Prijateljska "trojka"

Iako su to opet bili predstavnici susednih i bliskih država, za razliku od prvog, ovaj susret je bio više nego prijateljski. Nije bilo iskakanja, prebacivanja, mrkih ili podsmešljivih pogleda. Nije bilo Bakira i sve je delovalo lepo, prijateljski, u duhu regionalne podrške i saradnje.

Na konferenciji za novinare održanoj nakon sastanka, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su premijeri Bugarske, Rumunije i Grčke Bojko Borisov, Mihaj Tudose i Aleksis Cipras doneli evropski prijateljski duh i zahvalio im što podržavaju Beograd na evropskom putu. „To je važno za budućnost Srbije, ali i stabilnost, mir i predvidivost celog regiona Zapadnog Balkana“, rekao je Vučić. Premijer Grčke Aleksis Cipras izjavio je da Srbija ne može da bude van evropske porodice i da EU treba da ispravi „veliku grešku“ – pogrešan odnos prema balkanskim zemljama. Premijer Rumunije Mihaj Tudose ponovio je da su ove tri članice EU opredeljene da Srbiji pomognu i olakšaju joj put ka Briselu, te poručio da je njen ulazak u Uniju „samo formalnost“. Pregovore o članstvu Srbije namerava da pomogne i Bugarska, koja od 1. januara preuzima šestomesečno predsedavanje EU.

Bugarski premijer Borisov je ocenio da je trenutak da se ostvari povezanost na Balkanu i da su se balkanski lideri odlučili da se fokusiraju na infrastrukturne projekte. „Naše prijateljstvo nije upereno ni protiv koga, mi samo želimo da privučemo investitore“, rekao je Borisov i predložio organizaciju skupa EU i država Zapadnog Balkana. Borisov je poručio zvaničnicima EU da će sa Srbijom, Rumunijom, Grčkom i njegovom zemljom imati bezbedan i predvidiv Balkan, koji neće praviti probleme.

Sastanak u Beogradu drugi je sastanak lidera četiri zemlje, a to što Srbiju predstavlja predsednik, a ne premijerka čini se da i nije toliko bitno. Navikli smo. Prvi sastanak balkanske „četvorke“ održan je u Bugarskoj, u Varni, a u maju 2018. planiran je samit EU – Zapadni Balkan u Sofiji. Za svaku pohvalu je što lideri četiri zemlje vode politiku saradnje i Evropi šalju poruku da Balkan više nije „bure baruta“. Još da takva politika doživi konkretnu primenu i da na tlu nekadašnje Jugoslavije ne doživljava skoro svakodnevno „miniranje“, na različitim stranama i povodima.