Lidersku poziciju zadržali „naftaši“ i gasni sektor

Kao rezultat toga, vodećih 500 kompanija beleži stabilan promet i neznatno smanjenje stope zaposlenosti. Činjenica je, takođe, da se naročito veliki igrači suočavaju sa ozbiljnim problemima u održavanju učinka iz prethodnih godina – izjavila je Katarzina Kompovska, izvršna direktorka Međunarodne kompanije za osiguranje potraživanja (Coface) za Centralnu Evropu.

Sudeći prema rezultatima objavljenim u studiji kompanije u Centralnoj i Istočnoj Evropi povećale su promet za skromnih 0,2 odsto, odnosno na 644 milijarde evra. Ipak, najveće kompanije u CIE i dalje su veoma važni poslodavci u regionu. Iako su brojke pale za 0,8 odsto u odnosu na rezultate iz 2012, činjenica je da je u vodećih 500 kompanija zaposleno 3,7 odsto ukupne radne snage (oko 2,5 miliona zaposlenih) u CIE. Zemlje sa visokim stopama rasta bruto domaćeg proizvoda, kao što su Letonija, Rumunija i Litvanija, zabeležile su najveći rast u zapošljavanju koji se kretao od dva do 6,5 odsto. I Poljska je pokazala stabilnost kad je reč o zapošljavanju. S druge strane, u pet od 13 zemalja zaposleni su otpuštani.

Od ukupno 148 zemalja (23 manje nego 2012) predstavljenih na rang-listi, Poljska je zadržala lidersku poziciju, pre svega zato što je to najveća ekonomija u Centralnoj Evropi. Ali i u toj zemlji nastavljen je trend usporavanjem rasta BDP, koji je iznosio 1,6 odsto, dok je u 2012. bio na nivou od 1,9 odsto, a u 2011. godini iznosio je 4,5 odsto. Ukrajina je potisnula Mađarsku sa drugog mesta, što ne čudi imajući u vidu podatak da su devedeset ukrajinskih kompanija generisale promet od 101 milijarde evra. S druge strane, dobro poznate kompanije, koje su zauzimale visoka mesta na prethodnim listama često su iskazivale veliki pad prometa i tako gubile svoje pozicije – samo se sedam od njih popelo na više mesto. Mađarska, sa 62 kompanije (četiri manje nego u 2012), našla se među prve tri zemlje. Nakon pet uzastopnih kvartala u recesiji i sa investicijama koje su ostale na negativnoj teritoriji od početka 2009. godine, poslovno poverenje u mađarske kompanije konačno se vratilo u drugoj polovini 2013, dok je BDP porastao za 1,1 odsto. Spoljna potražnja i rast prometa, od 1,2 odsto, vodećih mađarskih igrača, najviše su doprineli visokoj pozicioniranosti Mađarske.

Najviše kompanija na rang-listi vodećih 500 i sada je iz naftnog i gasnog sektora. Ilustracije radi, 77 naftnih i gasnih giganata generisali su promet od 162 milijarde evra, što je za 3,4 odsto niže nego 2012. Takođe, broj jedan na rang-listi vodećih 500 kompanija – poljski PKN ORLEN, suočio se sa teškoćama u poslovanju. Pokazalo se da je ishod ovakav zbog neprofitabilne rafinerije Mozejki, koju ova kompanija ima u Litvaniji i koja je zabeležila velike gubitke. Kao i u prethodnoj godini, dobavljači energije ostvarili su promet od oko 90 milijardi evra, što je gotovo polovina ukupnog prometa pobedničkog sektora.

Deset novih kompanija na listi povećale su ukupan broj trgovaca na malo na rang-listi vodećih 500 u CIE na 56. Zanimljivo je, takođe, da 20,4 odsto zaposlenih radi u sektoru maloprodaje. Slaba tražnja i smanjena potrošnja domaćinstava negativno su se odrazili na kretanja u trgovinskim sektorima maloprodaje i veleprodaje. Pored toga, sve veća konkurencija i konsolidacija procesa imale su uticaj na ove sektore, koji su u drugoj polovini 2013. počeli spor oporavak od stanja stagnacije, potpomognut niskom inflacijom i znacima povratka poverenja potrošača. Na kraju izazovne 2013. godine, ovih 56 kompanija ostvarilo je promet od 68 milijardi evra (rast od 5,1 odsto), ali su pretrpele pad profita. Sektore koji su pali predvodi građevinari. Samo je šest kompanija, koje su ostvarile promet 4,6 milijardi evra (pad od 17,7 odsto) dospelo na rang-listu vodećih 500. Nastavio se i trend pada broja zaposlenih za dodatnih 16,9 odsto. Među sektorima sa negativnim učinkom našli su se i telekomunikacije (25 kompanije zabeležile su pad prometa od četiri odsto) i rudarski sektor, gde je 12 preduzeća zabeležilo pad prometa od 5,2 odsto.

*****

Procene za 2014. godinu

Izgledi za 2014. su oprezno optimistični uprkos kontinuiranim problemima u evrozoni i sporom i postepenom poboljšanju unutrašnje potražnje. Prema našim procenama, prosečna stopa rasta BDP zemalja CIE će se udvostručiti, odnosno povećati sa 1,1 odsto, koliko je zabeleženo 2013, na 2,4 odsto u 2014. Razvoj zemalja CIE je više nego ikada nehomogen s obzirom na to da se beleži rast BDP od -0,6% u Hrvatskoj do 3,8 odsto u Letoniji – kaže Katarzina Kompovska, izvršna direktorka kompanije Coface za Centralnu Evropu.