Nastavlja se erozija srednje klase

Istraživanje je pokazalo da mladi, čiji su roditelji fakultetski obrazovani, češće studiraju od onih sa niže obrazovanim roditeljima, zatim da su visokobrazovani ređe nezaposleni kao i da su bolje plaćeni od onih sa nižim obrazovanjem. Izveštaj „Pogled na obrazovanje 2014“, ukazuje i na to da samo devet odsto onih satrosne dobi između 55 i 64 godine, ima niže obrazovanje od svojih roditelja, u starosnoj grupi od 35 do 44 godine taj procenat je 12 odsto, dok je kod mladih između 25 i 34 godine taj procenat najviši – iznosi 16 odsto. Istovremeno je u grupi između 25 i 34 godine starosti, gde je udeo fakultetski obrazovanih narastao na 43 odsto, snažan uticaj obrazovanja roditelja. „Podaci ukazuju da ekspanzija obrazovanja nije prerasla u inkluzivnije društvo. Obrazovanje može da izvede ljude iz siromaštva i socijalne isključenosti ali, da bi se to dogodilo treba pokidati vezu između socijalnog zaleđa i mogućnosti za obrazovanje“, tvrdi generalni sekretar OECD Angel Gurija.

Izveštaj je pokazao i da su koristi od višeg nivoa obrazovanja i obuke veće nego ikada pre, i ogledaju se kako u visini zarade, tako i u nekim „socijalnim proizvodima“, poput zdravstvenih usluga. U prilog tome govori podatak da je u 34 zemlje OECD bez posla u proseku oko pet odsto visokoobrazovanih u starosnoj grupi od 25 do 64 godine, dok među onima bez srednjeg obrazovanja 14 odsto njih nema radno mesto. U 2000. je jaz između te dve grupe bio za četiri procentna poena niži. Podaci pokazuju i da je između 2000. i 2012. godine jaz između prihoda srednjeobrazovanih i visokobrazovanih porastao dva puta više nego jaz između onih sa srednjim i sa nižim obrazovanjem. To znači da su se srednjeobrazovani približili po prihodima onima sa nižim nivoom obrazovanja, što ukazuje na nasatavak erozije srednje klase.

Procenjuje se da će 84 odsto onih koji su danas mladi, steći srednje obrazovanje. Takođe je u većini zemalja verovatnije da srednju školu završe mlade žene nego mladi muškraci, što znači i promenu istorijskog obrasca. Gotovo 40 odsto starih između 25 i 34 godine u zemljama OECD ima univerzitetsko obrazovanje. To je za 15 procentnih poena više, u nekim zemljama i za 20, nego kod ljudi iz starosne grupe od 55 do 64. Fakultetski obrazovani po svoj prilici će zarađivati dva puta više od onih sa srednjom školom. U Mađarskoj, Brazilu i Čileu fakultetski obrazovani zarađuju dvostruko više od ljudi sa srednjom stručnom spremom. Zemlje OECD troše u proseku 9.487 dolara po učeniku godišnje, pri čemu se za obrazovanje u osnovnoj školi troši 8.296 dolara, u srednjoj – 9.280 dolara, dok trošak po studentu iznosi 13.958 dolara. Zemlje OECD trošile su u 2011. godini u proseku 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda na obrazovanje (javno finansiranje pokriva 84 odsto ukupne potrošnje za obrazovne institucije). Kad je reč o zaradama zaposlenih u obrazovnim ustanovama podaci govore da nastavnik sa 15 godina iskustva, zaposlen u osnovnoj školi, zarađuje godišnje 39.024 dolara, u a u srednjoj nešto više od 40.000 dolara. Nastavnici iz dve trećine članica OECD žale se, međutim, da su im plate realno pale od 2009.

Ekonomska kriza kao pokretač

U izveštaju se navodi da je ekonomska kriza ohrabrila mnoge mlade da nastave školovanje tako da je udeo onih između 15 i 29 godina života, koji više nisu u sistemu obrazovanja, snižen sa 54 odsto, koliko je registrovano 2008, na 51 odsto u 2012. godini. Procenjuje se da će prosečni petnaestogodišnjak u OECD provesti još oko sedam godina obrazujući se. Današnji petnaestogodišnjak može da očekuje da će, pre nego što napuni 30 godina, imati više od pet godina radnog staža, zatim da je gotovo godinu dana bio nezaposlen, kao i da nešto više od godinu dana nije bio ni u obrazovanom sistemu, niti je tražio posao.