Mnogo prepreka do overe znanja stečenog u inostranstvu

– Svaka diploma ima vrednost i priznaje se prema zakonom utvrđenim pravilima. Osnovni problem kod nostrifikacije svodi se na to da se znanje koje je neko stekao u inostranstvu mora uklopiti u našu listu zvanja. Svaka profesija ima kor, jezgro znanja koji nosi i ne bi trebalo da se razlikuje gde je stečena diploma. Dok 30 odsto varijabilnosti u programu svako kreira za sebe. Takav sistem je prepoznat u celoj Evropi – objašnjava Kovačevićeva.

Kako je dodala, najveći problem za nas su obrazovni sistemi u SAD, Australiji, pa i u Velikoj Britaniji, koji insistiraju na tome da svi studenti poznaju pravni sistem i organizaciju društva države u kojoj studiraju, što ne doprinosi osnovnom profilu za koji je ta diploma priznata. Prema oceni Nade Kovačević, oni koji završe fakultete u inostranstvu trebalo bi da se vrate u Srbiju. Smatra, takođe, da su i diplome stečene u Srbiji kvalitetne. Ona je ukazala i na to da se 30 odsto diploma nostrifikuje za četiri do šest meseci, a kad je reč o zapošljavanju, 75 odsto diploma se nostrifikuje za četiri do osam meseci. Ukoliko se radi o nastavku obrazovanja, 80 odsto diploma se nostrifikuje za tri meseca.

Aleksandra Drecun, predsednica Harvard kluba Srbije, podsetila je da taj klub okuplja diplomce Harvarda, a da su pridruženi članovi osobe koje su bile na određenim kursevima.

– Naša velika želja je da što više ljudi ode na Harvard i da doprinesemo prenošenju znanja. Živimo u zemlji koja je u štrajku. Ne slažem se s tim da je ministar u složenoj situaciji, već smo svi u takvoj situaciji. Još od 1997. se skreće pažnja na ovu temu. Odliv mozgova je nešto po čemu smo poznati. Oni koji mogu da doprinesu da se društvo modernizuje, prihvati nove trendove, tehnologije, koji su možda tolerantniji, odlaze u svet – upozorila je Drecunova.

Prema njenom mišljenju, proces nostifikacije je mučan i poražavajući, predugo traje, i deluje kao da je reč o opstrukciji. Ona je podsetila da je na listi Svetskog ekonomskog foruma za 2014, koja meri konkurentnost, Srbija pretposlednja po kapacitetu da privuče talente, a da je treća odozdo po kapacitetu da zadrži talente.

– Podsetiću i na rezultate istraživanja Balkanskog barometra. Jedno od ukupno 50 ponuđenih pitanja glasilo je: šta je najvažnije za napredovanje u životu? Čak 61 odsto anketiranih Albanaca odgovorilo je da je to obrazovanje. To mišljenje deli i 48 odsto ljudi na Kosovu, dok u Srbiji tako misli samo 14 odsto ispitanika – kaže Aleksandra Drecun.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum, naglasio je da i posle mnogo reformi stanje u oblasti obrazovanja nije bolje. Jedno od otvorenih pitanja je studiranje stranih državljana u Srbiji, kao i priznavanje stranih isprava. Kako je naveo, Singidunum trenutno ima 500 stranih studenata iz 42 zemlje.

– To je put kojim i drugi treba da idu. Međutim, državni univerziteti nisu pokazali dovoljno interesa da sarađuju sa nama. Mi smo prvi krenuli sa nostrifikacijom diploma stečenih u SAD i Kanadi. Ako je univerzitet poznat, nostrifikacija se završava za 40 ili 50 dana. Ako nije toliko poznat, sve se završi u roku od tri meseca. Za nostrifikaciju diplome u Singidunumu potrebna je prethodna diploma, overena dokumenta fakulteta, izvod iz matične knjige rođenih, ime roditelja… Dobar upitnik ili prijava je najbitnija stvar. Nakon toga se proverava sve. Tako smo, recimo, utvrdili da je 40 univerziteta izdavalo nevažeće diplome, pa smo odbili nostrifikaciju – objašnjava Stanišić i dodaje da je potrebno izraditi podzakonski akt koji bi regulisao nostifikaciju.

Ivana Bukmirica Baćanović, koordinatorka IB programa gimnazije „Ruđer Bošković“, istakla je da je ova privatna srednja škola još 2006. uvela IB program – rigorozni preduniverzitetski program na engleskom jeziku, prepoznat kao vrlo poželjan jer učenici brže završavaju fakultete i sa boljim prosecima.

Zanimljivo je bilo čuti iskustvo Jovane Ružičić, osnivača grupe „Povratnici“, koja je odlučila da se posle 11 godina boravka u SAD, gde je završila PR studije na Mičigen stejt univerzitetu, vrati u Srbiju. I, kako je rekla, naišla je na brojne prepreke, računajući i nostrifikaciju diplome.

– Mesecima je trajala nostifikacija na FON-u jer nisu znali da li je moja magistarska diploma master ili magistarska. Odustala sam od nostrifikacije, i nisam jedina. Grupa „Povratnici“ okuplja oko 1.100 visokoobrazovanih ljudi, a više od pola članova ima magistarske ili doktorske diplome. Iskustva članova idu u tri pravca – oni koji su pokušali da nostifikuju, a odustali su zbog stresa, oni koji su nostrifikovali na privatnom fakultetu za 1.500 evra, i oni koji su svoje znanje nostrifikovali „preko veze“. Proces nostrifikacije je prepreka znanju koje je Srbiji više nego potreban. Bojim se da ćemo za tri godine sastati na ovom istom mestu i pričati o ovoj istoj temi – istakla je Ružičićeva.