Za godinu dana cena nafte na svetskom tržištu pala je sa 103 dolara za barel, na svega 48 dolara, koliko je vredeo u petak. Tako niska cena nije zabeležena još od 2009. i talasa globalne ekonomske krize uzrokovane krahom Liman bradersa. Samo za poslednjih nekoliko meseci cena nafte je izgubila trećinu, a ako je za utehu, poslednjih dana se drži iznad 40 dolara za barel, što je tik iznad onoga što su stručnjaci ocenili kao psihološku granicu. Okidač za novi talas krize na svetskom nivou, ovoga puta bio je, između ostalog, slabljenje kineske ekonomije, koja je suočena sa padom juana. Posrtanje kineske privrede bez sumnje je uzdrmalo ne samo ovu najmnogoljudniju zemlju već i ceo svet, jer Kina jeste jedan od najvećih uvoznika nafte a tražnja u trenucima krize logično pada. S druge strane, ponuda na globalnom tržištu se ne smanjuje.

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Svetski mediji se bave razlozima i eventualnim teorijama zavere zbog kojih je došlo do toga da cena nafte padne tako da pojedine države, čije ekonomije velikim delom počivaju na „crnom zlatu“, strahuju za svoju budućnost.

Jedna od njih, Venecuela, zabrinuta za svoju sudbinu, poslala je i dopis OPEC-u (Organizacija zemalja izvoznica nafte) da reaguje i hitno zatraži od zemalja najvećih izvoznika nafte da redukuju proizvodnju. Međutim, sudeći prema onome što se do sada dešavalo, teško da će apel Venecuele uroditi plodom.

Saudijska Arabija v.s. SAD

Jednu od ključnih uloga na tržištu nafte, smatraju stručnjaci, igra Saudijska Arabija. Ona je najveći izvoznik „crnog zlata“ na svetu, lider OPEC-a, koji 90 odsto budžeta puni prihodom od prodaje nafte. Ujedno Saudijska Arabija ima i najveće rezerve nafte. BBC, govoreći o gubitnicima i dobitnicima u ovoj priči, piše da postoje dva moguća razloga zbog kojih Arabija odbija da smanji proizvodnju. Jedan od njih je što želi da disciplinuje druge članice OPEC-a, drugi što želi da „pritisne“ SAD, koji je u poslednje vreme povećao proizvodnju za čak 30 odsto. Osim toga, u SAD drastično raste broj malih proizvođača koji naftu crpe iz škriljaca.

– Rast proizvodnje nafte u Severnoj Americi, naročito u SAD, je zapanjujući – tvrdi za BBC profesor Kolumbija univerziteta DŽejson Bordof.

Broj naftnih bušotina u Severnoj Americi smanjen je više nego duplo sa 1.608 na 664, ali je uprkos tome proizvodnja nafte u SAD zahvaljujući nafti iz škriljaca dostigla rekordnih 9,6 miliona barela u junu.

Saudijska Arabija, međutim, nije jedina koja ne želi da smanji proizvodnju. Ni Rusija nije orna da to uradi, iako za svaki dolar za koji padne cena nafte, izgube oko dve milijarde dolara. Svetska banka je upozorila da bi ruska ekonomija mogla u 2015. da potone za 0,7 odsto ukoliko se cena nafte na tržištu ubrzo ne oporavi. Uprkos tome, ruski zvaničnici tvrde da proizvodnja neće biti smanjena.

– Ako mi smanjimo proizvodnju, zemlje uvoznice će povećati svoju i mi možemo da izgubimo naša ključna tržišta – kaže ruski ministar energetike Aleksandar Novak, a prenosi BBC. Još jedan ekspert za ovu oblast Mihail Kutihin ističe da je sve vezano za zakon ponude i tražnje, i da je čim ekonomije počnu da padaju, smanjena i potreba za sirovinama. Kutihin tvrdi da je potražnja za naftom pala u Evropi i Kini, a da je sve manja i u Indiji.

Ruska ekonomija nije jedina koja će zbog ovakvog razvoja situacije biti uzdrmana. Venecuela, Iran, Nigerija, Ekvador, Brazil sigurno će osetiti krizu na svojoj koži, ali i Aljaska, Severna Dakota, Oklahoma, Teksas, Luizijana u SAD. Ono što je sigurno, najveći izvoznici nafte, Saudijska Arabija i njihove komšije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, imaju dobre rezerve i svakako bi godinama mogli da izdrže pritiske zbog ovakvog pada cene nafte. Međutim i njihovi budžeti su projektovani tako da ih balansiranim drži cena nafte koja nije manje od 104 dolara u Saudijskoj Arabiji, odnosno 81 dolar za barel u Emiratima.

Za razliku od velikih odnosno bogatijih, koji na manje utiču i tako što će smanjiti priliv investicija, na vrhu liste onih kojima ovakav pad cene nikako ne odgovara su Libija, koja je svoj budžet projektovala na cenu od 184 dolara za barel. Da bi održale ekonomije stabilnim i Venecuela, Iran, Alžir, Nigerija, uz pomenutu Rusiju i Saudijsku Arabiju, cena barela mora da bude veća od 100 dolara. Budžeti Kuvajta i Katara “trpe” i cenu od 78, odnosno 77 dolara za barel, pokazuju podaci MMF-a. Najstabilnije projektovana ekonomija je Norveška, jer je njihov budžet napravljen tako da funkcioniše bez ikakvih problema i kada je cena nafte 40 dolara, što se trenutno dešava.

Bez posla ostalo 160.000 ljudi

Razorni uticaj pada cene nafte oseti se u pravom smislu tek kada se igra sa globalno političke teritorije spusti na nivo domaćih privreda, pa se dođe do cifre od 160.000 izgubljenih radnih mesta u naftnoj industriji samo za godinu dana. Osim toga, naftni giganti, američki Ekson mobajl ili evropski Rojal dač šel, beleže ogromne gubitke. “Globalno gledajući, u naftnoj industriji ukinuto je više od 160.000 radnih mesta za godinu dana, a kompanije najavljuju i dalje rezove, očekujući da će cena nafte još neko vreme ostati niska”, ističe Tobias Rid, izvršni direktor grupe Swift Worldwide Resources.

Profit Eksona, najveće svetske naftne kompanije, u drugom tromesečju pao je za više od 50 odsto, na 4,2 milijarde dolara, prenosi portal Energy Press. Kompanija Ševron zabeležila je pad profita od 90 odsto, dok je evropski Shell, zbog pada profita od 35 odsto najavio gašenje 6.500 radnih mesta u ovoj godini. I profit British Premiuma pao je sa 3,6 na 1,3 milijarde dolara, što je značajno uticalo na to da BP smanji investicije.

Političke igre najvećih igrača na tržištu i ovoga puta obiće se o glave onih manjih. Države koje imaju nafte dovoljno samo za osnovne izvozne potrebe, ali ne dovoljno da bi mogle da kalkulišu, biće, odnosno već su u problemu. U problemu su i ozbiljne kompanije, pre svih radnici, koji su ili će tek ostati bez posla. Kompanije bi, ipak, trebalo da prežive. Jer, prognoze iako ne tako dobre, predviđaju da će se situacija ipak malo primiriti.

Stručnjaci u SAD tvrde, međutim, da oporavka cene nafte neće biti uskoro. “Proizvodnja i dalje raste. Raste i potražnja u nekim zemljama, ali bi redukovanje proizvodnje moglo da se desi tek narednih meseci. Tada bi i cena sirove nafte mogla početi da se oporavlja”, piše Njujork tajms.

Vuletić: Očekujemo pojeftinjenje gasa

Svako pojeftinjenje za uvoznike nafte je dobra vest. Srbija je uvoznik i nafte i gasa, i treba očekivati da će i cena gasa ići dole, jer to ide jedno s drugim, kaze za Danas Vojislav Vuletić, generalni sekretar Udruženja za gas Srbije.
On napominje da niske cene ne odgovaraju proizvođačima. „Normalno je da oni ne žele da smanje proizvodnju, jer ne žele da se odreknu zarade. Pad privrede na opštem nivou dovodi do toga da se sve manje troši. Globalna ekonomska kriza je učinila da potrošnja opada“, ističe Vuletić. Kada će doći do oporavka cene nafte na svetskom tržištu, naglašava naš sagovornik, teško je predvideti. Prognoze svetskih stručnjaka su vrlo pesimistične, napominje Vuletić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.