Dodatni namet na prazne džepove paora

– Žalosno je što poljoprivrednici treba da popunjavaju budžetske rupe nastale zbog neodgovornog ponašanja velikih poreskih dužnika koji ne izmiruju svoje obaveze. Kada se takve odluke prebace na jedinice lokalnih samouprava, onda opštinski činovnici koriste priliku da manjak u kasi nadoknade preko leđa poljoprivrednika. Pritom treba imati u vidu da nisu svi vlasnici zemljišta poljoprivrednici, kao i to da prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji raspolaže sa minimumom obradivih površina i zastarelom mehanizacijom, pa svaki novi namet znači propast. Činjenica je, takođe, da ni poljoprivredna udruženja nisu naročito uticajna jer počivaju na volontarizmu, proces pregovaranja traje dugo, a promene su teške i dugotrajne. Ipak, u Subotici smo uspeli da se izborimo za smanjenje, za 15 odsto, poreza na zemlju – kaže za Danas Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika.

Građani Pančeva i naseljenih mesta u toj opštini traže da se stopa poreza na poljoprivredno zemljište u građevinskom rejonu smanji sa sadašnjih 0,3 na 0,15 odsto. Prema rečima gradonačelnika Pančeva Pavla Radanova, građani su u pravu. On, u tom kontekstu, podseća da su između 2008. i 2012. godine mesne zajednice po naseljenim mestima, želeći da prošire gradsko građevinsko zemljište, podnele plan na osnovu kog je prošireno gradsko građevinsko zemljište, pa su zbog toga sada u problemu. U opštini Novi Bečej ostala je na snazi stopa od 0,1 odsto za izračunavanje poreza za poljoprivredno zemljište, uz obrazloženje da je najniža u regionu, dok je osnovica povećana na 128 dinara. S druge strane, ova lokalna administracija odlučila je da snizi poresku stopu za građevinsko zemljište sa 0,3 na 0,1 odsto za parcele veće od 10 ari.

Nezadovoljstvo izražavaju i poljoprivrednici na području zrenjaninske opštine, mada organizovanih zahteva za smanjenje poreza nije bilo.

– Slažem se da treba platiti porez, ali pitam se zašto stavke za vlasništvo nad zemljom i odvodnjavanje nisu objedinjene, već su to sada dva troška koja nisu zanemarljiva. Dalje, od vlasnika se zahteva da plaćaju na vreme porez za zemlju, dok država ne ispunjava svoje obaveze. Evo primera, 17. septembra sam predao račune za dizel gorivo, a pripadajuću naknadu od subvencije još nisam dobio. Poljoprivrednici hrane državu, a da bi tako bilo i u narednom periodu potrebno je, između ostalog, smanjiti poreze. Prošlo je vreme neobrazovanih poljoprivrednika, ima nas koji govorimo strane jezike, koristimo internet i dobro smo obavešteni kako je poljoprivredna proizvodnja organizovana u drugim zemljama, naročito kako se troši novac koji državi uplaćuju poljoprivredni proizvođači – komentariše za Danas Slaviša Aćin, inženjer tehnologije iz Zrenjanina.

U Odeljenju za poreske poslove grada Zrenjanina saznali smo da je do sada obrađeno oko 20.000 rešenja za porez na poljoprivredno zemljište i pašnjake.

– Naplata je počela i dobro ide. Bar za sada niko se nije žalio na ovaj porez, više je bilo dilema u vezi sa podacima iz katastra, koje smo koristili prilikom utvrđivanja broja poreskih obveznika. Taj posao još nije gotov, jer ima parcela koje nisu zavedene i naše je da utvrdimo vlasništvo i donesemo poreska rešenja. Do sada smo izdali 19.500 rešenja, a prosečna visina poreza iznosi 1.700 dinara po hektaru – objašnjava Nikolina Šerfeze, rukovoditeljka Odeljenja za poreske poslove grada Zrenjanina.

Prema njenim rečima, porez na zemljište za fizička lica utvrđuje se procentualno u odnosu na tržišnu vrednost. Svaka opština i grad su do 29. novembra prošle godine bili u obavezi da donesu odluku o zonama, a potom da za svaku zonu utvrde cenu po kvadratnom metru, na osnovu prometa ostvarenog na teritoriji te opštine od 1. januara do 30. septembra prethodne godine. „Zakonodavac nije dozvolio mogućnost da se porez utvrđuje na osnovu klase zemljišta. Reč je o prosečnoj ceni ostvarenoj u prometu, a prosek je utvrđen tako što je u obzir uzet promet i najlošije i najbolje zemlje. U Zrenjaninu je to 50 do 60 dinara po kvadratnom metru“, objašnjava Nikolina Šerfeze.

Do sada su vlasnici poljoprivrednog zemljišta plaćali naknadu za odvodnjavanje čija je osnovica za oporezivanje bila petostruki katastarski prihod. Od ove godine poljoprivrednici plaćaju porez čija se osnovica utvrđuje na osnovu površine po zonama koju je utvrđivala svaka opština za sebe. Oporezuje se svaka površina veća od 10 ari, i to 3.270 dinara po hektaru zemljišta od prve do treće klase, a 1.635 dinara po hektaru zemljišta od 4. do 8. klase. Kada se tome doda naknada za odvodnjavanje, obaveze poljoprivrednika u nekim slučajevima premašuju 5.000 dinara po hektaru.

Poljoprivredna gazdinstva kroz prizmu statistike

U Srbiji ima 631.552 poljoprivredna gazdinstva, čija prosečna ekonomska vrednost iznosi 5.939 evra, pokazala je nedavno objavljena studija „Popis poljoprivrede 2012 – Poljoprivredna gazdinstva prema ekonomskoj veličini i tipu proizvodnje u Republici Srbiji“. Prosečna ekonomska vrednost porodičnog gazdinstva u Srbiji iznosi 4.990 evra, najveću vrednost imaju poljoprivredna gazdinstva u Vojvodini – 12.032 evra, a najmanju južnoj i istočnoj Srbije – 3.414 evra.

Visoki nameti

Vlasnici 100 hektara zemljišta u zrenjaninskoj opštini trebalo bi, prema novom obračunu, da plate porez od oko pola miliona dinara, i još polovinu te sume na ime odvodnjavanja. Ukoliko je reč o registrovanim poljoprivrednim proizvođačima, koji rade na veliko, oni svoje obaveze mogu da podmire iz tekuće proizvodnje, mada je i za njih to ekstra opterećenje. Za vlasnike iste površine oranica, koji zemlju daju u najam, samo trošak poreza iznosi četvrtinu arende. Nisu u boljoj poziciji ni mali posednici, s obzirom na to da za tri hektara zemlje, na primer, treba izdvojiti 5.500 dinara i još 3.400 dinara za odvodnjavanje.