Čista imovina čiji sjaj ne tamni

Zanimljivo je, takođe, da u odnosu na akcije i obveznice, ali i druge tržišne derivate, zlato i dalje ima atraktivnu cenu od oko 1.500 dolara. Analitičari Erste grupe tvrde, međutim, da je zlato potcenjeno i u tom kontekstu navode podatak da je cena tog plemenitog metala u jednom trenutku dostigla dnevni rekord svih vremena od 1.920 dolara, što je bilo znatno iznad 40-dnevnog kliznog proseka.

– Tehnička analiza pokazuje da je cena zlata potcenjena što upućuje na to da su najznačajniji investitori u međuvremenu prodali velike količine rezervi koje su imali. Sadašnji korektivni period predstavlja treću rasprodaju po veličini od 1971. godine. S druge strane, ohrabrujuće deluju kretanja na tržištu koja karakteriše znatno manja kolebljivost u odnosu na onu zabeleženu 70-ih godina prošlog veka što bi moglo da znači da predstoji ubrzanje uzlaznog trenda. Od poslednjeg Izveštaja o zlatu, cena se oporavila za oko osam odsto, a od početka godine porasla je za devet odsto – kaže Hans Engel, stručnjak za svetske berze u Erste grupi.

Najveća tražnja za zlatom dolazi sa tržišta u usponu, odakle dolazi polovina od 20 najvećih kupaca zlata. Ilustracije radi, prošle godine je samo Čindia bila „odgovorna“ za čak 62 odsto svetske tražnje, što znači da nikako ne bi trebalo potcenjivati sve veći značaj azijske srednje klase i njihovu strast za zlatom. Polazeći od pretpostavke da će taj region i u narednom periodu beležiti rast, kao i da će niske, čak i negativne, realne kamatne stope biti i dalje prisutne, analitičari procenjuju da će dobitnik u tim dešavanjima biti zlato. Oni podsećaju i na to da je od početka 20. veka količina zlata po glavi stanovnika oscilira između 0,6 i 0,85 unci, dok je ukupna populacija doživela eksploziju sa 1,6 milijardi na sedam milijardi ljudi.

Preporuka analitičara Erste grupe upućena investitorima jeste da ulažu u zlato pre svega zato što je to „čista imovina“ koja doprinosi boljoj ukupnoj diverzifikaciji portfolija. Osim toga, za zlato nije vezan nikakav rizik partnera a i visoko je likvidno, što znači da se može prodati u bilo kom trenutku. U vremenima neočekivanih političkih ili ekonomskih događaja zlato se pokazalo i kao faktor stabilnosti za portfolije investicija. To potkrepljuju i brojne međunarodne studije. Preporučuje se da se u zlato usmeri između pet do maksimalno 10 odsto ukupnog bogatstva.

Uz konstataciju da je perspektiva, kad je reč o ceni zlata, pozitivna, analitičari konstatuju da, nominalno, cena zlata možda još uvek izgleda visoka, ali da je u odnosu na osnovnu novčanu masu ona zapravo na minimumu svih vremena. To se, dalje, može posmatrati kao odlična polazna tačka. Zlato ima atraktivnu vrednost ne samo u odnosu na akcije i obveznice već i u odnosu na druge čvrste derivate. Kao rezultat toga, često korišćen argument da kod zlata postoji mehur sagledava se iz prave perspektive. „Izuzetno negativan sentiment, zatim snaženje akcija rudarskih kompanija, a posebno pozitivni podaci u vezi sa strukturom tržišta na berzama fjučersa plemenitih metala, sve su to argumenti koji govore u prilog ovakvom tumačenju“, zaključuju analitičari Erste grupe.

Korpe valuta i zlato

Mnoge centralne banke znatno su povećale svoje bilansne sume. Tako je, recimo, Evropska centralna banka od 2002. godine povećavala svoju bilansnu sumu, a s njom i novčanu bazu, u proseku 12,6 odsto godišnje, dok je bilansna suma Banke Engleske povećana 20,5 odsto, a Narodne banke Kine – 20,7 odsto. Poređenja radi, svetske zalihe zlata beležile su godišnji rast od samo 1,48 odsto. Ovi trendovi ukazuju na izvesnu „oskudicu“ zlata u odnosu na papirne valute. Analitičari Erste grupe procenjuju da je realno očekivati da će kurs uspostavljen između zlata i papirnog novca nastaviti da raste, pre svega kao posledica globalne devalvacije valuta.