Site name

Rizik i koncesija

Uslovi najbolje ponude za beogradski aerodrom su impresivni.

2

Piše: Redakcijski komentar

09. januar 2018. 14:00

Rizik i koncesija

Jednokratna uplata od 501 milion evra, investicije u razvoj aerodroma od 732 miliona evra i godišnja koncesiona naknada od pet do 16 miliona evra. Rezultat iznad svih očekivanja.

I koncesionar je ime kojem se nema šta zameriti. Vansi, francuski gigant koji upravlja sa 35 aerodroma u sedam zemalja, uključujući i Portugal, Brazil i Japan, a koji je deo još veće građevinske grupacije koja posluje u više od 100 zemalja. Na tenderu je nastupio samostalno i pobedio jednako respektabilne konkurente, recimo Aerodrom Cirih i južnokorejski Inčeon. Odmah po objavljivanju pobedničke ponude, Vansi se oglasio saopštenjem u kojem obećava da od aerodroma Nikola Tesla napravi svoje sedište za region centralne i istočne Evrope. Za sada sve zvuči bajkovito.

Ali, istorijat aerodromskih koncesija u regionu poziva na oprez. Iskustva sa zagrebačkim aerodromom, gde koncesionar gradi manji terminal nego što je ugovoreno, a po daleko većoj ceni, pa još uz kredit za koji je garantovala Hrvatska ili recimo budimpeštanskog aerodroma, koji služi kao pokazni primer katastrofalne koncesije na štetu budžetskih korisnika, upozoravaju da i koncesije koje najlepše izgledaju u tenderskoj fazi, mogu da završe loše.

Razlog tome su slabi ugovori koje su vlade regiona sklone da zaključuju sa investitorima. Tako su u Budimpešti pristali da koncesionaru plate penale u slučaju smanjenja broja putnika, što se pokazalo tragičnim kada je propao Malev. U Zagrebu je prvobitno dobar ugovor oslabljen aneksima u kojima se Vlada obavezala da garantuje za koncesionarov kredit, a još je pristala i da koncesionar izgradi manji terminal znatno prostijeg arhitektonskog rešenja, a da to predstavi kao veće ulaganje od originalno ugovorenog. U Tirani su koncesionaru obećali da nijedan drugi aerodrom neće imati međunarodne letove. I tako dalje. Skoro svaka koncesija u okruženju ima neku falinku.

Za sada nema naznaka da će tako biti i u Srbiji. Ali se za sada ne zna ni kako će biti. To ćemo videti tek kad pregovori budu završeni, a ugovor objavljen. Da li će obavezne investicije biti precizno nabrojane, može li koncesionar pod nekim uslovima da odustane od njih, da li su rokovi precizno dati, da li će biti penala za kašnjenje, da li će država na sebe preuzeti obavezu da garantuje određeni promet i šta se dešava sa koncesionom naknadom ako Er Srbiji bude išlo loše?

Srbija ne bi smela da pristane ni na kakvu obavezu koja rizik posla prebacuje na državu. Posao koncesionara je da dovede aviokompanije i napravi profit. Ako za to nije sposoban, onda nam nije ni potreban. Da radimo loše, umemo i sami.

Ali, ako sve bude kako se sada obećava, biće ovo dobar posao za Srbiju. Vrlo dobar.

povezane vesti

Koliko košta život na Kosovu?

0

Piše: Redakcijski komentar

Sporna licitacija

0

Piše: Redakcijski komentar

Ožalošćena Vlada

4

Piše: Redakcijski komentar

komentari (2)

* Sva polja su obavezna

Potvrdite

Slanjem komentara slažete se sa Pravilima korišćenja ovog sajta.

Pljačka Srbije

10. januar 2018.

Vrlo paušalno i bez analize. Prostom matematikom se može doći do cifre od 50-60 miliona € godišnje profita a domacinskim poslovanjem i 75 miliona €. Rastom standarda i sve većim odlaskom ljudi iz zemlje realna cifra je 100 miliona evra za najdalje 5 godina. Interesantnije bi bilo proveriti koliko novca je AB uplatio u budžet kao profit poslednjih par godina kao i ispitati investicije od 4 milijarde dinara godišnje što je preko 30 miliona evra kao i ko su vlasnici uslužnih firmi preko kojih AB godinama unazad angažuje zaposlene i koliku proviziju plaća za te usluge. Ovako to liči na scenu iz filma lepa sela lepo gore ""Caletov sat za 30 godina službe za gram dopa""

Djordje

10. januar 2018.

Odlican tekst ! Nasa vlast se po obicaju razgalamila o velikom uspehu, a ugovor jos nije ni napisan ni potpisan. Nadam se da ce nas pravno-tehnicko-finansijski tim za pregovore biti na visini.