Mutant agencija

Teške, ali vrlo dokumentovane optužbe, koje je na račun Ratela izneo regionalni direktor globalnog ICT giganta kakav je Nortel, samo su vrh ledenog brega, ali same po sebi otvoreno pokazuju do koje mere je mutirala ideja nezavisnih regulatornih tela u Srbiji. Nortel je napravio veliki zajednički projekat u sklopu koga je isporučena oprema čija se vrednost meri milionima evra za potrebe Verata, jednog od najvećih internet provajdera u Srbiji. Ratel je uspeo da pod krajnje nejasnim okolnostima izlobira uvođenje resertifikacije evropskog CE sertifikata, tako da se praktično preko noći, celokupna ICT industrija našla u potpunom metežu, u jedinstvenoj situaciji da jedna tehnološki zaostala zemlja uvodi proveru tehnološki najnaprednijeg standarda na svetu, i tako besmislenu uslugu debelo naplaćuje ICT kompanijama. Tako je mesecima na carini ostala ogromna količina ICT opreme, koju RATEL nije mogao da procesuira, uvoznici i ICT vendori su se našli pred potpunim kolapsom, i onda se ka velikom broju ICT kompanija u Srbiji, pa i prema kompaniji Nortel, krenule prve nepristojne ponude. Umesto da plate stotine hiljada evra za sertifikaciju već sertifikovane ICT opreme sa CE sertifikatom, Nortel je dobio naizgled naivnu ponudu da plati avio karte, smeštaj u hotelu sa pet zvezdica i dnevnice za sedam predstavnika RATEL-a, koji bi posetili fabrike i laboratorije ovog giganta u Izraelu i Kanadi. Pošto je ukupni ceh ovakvog jednog putovanja meren desetinama hiljada evra, a u globalnoj praksi Nortel nije imao stavku u budžetu za plaćanje putovanja, smeštaja i dnevnica predstavnicima bilo kojih državnih organa bilo koje zemlje, pošto se to smatra korupcijom, taj zahtev je odbijen iz globalnog sedišta Nortela. Cena tog odbijanja bila je zastrašujuća, pošto Nortel oprema isporučena Veratu, koja ima sve CE serifikate, praktično nikada nije dobila Ratel sertifikat, Verat je uprkos činjenici da je oprema instalirana i da uredno radi, odbio da Nortelu plati opremu zato što oprema nije dobila sertifikat od Ratela, a potpuno slučajno, nijedna inspekcija nije došla u Verat da zabrani korišćenje ICT opreme koja nema Ratelov sertifikat. Tako je Nortel ostao kratkih rukava, Verat je dobio opremu praktično besplatno, a Ratel je poslao poruku svim ICT kompanijama u Srbiji kako se prolazi kada se odbiju nepristojne ponude, tako da je Nortel naučio svoju lekciju o tome kako stvari stoje u Srbiji, ugasio svoju kompaniju u Srbiji i de fakto ostavio samo advokate da na sudu pokušaju da naplate makar deo štete.

Nažalost, ovo je samo vrh ledenog brega, pošto skandali oko Ratela očigledno nemaju kraja, a jedan od najpoznatijih i medijski najeksponiranijih, upravo ovih dana treba da dobije svoj sudski epilog. Reč je o dodeljivanju frekvencije drugog kanala rumunske državne televizije srpskom SOS Kanalu, a po prvostepenoj sudskoj presudi iz jula 2013. godine, vrednost odštete koju Ratel i RRA solidarno trebaju da plate SOS kanalu, po nalazu zvaničnih sudskih veštaka koje je odredio sud, iznosi više od 9 miliona evra, bez kamata i sudskih troškova. Pravosnažna sudska presuda se očekuje svakog dana, a ukoliko se sa odugovlačenjem nastavi, SOS kanal stiče pravo na pokretanje spora pred sudom u Strazburu, gde bi cena ovakvog spora za državu Srbiju mogla biti duplirana ili čak triplirana. Identičan sudski spor protiv Ratela,zbog dodeljivanja neispravne frekvencije zrenjaninskoj televiziji KTV, ulazi u svoju završnu fazu, tako da će očigledno vrlo brzo na naplatu stići novi milioni odštete, samo na osnovu očigledno serijskih grešaka Ratela u procesu dodeljivanja televizijskih frekvencija.

Posebnu priču predstavljaju prosto neverovatni, faraonski izdaci Ratela za troškove zakupa poslovnog prostora, službenih putovanja, ali i plata zaposlenih u Ratelu. Tako je svojevremeno u trouglu Milan Janković-Jasna Matić-Branislav Grujić, dogovorena potpuno neverovatna kombinacija u kojoj Ratel praktično godinama plaća jednoj od kompanija u vlasništvu biznismena Branislava Grujića, mesečni zakup poslovne zgrade u Nušićevoj ulici u iznosu od preko 60.000 evra plus PDV, a ukupna svota novca koji je do sada plaćena, i koja se meri milionima evra, višestruko prevazilaci ukupnu tržišnu vrednost zgrade koja je predmet zakupa. Taj aranžman dolaskom Rasima Ljajića na čelo ministarstva nije zaustavljen, niti opozvan, tako da do današnjeg dana, Ratel troši neverovatnih 864 hiljade evra godišnje samo na troškove zakupa poslovnog prostora. Plata Milana Jankovića, izvršnog direktora Ratela iznosi više od 250 hiljada dinara neto, bez poreza i doprinosa, što je mnogo više od plate koju primaju predsednik i premijer Srbije,a praktično sve plate u Ratelu su drastično iznad republičkog proseka. Nedavno je samo na jednom stručnom skupu u Crnoj Gori, o trošku Ratela prisustvovalo čak 15 predstavnika Ratela, dok je sam izvršni direktor Ratela Milan Janković, postao pravi globtroter, svetski putnik o trošku države Srbije. Egzotične destinacije putovanja Milana Jankovića i ostalih predstavnika Ratela, praktično je nemoguće pobrojati, a samo poslednje studijsko desetodnevno putovanje Milana Jankovića u Južnu Koreju, zbog koga Ratel nije delegirao učesnike na konferenciji Danas konferens centra, govori samo za sebe o rutinskom trošenju desetina hiljada evra na službena putovanja veoma nejasne svrhe. Obim putovanja i potrošenog državnog novca je toliki, da se u stručnim krugovima, pola u šali, a pola u zbilji, odomaćio pojam Ratel Turs, pošto je obim putovanja koja godišnje realizuje Ratel, i po broju ljudi, i po količini potrošenog novca, višestruko veći od ukupnog godišnjeg prometa pojedinih turističkih agencija u Beogradu.

I kao da nije dosta, nedavno je nečemu što se zove Republička agencija za telekomunikacije, pripojena Republička agencija za poštanske usluge, tako da svim domaćim i stranim poštanskim operatorima u Srbiji raste seda kosa od pomisli šta ih čeka, da li se po modelu ICT industrije u Ratelu krčkaju novi nameti poštanskim operatorima, i koja nova putovanja, hotele i dnevnice će oni morati da plaćaju samo da bi nastavili sa normalnim poslovanjem u Srbiji. Postaje jasno da se ubacivanjem poštanskih usluga u agenciju koja se bavi telekomunikacijama stvara neka vrsta mutant agencije, kojoj se samo dodaju nove usluge i nove kompanije za šišanje, tako da je podatak da je električna četkica za zube Oral B nedavno dobila zvanični Ratelov sertifikat, samo ilustracija apsurdnog stanja u kome se jedni parafiskalni nameti privredi zamenjuju drugima, ovoga puta onima koja bez ikakve kontrole nameću nezavisna regulatorna tela. Umesto da nadoknadu za korišćenje numeracije i nadoknadu za korišćenje frekvencija usmeravaju direktno u državni budžet, kao što je to slučaj u Hrvatskoj i Crnoj Gori, u Srbiji se te pare prebacuju na račun regulatornog tela, koje po principu-„Pola pije, pola Šarcu daje“, pola novca zadrži za sebe, a pola novca vrati u budžet.

Upravo zato, apsurdno deluje rebalans budžeta u kome se smanjuju plate i penzije, a agencije poput Ratela niko i ne pominje, a sve pod lažnim izgovorom navodne evropske agende Srbije koja predstavlja osnov za nekontrolisano trošenje desetina miliona evra državnog novca u nezavisnim regulatornim telima. Zato bi pored Vlade Srbije, koja odavno kuburi sa logikom kada je reč o javnim finansijama, na ovu temu trebala da progovori ne samo Evropska komisija u Srbiji, već i sve ostale međunarodne institucije čija je plemenita ideja postojanja nezavisnih regulatora slobodnog tržišta, u Srbiji prometnuta u još jedno mega javno preduzeće u kome se državni novac troši bez ikakvog stida i ikakve kontrole.