Iscrpljivanje Srbijagasa

Čovek čija je firma redovno na budžetskoj infuziji nema nikakav problem ni sa tim, a ni sa time da prima priličan broj mesečnih plata, koje mu zajedno donose više miliona dinara mesečno. Reklo bi se uspešan čovek. Toliko uspešan da može svake godine da „oprosti“ pet milijardi dinara državnim firmama koje od Srbijagasa uzimaju energente a da ih ne plate.

Azotara, MSK i Srpska fabrika stakla, glavne su mušterije gasnog giganta kojima je postao običaj da energent kupuju na „dođem ti“. A uz njih i manje poznata firma Novi Sad gas, još eklatantniji primer besmislene politike iscrpljivanja Srbijagasa. Ova firma, naime, besplatno uzima gas, a onda ga uspešno dalje prodaje potrošačima. Model koji ne može da omane svodi se na to da imate samo prihode, a da nemate nikakve troškove.

Pa ipak, nepravedno bi bilo kriviti samo Bajatovića za to. Njegov deo odgovornosti svodi se na to da ga uopšte ne tangira to što njegova firma gomila gubitke, to što mu mušterije ne plaćaju i to što mu čitavo poslovanje diktiraju drugi. Sve dok je plata redovna i dok su poslodavci zadovoljni, i on je.

Daleko veću odgovornost snosi država. Jer upravo je ona ta koja koristi Srbijagas kao veštačka pluća za praktično već mrtva preduzeća koja nikako ne ume da izleči, a nije spremna da sa njima raskrsti. Umesto toga, trošak njihovog nerada plaća „državni tajkun“. Tako se manje vidi koliko te firme stvarno koštaju građane Srbije. Umesto da država prosto iz budžeta da onoliko novca kolika je šteta koju prave ove gubitaške firme, ona recimo Azotari da manje para, ali zato Azotara ostane dužna Srbijagasu. Tako, kad se pogleda koliko se iz državne kase izdvaja za ovo preduzeće, njegovo održavanje u životu izgleda jeftinije.

Onda na kraju godine Srbijagas ili ispostavi račun Vladi Srbije koja pokrije njegove gubitke ili se zaduži negde, pa mu Vlada garantuje za taj dug, pa na kraju opet sve to plate građani iz budžeta. Tako Srbijagas izgleda loše, a Bajatović nesposobno, što njemu očito ne smeta. Možda je to, na kraju krajeva čak i tačno, ali bar u ovom slučaju Srbijagas, sam po sebi, nije kriv.

Mogao bi doduše da svim svojim neplatišama zavrne ventil. Ali onda Bajatović ne bi bio državni tajkun, nego biznismen. A za to ga još uvek niko nije optužio.