Jačina nacionalizma

Pre izricanja presude, Mladić je u sudnici čitao knjigu o Gavrilu Principu i razdragano mahao porodici i prijateljima. Kada je sudija Ori počeo sa čitanjem presude, Mladiću je navodno pozlilo, pa je morao da interveniše lekarski tim. Kada se vratio u sudnicu, ubrzo je krenuo sa negodovanjem izvoda iz presude, te je obezbeđenje moralo da ga izvede iz sudnice. Na kraju smo svi ostali uskraćeni njegove reakcije kada je čuo da je osuđen na doživotni zatvor.

Međutim, ponašanjem pre izricanja presude, sasvim je sigurno da Ratko Mladić i posle svih ovih godina misli da su sva ta ubistva, proterivanja, terorisanja građana Sarajeva svakodnevnim granatiranjem i snajperisanjem, uzimanja za taoce predstavnike UN-a, silovanja, za koja je osuđen bila u interesu srpskog naroda.

Presuda Mladiću pokazala je da se skoro ništa nije promenilo ni u svesti političara na ovim prostorima, a što je još zabrinjavajuće ni u svesti građana bivših jugoslovenskih republika. Reakcije sa svih strana su očekivane. Pokazale su da su podele evidentne, posebno u Bosni i Hercegovini. Dok se u Republici Srpskoj i Srbiji tugovalo, u ostatku BiH se radovalo. Za jedne je Mladić heroj, za druge je bio i zauvek će biti „kasapin iz Bosne“.

To što je Ratko Mladić osuđen, a Naser Orić, Ramuš Haradinaj i Ante Gotovina – nisu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića je nepravda. Za ministra Nenada Popovića presuda Mladiću potvrđuje da je Haški tribunal formiran s ciljem da „čitavu srpsku naciju predstavi kao genocidnu“. I ministarka pravde Nela Kuburović kritikovala je Tribunal, zbog, kako je rekla, očiglednosti „da su srpske žrtve bile manje bitne u odnosu na neke druge“.

S druge strane, Bošnjaci su zadovoljni presudom, iako su očekivali da Mladić bude osuđen i za genocid u još šest bosanskih opština. Najvažnije je da je pravda ipak zadovoljena, najpre zbog žrtava, jer bez obzira na neke kontroverzne presude Tribunala, za zločine Ratka Mladića i njegove vojske postoje jasni dokazi, i to niko ne može da ospori.

Upravo je presuda Mladiću pokazala koliko je nacionalizam jak u svim republikama bivše Jugoslavije, a to nije dobro za budućnost regiona. Sada je najbitnije ne dozvoliti da se podele u regionu prodube, a najveću odgovornost da do toga ne dođe imaju političari. Ovim prostorima treba pomirenje, a ne novi sukobi.