Kompleks Stanari, najvažniji investicioni projekat kompanije EFT

Prema njegovim rečima najvažniji investicioni projekat EFT svakako je izgradnja rudarsko-energetskog kompleksa Stanari u Bosni i Hercegovini. Pored toga, EFT je u 2009. godini započeo i projekat izgradnje Hidroelektrane Ulog u BiH. Savić dodaje da se u toku 2010. godine očekuje nastup kompanije i na tenderu za izgradnju HE Boškov most u Makedoniji.

– Razvoj rudarsko-energetskog kompleksa Stanari mogao bi se svrstati u red najzrelijih energetskih projekata u regionu. To je rezultat investicija i intenzivnih aktivnosti koje je EFT preduzeo u Stanarima u poslednje četiri godine. Nakon višegodišnjeg propadanja, rudnik Stanari, od dolaska EFT 2005. godine, beleži kontinuirani oporavak i rast i kada je reč u otkopavanju uglja, tako i u svakom drugom aspektu poslovanja. U 2008. godini otkopano je 630.000 tona uglja, što predstavlja istorijski rekord od kako je eksploatacija započeta na toj lokaciji (još davne 1948. godine). U toku prošle godine otkopano je više od tri miliona kubnih metara otkrivke, čemu je doprineo niz aktivnosti koje je EFT sproveo. Između ostalog postavljeno je novo rukovodstvo rudnika i uspostavljena nova organizacija rada uz stimulativno nagrađivanje radnika. Stabilizovani su tehnološki i eksploatacioni uslovi na površinskom kopu Raškovac, uveden monitoring radnih i završnih kosina i spoljašnjeg odlagališta površinskog kopa Raškovac. Sproveden je kompletan remont postojećeg kontinualnog BTO (bager-transporteri-odlagač) sistema za otkopavanje otkrivke. Nabavljena je nova mehanizacija, izvršena je kompletna revitalizacija opreme i objekata za preradu uglja, a izrađena je zakonom propisana tehnička i ekološka dokumentacija.

Naš sagovornik ukazuje i na to da je sproveden niz mera na zaštiti životne sredine, uspostavljen je integrisani sistem upravljanja kvalitetom (ISO 9001:2000), sistem upravljanja zaštitom životne sredine (ISO 14001:2004) i sistem zaštite zdravlja i bezbednosti na radu (OHSAS 18001:1999). Unapređena je rudnička infrastruktura, izgrađene su servisne radionice i garaže, rekonstruisani su železnički koloseci, asfaltirane saobraćajnice u industrijskom krugu i izgrađena je nova upravna zgrada. Savić navodi da je u sanaciju i modernizaciju rudnika, od 2005. godine, uloženo više od 25 miliona evra, otvorena su 142 radna mesta, tako da je u ovom trenutku u rudniku zaposleno 412 radnika. U budžet Republike Srpske, na ime poreza, naknada i drugih taksi, uplaćeno je više od 10 miliona evra. EFT se i zvanično, po isplaćenim koncesionim naknadama, našao na prvom mestu u Republici Srpskoj. Savić dodaje da se paralelno sa sanacijom i stabilizacijom rudnika, radi i na podizanju proizvodnih kapaciteta na 3,2 miliona tona uglja godišnje, jer to su količine neophodne za funkcionisanje planirane termoelektrane, kapaciteta 420 megavata.

– Projekat izgradnje Termoelektrane Stanari ima četiri faze. U prvoj su merenja i analize, izrada neophodnih studija i dobijanje dozvola za izgradnju i korišćenje. Drugu fazu čine pregovori sa isporučiocima opreme, treću pregovori sa finansijskim institucijama i najzad zatvaranje finansijske konstrukcije. Projekat rudarsko-energetskog kompleksa Stanari prošao je prvu fazu, odnosno izrađena je Studija opravdanosti povećanja kapaciteta rudnika Stanari, sprovedeno je geološko istraživanje centralnog dela površinskog kopa Raškovac i zone otvaranja površinskog kopa Ostružnja. Verifikovane su i analizirane rezerve uglja Stanarskog basena u skladu sa međunarodnom kategorizacijom rezervi JORC (2004). Sproveden je tenderski postupak za nabavku novog sistema za otkopavanje otkrivke i sistema pripreme i transporta uglja od rudnika do elektrane. Tender je raspisan u oktobru 2008. godine, ponude su prikupljene 30. januara ove godine, a u toku je izbor najboljeg ponuđača – naglašava Savić.

On podseća da su aktivnosti na analizi i razvoju projekta započete još 2006. godine. Pripremljena je studija opravdanosti izgradnje Termoelektrane Stanari, izgrađena je Studija vodosnabdevanja TE Stanari, sproveden je detaljni ekološki monitoring u Stanarima, Doboju, Prnjavoru, Banji Kulaši, Derventi i Tesliću u periodu od aprila 2006. do aprila 2007. godine. Pored izrade potrebne dokumentacije, obezbeđene su i sve neophodne dozvole. Savić dodaje da je u septembru Vlada Republike Srpske dodelila koncesiju EFT Grupi za izgradnju i upravljanje hidroelektranom Ulog, na gornjem toku reke Neretve. Ovaj objekat, kapaciteta 35 megavata, godišnje će proizvoditi 86 gigavat časova električne energije.

– Odmah ćemo pristupiti prvoj fazi projekta, koja između ostalog podrazumeva izradu detaljne studije izvodljivosti, dopunskih geoloških projekata, izradu regulacionog plana i izradu tendera za nabavku neophodne opreme. U kombinaciji sa termoelektranom Stanari, HE Ulog će EFT-u obezbediti veću fleksibilnost u proizvodnji električne energije – tvrdi Savić. Pored izgradnje objekta, projekat predviđa izradu saobraćajnice i izgradnju 110 kilometara dalekovoda od HE Ulog do trafo-stanice Kalinovik. Prema planiranoj dinamici probno puštanje u rad HE Ulog očekuje se 2013. godine – tvrdi Savić.

Procene

Pripremni radovi na lokaciji buduće TE Stanari već su započeti, a procenjuje se da će ukupna vrednost projekta premašiti 750 miliona evra. TE Stanari bi mogla da bude puštena u rad krajem 2013. godine. Sa instalisanom snagom od 420 megavata, TE Stanari će godišnje proizvoditi oko 3.000 gigavat sati električne energije u baznom režimu rada što je oko 25 odsto ukupne proizvodnje električne energije u BiH – objašnjava Savić.