Africi potreban strani kapital

Prepoznajući potencijal i značaj ovog područja, američki predsednik Barak Obama bio je domaćin, nedavno održanog samita lidera SAD i Afrike. Ipak, u moru dobrih vesti postoji rizik da se izgube iz vida one loše. Naime, u novom izveštaju Ujedinjenih nacija o milenijumskim ciljevima razvoja navodi se da je u periodu od 1990. do 2010. broj ljudi u podsaharskoj Africi koji žive u krajnjem siromaštvu porastao za 40 odsto premašujući 414 miliona, što dovodi i do velike smrtnosti dece uzrasta ispod pet godina. Dakle, očigledno je da rast nije sveobuhvatan, odnosno da su „mnogi brodovi nestali u plimi“. Takva situacija je, naprosto, neodrživa. Između ostalog, prognozira se da će naredne decenije gotovo 12 miliona ljudi u afričkim zemljama pristupati tržištu rada, pri čemu mladi i dalje čine 60 odsto nezaposlenih. Stoga, obezbeđivanje dovoljno poslova predstavlja ključni izazov, a odgovor bi trebalo potražiti u oživljavanju i snaženju proizvodnog sektora, poljoprivrede, maloprodaje i uslužnih delatnosti, kao i aktivnosti koje su u vezi sa razvojem tehnologije.

Već smo uvideli pozitivan uticaj inovacija, uključujući takozvane mobilne novčanike, što podrazumeva upotrebu aplikacija na mobilnim telefonima za bankarstvo, kako bi se olakšao proces plaćanja i trgovine, na stvaranje nove generacije poslova u Africi. Primera radi, ukoliko je Indija u stanju da počne od nule i da razvije uspešne grane biznisa od kojih imaju koristi klijenti udaljeni hiljadama kilometara, zašto to ne bi mogla i Afrika? Čak i najoptimističniji scenariji predviđaju da će u narednoj deceniji oko polovina afričke radne snage i dalje biti zaposlena u „neformalnom sektoru“, odnosno u mikro i malim preduzećima. To znači da razvoj i unapređenje produktivnosti neformalnog sektora, omogućavanjem boljeg pristupa finansijama i tehnologiji, predstavljaju imperativ. Istovremeno, obrazovni sistem Afrike mora da se usredsredi na valjanu pripremu i obuku ljudi za tržište rada.

Ukoliko izuzmemo pojavu nekoliko kompanija svetske klase, udeo proizvodnog sektora u bruto domaćem proizvodu Afrike pao je na samo 13 odsto. Ipak, povećanje troškova proizvodnje u pojedinim delovima Azije, naročito u Kini, šansa je za Afriku da izmeni takav trend. Takođe, u Africi se nalazi 60 odsto poljoprivrednog zemljišta sveta koje se ne obrađuje, pa taj kontinent ima ogromnu šansu da nahrani ljude širom planete i pretvori poljoprivredu u veliki biznis. Ali, u državama poput Nigerije poljoprivreda doživljava stagnaciju, a ne procvat. Da bi iskoristila potencijale u segmentima proizvodnje i poljoprivrede Afrika mora da se usredsredi na unapređenje infrastrukture i razvoj tržišta, kao i da uspostavi efikasniju administraciju i vladavinu prava, što predstavlja kamen temeljac svake strategije razvoja.

U tom kontekstu, neophodno je obezbediti sigurnost investicija i pokrenuti infrastrukturne projekte poput izgradnje elektrana, aerodroma, luka, puteva i železnica. Zanimljivo je podsetiti da Nigerija, inače vodeća ekonomska država u Africi, proizvodi manje električne energije od male ostrvske države Singapura, iako poseduje ogromne rezerve gasa, a primetan je i nedostatak kvalitetnih avio-veza. Za razliku od Kine, koja je za kratko vreme doživela veliki razvoj zahvaljujući unapređenju infrastrukture, afričke zemlje nisu u stanju da to same finansiraju. Dakle, Africi je potreban strani kapital. Neophodno je obezbediti povoljan ambijent za ulaganja. Važnu kariku u tom procesu predstavljaće transparentni tenderi, jasni sistemi carina, kao i izgradnja efikasnog i nekorumpiranog pravosuđa.

Autor je izvršni direktor Standard Chartered banke

Copyright: Project Syndicate, 2014.