Dobre i loše vesti o rasprodaji akcija na tržištu

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Sva „zla“ potiču od načina na koji monetarni sistem stvara dug uglavnom u dolarima i onda reciklira kapital nazad na tržišta kapitala u SAD. Kina je dozvolila sebi da dovede u pitanje ovaj proces reciklaže i sistema „dekretnog novca“ ali dozvoljava da tržišne cene diktiraju vrednost kineskog juana i na kraju svega aktiviranje projekta „Put svile“ – ističe on.

Jakobsen zatim navodi više razloga zbog kojih je uveren da američki dolar predvodi tržišta. Naime, ta valuta jača uvek kada dođe do povećanja cena servisiranja masivnog duga u američkim dolarima, zatim kada se stvara devalvacija radi održanja udela izvoza, kada se smanjuje cena sirovina i rast privreda u zemljama u razvoju ili kada izvoznici gube tržišta. Po njegovom mišljenju, dolar gubi na vrednosti kada raste vrednost roba, smanjuju opterećenje na dug i robe i kada se ponovo uspostavlja viši rast.

Po Jakobsenovom mišljenju, živimo u vreme FIAT ekonomije (ekonomije dekretnog novca) sa američkim dolarom kao rezervnom valutom. Od kada je počela finansijska kriza, bili smo svedoci ogromnog povećanja ukupnog duga. Tako kompanija Mekinsi procenjuje da je globalni dug od 2007. godine porastao za 57.000 milijardi američkih dolara. To je uticalo da odnos globalnog duga prema rastu BDP-a poraste za 17 procenata (prosek je 200 odsto veći dug u odnosu na BDP).

– Zbog toga je 57 biliona dolara novog duga održalo svetsku ekonomiju u životu – tvrdi Jakobsen i dodaje da su veći deo tog duga napravile novonastale tržišne ekonomije koje su podizale jeftine zajmove u dolarima i investirale u domaću ekonomiju. Sada kada je američki dolar porastao i sa njime „teret duga“, a u vremenu snažnog dolara kada su robe postale najjeftinije u poslednjih 15 godina – nema realnog dohotka.

Kreditni ciklus, kao i na kreditnim maržama, dostigao je najniži nivo u jesen 2014. godine, što je prvi znak rasta „troška kapitala“, pošto je to jedan od načina i porastao je po pitanju cene novca.

Indeks američkog dolara (DXY) dostigao je najvišu tačku u maju, a onda se to dogodilo i sa berzama u julu i avgustu. Vrhunac rasta dolara se poklopio sa završnim padom cena roba koji je pokrenula savršena oluja – jaka američka valuta i visoki troškovi kapitala, što je jednako ogromnom maržnom dugu denominovanog američkog duga, što sve zemlje sa tržištima u razvoju imaju, čineći manje relevantnim da li se radi o uvoznicima ili izvoznicima. Ako se tome doda ogromni ciklus bankarstva smanjenja zaduženosti kroz regulativu, troškovi kapitala će ostati na visokom nivou kao u jesen 2014. godine.

– Američki dolar nas je doveo dovde – navodi danski stručnjak i poručuje da će nas on i izvesti iz ove situacije putem već opisanog mehanizma.

U svom zaključku Jakobsen navodi da tržište ne bi dozvolilo tako duboku ispravku 2010, 2011, 2012, 2013. i 2014, a činjenica da se početkom prošle nedelje desio ovaj kineski korak, delimično potvrđuje njegovu teoriju da se krećemo ka statusu, odnosno modalitetu u kome monetarna politika ne može da pomogne, gde centralne banke sve više priznaju da nedostaci suviše niskih kamatnih stopa prevazilaze njihove prednosti.

U osnovi se desio rani početak pravog poslovnog ciklusa koji omogućava ispravku, ponovno uspostavljanje cena i bolju krajnju cenu strukture kapitala, zaključuje Jakobsen i poručuje: ako ste se prošlog ponedeljka osećali loše, onda se ohrabrite i shvatite da će ekonomija postati jača kada ovaj zaključak bude potvrđen.