Papa Franja uporedio je Evropu sa bakom koja „više nije živahna i plodna“. Sa mišljenjem poglavara katoličke crkve slažu se i mnogi analitičari koji tvrde da je Evropa pomalo iscpljena i depresivna, da joj je preko potrebna šaka vitamina. Na takve opaske reagovao je novi predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, koji je ponudio plan od 315 milijardi evra za nove infrastrukturne projekte kao deo inicijative da „baka“ bude osvežena i da Evropa počne privredno ponovo da raste i cveta.
Jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih političara na Starom kontinentu se, izgleda, priklonio mnogim evropskim ekonomistima, koji smatraju da je došlo vreme da aktuelne mere štednje ustupe mesto programima koji će ubrzati rast. Najbolji način za to su nove investicije – i to u infrastrukturu. No u Evropi nema svežeg kapital (u fondovima Evropske unije ima samo 21 milijarda evra). Zato su kreatori politike u EU poručili da će tragati za sredstvima gde god budu mogli. To znači da su dobrodošli i investitori sa Bliskog istoka i pre svega kineska ulaganja.
Sveže ideje Evropskoj komisiji, možda, mogu da ponude čelnici 11 članica EU i pet država koje su na putu ka Uniji, na osnovu velikih investicionih planova, koji su prošle nedelje sačinjeni u Beogradu na Trećem samitu premijera NR Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope (ZCIE) i Četvrtom ekonomskom i trgovinskom forumu država, kroz platformu 16+1. Pored 69 projekata saradnje između NR Kine i ZCIE, ostvarenih posle prologodišnjeg samita u Bukureštu, kineski premijer Li Kećijang je ovog puta obećao veće investicije usmerene ka poboljšanju infrastrukture koja će povezivati njegovu zemlju sa ovim delom Evrope. Upoznajući učesnike samita sa inicijativama iz Pekinga o otvaranju novih puteva svile na kopnu i moru, premijer Li je akcenat stavio na kinesku tehnologiju brzih pruga, kao i na nuklearne elektrane. Podsećanja radi, pre nekoliko decenija, Kina je otvorila za privredna ulaganja istočne priobalne regione, a na prelasku u novi vek osmišljen je Program razvoja zapadnog dela, kako bi bio podstaknut i razvoj unutrašnjosti treće najprostranije države na svetu, koja se prostire na oko 9,7 miliona kvadratnih kilometara. Sada, rukovodstvo druge najveće privredne sile na svetu, čiji je nominalni bruto domaći proizvod, u 2013, premešio 9,6 biliona dolara, ohrabrije Aziju i Evropu na podsticanje privrednih veza kroz izgradnju infrastrukture.
Za vreme posete Beogradu premijer Li je sa premijerima Srbije, Mađarske i Makedonije Aleksandrom Vučićem, Viktorom Orbanom i Nikolom Gruevskim dogovorio izgradnju ekspresne pomorsko-kopnene linije koja će železničku prugu Budimpešta-Beograd produžiti do Skoplja, Soluna, Atine i Pireja,inače jedne od najvećih kontejnerskih luka u Evropi. Rekonstrukciju pruge Beograd-Budimpešta, kojom će se vozovi kretati brzinom od 160 do 200 kilometara na sat, finansiraće i graditi kineske kompanije a posao bi trebalo da bude okončan do 2017. godine. realizacija ovog projekta olakšaće pomorski pristup izvoznih roba iz Kine u Evropu, i obrnuto. Pirej, koji je već glavna evropska luka za kinesku robu, poput odeće, mašina, bele tehnike i automobilskih delova, postaće novo trgovinsko čvorište u Evropi, dok će zemlje koje nemaju izlaz na more (Mađarska, Srbija i Makedonija) imati pristup najvažnijem tranzitnom pristaništu koje povezuje Balkan, Mediteran i Afriku. Džao Đunđije, istraživač na evropskim studijama pri Kineskoj akademiji društvenih nauka, ocenio je da će ovaj projekat značajno podstaći privredni razvoj zemalja duž tog koridora, pošto saobraćajnica prolazi kroz područje od 340.000 kvadrtnih kilometara koje nastanjuje 32 miliona ljudi.
Učesnici samita u Beogradu podržali su osnivanje izvršnog tela Poslovnog saveta NR Kine i ZCIE u Varšavi. Pozdravljeno je osnivanje Sekretarijata agencija za promovisanje ulaganja NR Kine i ZCIE sa sedištem u Pekingu i Varšavi. Srbija će predvoditi osnivanje konzorcijuma za saradnju NR Kine I ZCIE u oblasti transportne infrastrukture, koja će služiti kompanijama koje rade objekte. Obnarodovana je odluka da će svake dve godine biti održavan ministarski sastanak posvećen unapređivanju trgovinske i ekonomske saradnje dveju strana. Zanimljivo je i to da su poslovni krugovi u Kini i zemljama CIE ohrabreni da koriste kinesku nacionalnu valutu juan (ili renminbi, RMB) u međusobnoj trgovini i ulaganjima.
Specijalni zajmovi od 10 milijadi dolara
Kina je usmerila svoj pogled ka Zapadu fokusirajući se na zemlje CIE, u kojima, prema oceni kineskog premijera Lija, postoji ogroman potencijal za unapređenje saradnje. Peking želi da poveća svoja ulaganja i trgovinski promet u regionu, pošto je obim trgovine između Kine i ZCIE manji od trećine onog koji ta država ostvaruje sa Nemačkom. U tzv. Beogradskim smernicama zemlje učesnice samita pozvane su da poklone punu pažnju ulozi koju u unapređivanju trgovine i privredne saradnje imaju specijalni zajmovi u visini od 10 milijadi dolara. Premijer Li je obećao dodatnih tri milijarde dolara namenjenih državama koje imaju probleme sa likvidnošću. Kina će, takođe, pokrenuti drugu fazu Investicionog fonda za saradnju vrednog milijardu dolara kao podršku svojim projektima ulaganja u ZCIE.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
