Treba li nam Tenis?

Jednom je premijer Vučić išao u posetu fabrici u Nemačkoj (2014), jednom je vlasnik Klemens Tenis dolazio u Srbiju (2016). Ove godine Tenis je dobio u zakup na 30 godina državno zemljište u zrenjaninskoj opštini. Sve ostalo o čemu se priča su nagađanja proizašla iz najava. Najpre je, tada premijer, Vučić pričao o dolasku Tenisa kao spasonosnom rešenju za posrnulo srpsko stočarstvo. Najavljena je proizvodnja pet miliona tovljenika. Posle toga cifra je splasla na tri miliona. Sam Tenis „držao“ se priče da će u pet narednih godina uložiti 300 miliona evra, da želi 20 farmi svinja u Banatu, a da će početi od prvih pet – u pet banatskih opština. Govorilo se o proizvodnji svinja, upošljavanju domaćih kooperanata, izvozu u Rusiju. Ali od toga još ništa.

Ništa nema još ni od ugovora koji je bio najavljivan za jun prošle godine. Nema ništa ni od farmi. Ni na pitanja novinara nadležni u ministarstvima ne odgovaraju. Što dovodi u sumnju tvrdnju ministra poljoprivrede od pre godinu dana da nema „zastoja u saradnji“.

Da se pitaju agroekonomski stručnjaci i domaći proizvođači, naročito oni mali zabrinuti za svoj opstanak, ovakav sled događaja im odgovara. Dolazak Tenisa u Srbiju nikada im nije ni delovao kao dobra stvar. Da li Srbiji u stvari i treba investitor poput Tenisa? Da li Srbiji treba veliki proizvođač svinjskog mesa u situaciji u kojoj to isto meso možemo da izvozimo gotovo samo u eks-Yu zemlje. Za izvoz svinja u EU, pa i u Rusiju, nije ispunjen osnovni uslov – nije ukinuta obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge. Da li malo nerealno zvuči tri miliona svinja u trenutku kada godišnje proizvodimo 300.000 tona, a iz godine u godinu trošimo sve manje. Ključno je kako će Tenis pomoći srpsku poljoprivredu, kakvu će korist imati domaći stočari, koliko njih će ostati bez mogućnosti da se bavi stočarstvom?

Na stranu sve priče iz nemačkih medija o Tenisu kao „goniču robova“, koji je poslednjih nekoliko godina više puta kažnjavan ili optuživan za izbegavanje plaćanja poreza, distribuiranje nekvalitetnog mesa na tržište, ili kršenje antimonopolskih pravila. Možda sve to ne mora da znači ništa, možda je Tenis odlična stvar za Srbiju. Samo što nas još niko nije ubedio u to.