Bivalentni monetarni sistem spušta inflaciju

Godinama se živelo i trošilo bez pokrića i na kredit, a taj manir kada je potrošnja u pitanju i danas je aktuelan. Zbog netransparentnosi, ranije se nije ni znalo za velike budžetske deficite, dok se danas o njima ne samo javno raspravlja, već se priznaje da su neminovnost. Nominalni rast zarada i rast inflacije demonstirali su višedecenijsku trku bez pobednika, što je za rezultat imalo najčešće nulti rast realne kupovne moći. Iz tih razloga, ni danas ne može da se govori o nekom realnom povećanju životnog standarda stanovništva, osim kada su pojedine manje kategorije društva u pitanju. Vremenom se dešavao samo opšte civilizacijski i tehnološki napredak, koji je stvarao iluziju boljeg života, ali to nije značilo i povećanje životnog standarda (realna kupovna moć izražena u stabilnim valutama ostala je ista kao i pre mnogo godina). Sve ovo nije moglo da ostane bez posledica na nacionalnu valutu.

Naime u središtu problema nelikvidnosti nalazi se dinar, koji je vremenom, iz napred iznetih razloga, izgubio neka novčana svojstva i funkcioniše više kao novčani surogat a ne kao novac. Posledice su evidentne: dinar je postao neosetljiv kada se putem restrikcije novčane mase (povećanje referentne kamatne stope NBS-a i stope obavezne rezerve, kao i tezauracije dinara putem intervencija NBS-a na deviznom tržištu) pokušava da zaustavi inflacija. Ali, s druge strane, takvi pokušaji se u punoj meri odražavaju na povećanje nelikvidnosti. Iz tih razloga, kod nas dolazi do ekonomskog fenomena, da uprkos višegodišnjoj restiktivnoj kreditno-monetarnoj politici, inflacija ne može da se obuzda.

Mogući izlaz iz ovakve situacije mogao bi da se sastoji u monetarnoj reformi koja bi podrazumevala podršku dinaru od strane evra. Naime, umesto da u nedogled i nepovratno troši devizne rezerve putem intervencija na deviznom tržištu, sa ciljem sprečavanja devalvacije dinara, što, pokazalo se, ne daje rezultate, NBS bi trebalo da kreira paralelnu novčanu masu u evrima. To bi se realizovalo putem inicijalnih deviznih kredita NBS-a bankarskom sektoru u prvoj fazi, kao i putem kreditne aktivnosti u procesu kreditne multiplikacije bankarskog sektora prema nebankarskom sektoru u drugoj fazi. Ako bi se na taj način kreirao devizni segment novčane mase u iznosu od jedne do dve milijarde evra, to bi bilo dovoljno da se reši problem nelikvidnosti, jer bi se ovaj iznos pridružio već postojećoj novčanoj masi izraženoj u dinarima, čija devizna protivvrednost iznosi oko 2,4 milijarde evra. Ono što je najvažnije, na ovaj način uvećani obim novčane mase ne bi delovao inflatorno, što je karakteristično za svako dinarsko uvećanje novčane mase (jer sa ulaskom evra u monetarni sistem ulazi i stabilnost koja je njemu imanentna) već bi delovao smirujuće ne samo na inflaciju, nego i na devalvaciju dinara, čime bi se uspešno počeo da rešava problem kako nelikvidnosti u privredi, tako i ukupne privredne nestabilnosti.

Primera radi, ako dođe do priliva deviznih sredstava putem planirane prodaje Telekoma, taj novac bi mogao da se jednokratno potroši u više iracionalnih intervencija. Međutim, ako bi bio upotrebljen za kreiranje deviznog segmenta novčane mase, on bi trajno ostao u funkciji poboljšanja performansi srpske privrede, pošto se jednom kreirana novčana masa ne gubi iz monetarnog sistema, već putem kreditne aktivnosti poslovnih banaka, trajno ostaje u njemu.

Zaključak je, da je opredeljenje za deevrizaciju, što je u prošloj godini bio oficijelni stav Ministarstva finansija i NBS-a, predstavljalo pogrešan izbor, što pokazuju rezultati poslovanja u prošloj godini plus neobuzdana inflacija i devalvacija. Nasuprot tome, izbor bi trebalo da bude evrizacija koja bi se sastojala u oficijelnom uvođenju evra u naš monetarni sistem, odnosno u kreiranju bivalentnog monetarnog sistema. Ipak, bivalentni monetarni sistem ne bi trebalo da ostane trajno rešenje, već prelazna faza do potpunog uvođenja evra i napuštanja dinara, kada postanemo članica Evropske unije.

Autor je monetarista, član Naučnog društva ekonomista Srbije