veliki test za Prištinu biće lokalni izbori, zakazani za nedelju. Kako su već ukazali briselski zvaničnici, izborni proces i atmosfera u kojoj će proticati glasanje pokazaće da li je Kosovo dostiglo „demokratsku zrelost“. Upravo je „demokratska zrelost“, odnosno vladavina prava ono što muči i Prištinu i Beograd, dok upućivanje retoričkih „otrovnih strelica“ prema Briselu nije od velike koristi prilikom ostvarivanja toliko željenog cilja o dobijanju „ulaznice“ u „evropsku porodicu naroda“.