Srbija je otvorila još dva poglavlja u pregovorima sa EU, koja se odnose na kompanijsko pravo i ekonomske odnose sa inostranstvom, ali ta vest nije primljena „sa fanfarama“ u Beogradu, što je i logično, budući da su srpske vlasti očekivale otvaranje „makar tri poglavlja“.
Istovremeno, znakovita je poruka evropskog komesara za susedsku politiku i pregovore o proširenje Johanesa Hana kako se „otvaranje poglavlja ne može postići bez opipljivog fokusiranja na vladavinu prava i dijalog sa Kosovom“.
Iako ministarka pravde Nela Kuburović tvrdi da ne bismo otvorili ni dva poglavlja da je nedostatak reforme pravosuđa „kočnica“, zvaničnom Beogradu je jasno da bez uspostavljanja vladavine prava nije moguć značajniji napredak na evropskom putu. Ali, ostaje pitanje zašto se kasni u sprovođenju reformi, koje bi podrazumevale uspostavljanje nezavisnog pravosuđa i slobode medija, kao i borbu protiv korupcije, ako su „domaći zadaci“ tako dobro poznati? U svakom slučaju, EU, naročito njeno „tvrdo jezgro“, poput Nemačke i Francuske, nastaviće da budno motri na napredak ili nazadovanje Srbije u ostvarivanju prava i sloboda, što je tema poglavlja 23 i 24, koja se, po pravilu, poslednja zatvaraju i smatraju se najzahtevnijima.
Što se rešavanja kosovskog pitanja tiče, oči Unije biće uprte u narednu fazu briselskog dijaloga, u kojoj će, očekuje se, pregovarati srpski i kosovski predsednici Aleksandar Vučić i Hašim Tači. Za sada je „u igri“ nekoliko scenarija, uključujući učlanjenje Kosova u svetske organizacije „uz blagoslov“ Srbije, ali jedno je sigurno – EU ne želi da još mnogo vremena utroši na posredovanje u tom procesu, niti želi da „uveze“ novi „zamrznuti sukob“.
Imajući u vidu navedene izazove, vlasti, a kamoli građani Srbije, trenutno nemaju mnogo razloga za zadovoljstvo kada je o tempu evropske integracije reč, uprkos toliko puta ponovljenoj floskuli da je pridruživanje Uniji „strateški cilj“ države. Doduše, ni EU ne pokazuje preteranu agilnost u vezi sa nastavkom procesa proširenja, što pokazuje i nedavna poruka predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera da je mogući rok za prijem novih članica 2025. godina. Ostaje nada da će srpski zvaničnici u međuvremenu i u praksi, a ne samo na rečima, pokazati da su spremni da sprovedu zahtevne reforme, u interesu svih građana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
