Dobra zarada od „vojvođanske banane“

Prema rečima Dragana Ćulibrka iz Srpske Crnje, proizvođača uljanih tikvi, ova „toploljubiva“ biljka, koja najbolje uspeva na plodnom, humusom bogatom, černozemu, ali i na pesku, seje se na zemljištu gde su prethodno bile strnjike, pasulj ili detelina. Prija joj plodno rastresito zemljište koje je tri do četiri godine bilo oslobođeno tretiranja hemijskim sredstvima, čak i mineralnim đubrivima. Voli vlagu, ali dobro se nosi i sa sušom.

– Za sorte „olinka“ i „olivia“ preporučuje se rastojanje u redu od 60 do 70 santimetara, što znači oko 10.000 biljaka po hektaru. Jedna od prednosti uzgoja bundeve ogleda se i u tome što je ta biljka imuna na bolesti i štetočine, tako da joj nije potrebna nikakva specijalna nega i zaštita. Seje se u drugoj polovini aprila, a za berbu dospeva posle 120 dana. Ubiranje plodova i vađenje semena se vrši ručno i mašinski. Seme se zatim suši u sušarama, ili na suncu. Uljare i privatni proizvođači ulja trenutno plaćaju 200 dinara za kilogram ovih dragocenih semenki, što je solidna cena. Uprkos tome, proizvodnja još nije omasovljena – komentariše Ćulibrk.

Ukazujući na lekovita svojstva ludaje, naš sagovornik kaže da semenke sadrže oko 30 odsto nezasićenih ulja, pospešuju funkciju prostate, a bogate su i gvožđem, cinkom, fosforom i selenom. Ludaja se, u narodnoj medicini, koristi i kao lek protiv crevne upale i glista kod dece, dok se hladno ceđeno ulje primenjuje u terapiji bubrežnih bolesnika i reumatičara. Sadrži i prirodne antioksidanse, koji usporavaju starenje ćelija.

Dokazano je, takođe, da se tikvino ulje, koje se dobija postupkom hladnog ceđenja, po nutricionističkoj vrednosti može meriti sa najkvalitetnijim maslinovim i uljem od pšeničnih klica. Stručnjaci ukazuju i na to da je uljano seme – golica, pogodnija za ceđenje od onog sa ljuskom, kao i daje veću količinu ulja. Uljane pogače, koje ostaju nakon presovanja semena tikve, bogate su belančevinama, dok beta karoten ispoljava antioksidativna svojstva, čime se objašnjava antikancerogeno dejstvo mesa ploda, naročito bundeve, ali i uljane tikve. Zanimljivo je, takođe, da su pečene semenke bundeve, inače bogate magnezijumom, fosforom, gvožđem i manganom, kao i vitaminom E, omiljena „grickalica“ stanovnika Balkana i bliskoistočnih zemalja.

*****

Ginisovi rekordi

U čast ove biljke u Kikindi se već 25 godina zaredom održava manifestacija Dani bundeve. Dve najveće bundeve, od 254 i 236 kilograma, proizveli su učenici Poljoprivredne škole u Futogu. Najduža tikve bila je duga 250 santimetara. Za Ginisa je svakako i stometarska pita-savijača ispečena u tepsiji na spratove, za koju je upotrebljeno 250 kilograma kora za pitu, 320 kilograma rendane ludaje, oko 120 kilograma šećera, četiri kilograma cimeta i više od 100 litara ulja.