Aerodromi u centru grada

Ekonomska zona aerodroma u gradu Đengđu (ZAEZ), na kineskoj Centralnoj visoravni, može najbolje da ilustruje šta znači novi globalni fenomen nazvan aerotropolis. Novinari iz 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope koji su nedavno posetili Đengđu, glavni prad provincije Henan, mogli su na licu mesta da se uvere kako će ljudi u razvijenom svetu u skoroj budućnosti živeti i poslovati. Đengđu, u kome se ukrštaju kineski teretni železnički pravci sever-jug i istok -zapad, odavno je transportno čvorište u centralnom delu Narodne Republike Kine. Železnička stanica u tom gradu je najveća u Aziji, po prostora namenjenom putnicima, vozovima i teretu lakšem od 11 tona. Vozovi velikih brzina i mreža kvalitetnih autoputeva, obezbeđuju udoban transport prema drugim delovima treće najprostranije države na svetu (9,7 miliona kvadratnih kilometara).

Kada je Državni savet, vlada Narodne Republike Kin, 2006. predstavio Plan rasta Centralne Kine, Đengđu je proglašen za mesto budućeg sveobuhvatnog kopneno-vazdušnog transmodalnog transportnog čvorišta. ZAEZ se nalazi 25 kilometara jugoistočno od starog centra Đengđua, osmomilionskog grada koji je među najstarijim naseljenim područjima u jednoj od najdugovečnijih postojanih civilizacija na svetu. Sa planiranom površinom od 415 kilometara kvadratnih, ZAEA je prva aerodromska ekonomska zona koju je, početkom 2013, odobrila Vlada. Reč je o međunarodnom vazdušnom centru za logistiku, modernoj industrijskoj bazi vođenoj aerodromskom ekonomijom. „To je aerotropolis i stub razvoja ekonomske oblasti Centralna Kina“. (O aerotropolisu u Đengđou biće reči u sredu, 30. septembra – dan uoči 66. godišnjice osnivanja NR Kine, u Biblioteci grada Beograda na putopisnoj večeri posvećenoj novom putu svile).

ZAEA niče u blizini Međunarodnog aerodroma Đenđu Ksinđeng (CGO, po skraćenici Međunarodnog udruženja vazdušnog transporta IATA) A klase, koji je jedan od osam vazdušnih čvorišta u Kini. U 2014. je kroz taj aerodrom prošlo 15.805.443 putnika i po tome je bio 17-ti, najzaposleniji u Kini (na aerodromu posluju i 43 avio kompanije). CGO povezuje 185 avio linija, od čega su 28 međunarodne teretne linije, po čemu se nalazi na prvom mestu u Centralnoj i Zapadnoj Kini. Avio mreža iz Đengđua pokriva najveće gradove kopnenog dela Kine i Evrope, Amerike, Azije i Okeanije. Aerodromska zona, za sada, prelazi granice tri okruga pod jurizdikcijom Đengđua. Obuhvata aerodrom, zonu slobodne trgovine i obližnje industrijske parkove. No, CGO je veliko i užurbano gradilište, čak i ispred sadašnje aerodromske zgrade. Već je pod krovom novi terminal površine 470.000 metara kvadratnih, dodatnih 77 avionskih parkirališta i šest stanica za odmrzavanje letilica.

Namera rukovodstva ZAEA je da stvori obrazac industrijskog razvoja koji pokreću inovacije, predvođene najmodernijim industrijama i međunarodnom saradnjom. Uzdaju se u značajne geografske prednosti koje kompanijama u zoni pružaju lak pristup tržištima i sredstvima, kopnenim ili vazdušnim putem. Pored toga, aerodrom u Đengđuu poseduje velike mogućnosti za dalje prostorno širenje, čime je omogućen veći broj letova u budućnosti. Kompanije koje deluju u okolini aerodroma ne treba da strahuju od uskog grla u transportu, naročito kada su angažovane u trgovini sa inostranstvom. Ilustrativan je primer Fokskona, renomiranog proizvođača originalne opreme Epla i drugih giganata informatičkih tehnologija, koji je 2010. pokrenuo ogromnu proizvodnju u Đengđuu. To je znatno uvećalo potrebu za vazdušnim, vazdušno-kopnenim i transmodalnim transportom. Danas je Fokskon jedan od glavnih korisnika ZAEZ, a vožnja pored njegovih ogromnih hala ne odaje utisak da je unutra između 200.000 i 300.000 (zavisno od potrebe) radnika prošle godine proizvelo 118 miliona smartfona.

Lokalne vlasti takođe očekuju da će ZAEZ dodatno pomoći globalizaciju lokalne ekonomije zato što je vazdušni transport najefikasniji vid prevoza proizvoda visoke tehnologije. Sa najavljenim dolaskom kompanija na višem tehnološkom nivou, lokalne vlasti se nadaju da će zona pomoći lokalnim kompanijama da povećaju vrednost, doprinoseći industrijskoj izgradnji u Đengđuu i širom pokrajine koja je sa 105 miliona stanovnika jedna od najmnogoljudijih u Kini. Kako bi se stvorio što privlačniji ambijent za ulaganja, rukovodstva Đengđua i Henena akcenat stavljaju na infrastrukturu. Grade se putevi i mostovi, elektrane i vodni kanali, dodate su gradske pogodnosti kao što su tržni centri, finansijske institucije, hoteli, delovi za stanovanje. Uveliko niču i zdravstvene, obrazovne i kulturne institucije. O ekološkim problemima i gradskoj upravi stara se 12 timova.

Velika očekivanja

Procenjuje se da će do 2025. biti izgrađen ekološki, podesan za stanovanje, inteligentan i inovativni avijacijski metropolis sa oko 2,5 miliona stanovnika. U njegovom središtu biće ZAEZ sa pet poletno-sletnih staza, od kojih će jedna biti namenjena isključivo teretnom saobraćaju. Od najmodernijih industija vezanih za sektor vazduhoplovstva zona bi trebalo da ostvari prihod veći od bilion juana (oko 150 milijardi dolara). Očekuje se da će u 2030, kroz aerodrome proći oko 70 miliona putnika i pet miliona tona kargo tereta i pošte, po čemu bi ZAEZ u Đengđuu bila među prvima u svetu.