Elektronska plaćanja po meri birokratije

U izveštaju za 2013, kojim je obuhvaćeno 56 zemalja, analitičari agencije Mudis ističu da je veća upotreba elektronskog plaćanja registrovana u periodu od 2008. do 2012. podigla globalni ekonomski rast za 938 milijardi američkih dolara, što za razvijena tržišta znači 0,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, a za tržišta u razvoju – 0,8 odsto BDP-a. Primera radi, za Poljsku je rast procenjen na 7,9 milijardi američkih dolara, za Tursku – na 15,4 milijarde dolara, a za Srbiju – na 0,3 milijarde dolara. Dodatni rast doprineo je stvaranju 1,9 miliona radnih mesta. U izveštaju je konstatovano i to da je u 2012. godini 32 odsto maloprodaje realizovano platnim karticama (devet godina ranije to je iznosilo samo osam odsto). Procenjuje se da će tehnološki razvoj doneti trend rasta elektronske trgovine i plaćanja posredstvom mobilnih telefona. U izveštaju koji su napravili Capgemini i Kraljevska banka Škotske procenjuje se da će plaćanja preko mobilnih telefona porasti za 58,5 odsto godišnje i da će u 2014. dostići 28,9 milijardi transakcija, dok će elektronska plaćanja ostvariti rast za 18,1 odsto, dostižući nivo od 34,8 milijardi transakcija. Podaci iz 2011. pokazuju rast bezgotovinskih transakcija za 6,6 odsto – u SAD, odnosno za 4,3 odsto – u Kanadi. Kad je rečo Evropi, najveći skok zabeležen je u zemljama izvan evrozone: u Poljskoj, recimo, iznosio je 14,6 odsto, u Velikoj Britaniji 7,6 odsto, dok je u Španiji i u Irskoj zabeležen pad od oko jedan odsto.

Ali, vratimo se na početno pitanje: da li će, i kada, nestati papirni novac? Zanimljivo je u tom kontekstu podsetiti da Švedska, zemlja koja je usvojila papirni novac 1661, danas ima najnižu stopu upotrebe tog načina plaćanja posmatrano u odnosu na bruto domaći proizvod (samo tri odsto u odnosu na devet procenata u evrozoni). Trgovinski sindikati finansijskog sektora zagovaraju ukidanje gotovinskih plaćanja kako bi se smanjile pljačke banaka i vozila koja prevoze novac. Opštinska uprava transporta u Stokholmu napravila je i korak napred – nakon serije napada na vozače, ukinuto je gotovinsko plaćanje karata za prevoz. Takođe se i u crkvi, pored tradicionalnih tasova, mogu naći čitači kartica. Ove promene podržala je centralna banka Švedske. Činjenica je da je rečo izuzetno kompleksnom pitanju i da je teško proceniti koje će rešenje u vezi sa mobilnim plaćanjima dominirati tržištem. Izvesno je takođe da bi mnoge organizacije želele da preuzmu monopol od banaka i kartičarskih organizacija. Da bi stvari bile još interesantnije, svaka, ili gotovo svaka, organizacija na tržištu mogla bi se pohvaliti nekom od prednosti. Za razliku od telekomunikacionih kompanija, koje imaju pristup velikim bazama podataka klijenata i njihovim telefonima, banke imaju pristup računima i relativno jako poverenje klijenata, kartičarske organizacije raspolažu bazom podataka klijenata i lako pristupaju njihovim karticama. Internet giganti raspolažu najmodernijom tehnologijom i ogromnom bazom klijenata, dok preduzeća u nastajanju poseduju neograničeni entuzijazam i inovacije.

Fragmentacija tržišnih organizacija posledica je nedostatka dominantnih tehničkih rešenja. Razvoj tržišta mobilnih uređaja, kao i promene u ponašanju i očekivanjima korisnika, garantuju da ćemo u narednih nekoliko godina biti svedoci snažne konkurencije među raznim organizacijama i različitim tehnološkim rešenjima. Da li to znači da treba da bacimo svoje tradicionalne novčanike? Za nekoliko godina – svakako da! I mada je teško proceniti u kom pravcu će se kretati jedno tako dinamično tržište, sve ukazuje na to da ćemo za nekoliko godina robu, verovatno, plaćati pogledom kroz Gugl naočare ili posebnim pokretom našeg pametnog sata.

Autor je predsednik društva Aseko Jugoistočna Evropa