Izveštaj zasnovan na „lajkovanju“

Ne osporavajući da Fejsbuk ima izvestan pozitivan uticaj na svetsku privredu, oni su ocenili da taj uticaj nije ni izbliza toliko veliki kao što Fejsbuk želi da prikaže. Stručnjaci Dilojta su, oslanjajući se na ekonomsku analizu, procenjivali uticaj Fejsbuka na firme koje tu mrežu koriste kao marketinšku platformu i kao oruđe ekonomije zasnovane na aplikacijama. Prema rezultatima istraživanja, kojim je obuhvaćen period od oktobra 2013. do oktobra 2014, doprinos Fejsbuka privredi Evropske unije izražava se cifrom od 44 milijarde evra, dok se broj radnih mesta svodi na 783.000. Kad je reč o zapošljavanju, najveću korist imala je Velika Britanija sa 154.000 radnih mesta, slede Nemačka (84.000), Francuska (78.000) i Italija (70.000). Najveći uticaj zabeležile su Sjedinjene Američke Države – 98 milijardi evra i 1,04 miliona radnih mesta.

Međutim, prema pisanju blogera Volstrit žurnala, zaduženog za društvene mreže, izveštaj ne treba shvatiti zdravo za gotovo. U tekstu se dovodi u pitanje navodni uticaj Fejsbuka svetsku na privredu koji je gotovo jednak bruto domaćem proizvodu Portugala. I nezavisni ekonomisti tvrde da su analitičari Dilojta i Fejsbuka pošli od sumnjivih pretpostavki i da su, između ostalog, vrednovali svako „lajkovanje“ na Fejsbuku, i ovoj mreži pripisali svaki šesti prodati telefon sa naprednim funkcijama, takozvani smartfon. „Rezultati su beznačajni. Fejsbuk je posledica, a ne uzrok rasta pristupa internetu i njegovog korišćenja“, ističe profesor Stenford univerziteta Rodžer Nol.

Sa tom ocenom se nije složila operativna direktorka Fejsbuka Šeril Sandberg, koja smatra da je Fejsbuk jedan od osnovnih razloga što ljudi kupuju telefone, posebno u zemljama u razvoju. Ona je naglasila da je Fejsbuk ovim istraživanjem želeo da ukaže da tehnološke kompanije ne nanose samo štetu tradicionalnim sektorima, već i stvaraju nova radna mesta i to van tehnološkog sektora. Ana Agilar, direktorka u Dilojtu nadležna za ovo istraživanje, potvrdila je da je istraživanje zasnovano na statističkim podacima koje je ponudio Fejsbuk, kao i na kvalitativnim raspravama o ekonomskom uticaju te društvene mreže u svetu. Agilarova nije želela da otkrije na koliko je procenjen pojedinačni „lajk“.

Tajler Kauen, profesor ekonomije na Džordž Mejson univerzitetu, ne spori da Fejsbuk ima značajan ekonomski uticaj, ali dodaje da nije ni izbliza toliko veliki kao što se navodi u izveštaju. Prema njegovoj oceni, istraživanje je zasnovano na „lošem promišljanju“. „Vrednost pametnih telefona je što vam omogućavaju da čitate Fejsbuk – kao dodatak svim drugim pogodnostima, a ne obratno“, ocenio je Kauen. Istraživanje se može shvatiti i kao izvesna protivteža kritikama na račun Fejsbuka, između ostalog i zbog skromnog doprinosa porezima i poslovanju u EU.

Na udaru viših poreskih stopa

Fejsbuk je jedna od kompanija koju bi mogla da pogodi najava britanskog ministra finansija Džordža Ozborna iz decembra 2014. da će primeniti taksu od 25 odsto na profit „koji su multinacionalne kompanije ostvarile ekonomskom aktivnošću u Velikoj Britaniji, koji se onda veštački izmešta iz zemlje“. Krajem novembra Francuska i Nemačka pozvale su Evropsku komisiju da revidira pravila konkurencije za internet platforme kako bi se stvorili uslovi za ravnopravnu utakmicu i podstakle evropske kompanije da uđu na to tržište. Ministri nadležni za internet i telekomunikacije ove dve zemlje podržali su napore EU da istraži poresku praksu stranih giganata u Evropi.