Milion i po Rumuna radi na crno

Prema podacima Evropskog parlamenta, Evropska unija gubi godišnje 1.000 milijardi evra zbog sive ekonomije. Udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu Rumunije dostigao je u 2013. nivo od 28,4 odsto, što je oko 40 milijardi evra, podaci su Komiteta Saveta Evrope za borbu protiv pranja novca (MONEYVAL). „Siva ekonomija koja je u porastu u Rumuniji predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost“, rekao je za AFP predsednik rumunskog Fiskalnog saveta, ekonomista Jonut Dumitru.

Zbog toga u budžetu nema dovoljno sredstava za ključne javne sektore, pa bolnice propadaju, bolesni građani nemaju lekove, a škole tekuću vodu. Rumunska vlada, suočena sa tom pojavom, formirala je u okviru poreske uprave direkciju za borbu protiv kriminalnih mreža koje se bave fiskalnim prevarama (DGAF). U najnovijoj aferi koja je otkrivena ove godine, mreža koja se bavila trgovinom voćem i povrćem izbegla je plaćanje poreza u vrednosti od 24 miliona evra. Oko 30 državljana Turske, Jordana i Rumunije, od kojih je 12 uhapšeno, osnovalo je 50 fantomskih preduzeća kako bi izbegli plaćanje poreza na dodatu vrednos, po stopi od 24 odsto, za isporuku robe vredne 100 miliona evra. „U drugoj aferi 22 rumunska i kineska građanina uspostavila su mrežu od 15 preduzeća koja su se bavila transakcijama a nisu prijavile i platile PDV. Poreski gubici su bili do 12 miliona evra“, izjavio je za AFP potpredsednik DGAF Romeo Nikolae.

– Metode izbegavanja poreza su sve sofisticiranije. Dvojno računovodstvo, fantomska preduzeća koja postoje 30 do 40 dana a zatim nestaju, ubacivanje sredstava stečenih nelegalnim aktivnostima, samo su neke od tih metoda. Primećujemo takođe da su finansijski kriminalci sve više specijalizovani – ističe glavna tužiteljka u rumunskom Tužilaštvu za organizovani kriminal i terorizam (DIICOT) Alina Bika.

Ona je navela da je Tužilaštvo podiglo optužnice protiv 659 osoba i konstatovalo poreske prevare koje su u 2013. iznosile više od 200 miliona evra. Ponekad u prevarama učestvuju i ljudi iz institucija koje su zadužene za borbu protv sive ekonomije. Bivši šef Nacionalne agencije za fiskalnu adminsitraciju (ANAF) Sorin Blejnar se tako tereti u dva slucaja za fiskalne prevare. On je optužen za saučesništvo zbog „podrške“ aktivnostima dve mreže koje su utajile porez pri prodaji naftnih proizvoda. Vrednost te utaje procenjena je na više od 60 miliona evra. Medutim, većina slučajeva neplaćanja poreza nije tako spektakularna.

Posebno obeshrabruje podatak da gotovo milion i po Rumuna radi na crno. Trideset jednogodišnji Mohaj Jancu radi na crno u jednom građevinskom preduzeću. Zarađuje oko 380 evra mesečno, što je prosečna mesečna plata u Rumuniji, ali mu gazda ne plaća doprinose. „Nemam zdravstveno osiguranje a ako gazda odluči da me otpusti, nemam pravo na naknadu za nezaposlene“, kaže on. Prema podacima rumunskog Fiskalnog saveta, u 2012. godini čak 1,45 miliona ljudi, odnosno 23 odsto zaposlenih, radilo je na crno. Ova pojava je posebno raširena u građevinarstvu, sektoru u kome 60 odsto radnika nije prijavljeno. Bukurešt, koji kasni u ispunjavanju obećanja da ce suzbiti sivu ekonomiju, dobio je od Svetske banke zajam od 70 miliona evra za unapređenje sistema naplate poreza tako što će uvesti integrisani informatički sistema.

Oblak sive ekonomije i nad Srbijom

U Srbiji se udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu procenjuje na oko 30 odsto. Kao glavni uzroci rasta obima sive ekonomije izdvajaju se komplikovane procedure, nepredvidivi troškovi, nefleksibilno tržište rada i visoko učešce gotovinskih transakcija, a problem predstavlja šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza. Bivši ministar finansija Lazar Krstić izjavio je početkom jula da bi procenat sive ekonomije mogao da se smanji u naredne dve do tri godine sa 31 na 23 odsto učešća u ukupnim ekonomskim aktivnostima, što bi godišnje donelo povećanje budžetskih prihoda za 500 do 700 miliona evra.