– Imamo četiri hektara zemlje i hoćemo da proizvodimo organsku hranu, da napravimo sušare za preradu voća, i da to izvozimo. Uprkos državnim subvencijama, kao i državnim ugovorima sa bankama koje bi trebalo da daju poljoprivredi povoljne kredite, ni posle pet meseci nismo uspeli u toj nameri, jer „papirologija“, koja prati otvaranje firme i izgradnju objekata „mora“ da traje bar godinu dana, kaže mlada preduzetnica koja želi da otvori firmu u Prokuplju.
Ona objašnjava da se suočava sa ovakvim problemima uprkos tome što Ministarstvo poljoprivrede već drugu godinu na konkursu daje subvencije za ovu vrstu delatnosti i što je ona uspela da ih dobije. Ali, onda je započelo višemesečno „obijanje“ opštinskih kancelarija, i prikupljanje „gomile papira“, uz plaćanja raznih taksi. Sada je na redu „obijanje pragova banaka“, koje nude sve osim povoljnih uslova kreditiranja.
– Računali smo da to neće biti tako jer je država potpisala dogovor sa 13 banaka i šest osiguravajućih kuća o povoljnijem kreditiranju poljoprivrede. Uprkos tome, banke nam traže neprihvatljive uslove, pri čemu je hipoteka najmanji problem. Jedna banka nam je, recimo, tražila da naš jemac uplati celokupan iznos kredita sa kamatom a u drugoj banci su nam preporučili kredit sa kamatom od 16 odsto. To bi značilo da praktično treba da radimo kako bismo samo izmirivali obaveze prema banci – komentariše naša sagovornica za Biznis.
Vlada Dodić, savetnik predsednika Regionalne privredne komore Niš, dodaje da formalno otvaranje malih i srednjih preduzeća nije problem i da sve može da se završi za par dana. Sve se, međutim, uveliko komplikuje ukoliko preduzetnik želi da investira u gradnju preduzeća, što podrazumeva dobijanje građevinske dozvole. On smatra da će aktuelni zakon, koji skraćuje rok za dobijanje te dozvole, biti veoma teško sprovodiv, posebno na jugu Srbije.
– Osnovni problem malih i srednji preduzeća ogleda se u tome što ne mogu ni da opstanu, ni da se razvijaju bez velikih sistema, koji imaju gotov proizvod, i za koje će se „vezati“. U Nišu su propala dva velika sistema – EI i MIN, što je „dobar razlog“ da popadnu i mala i srednja preduzeća. „Mašine za pranje“, pogon EI, recimo, imale su gotov proizvod i hiljade dobavljača. Sad Jura i Beneton nemaju gotov proizvod i imaju veoma malo dobavljača. Nišu, dakle, fali jedna kompanija, poput Fijata, sa mrežom dobavljača – objašnjava naš sagovornik.
Prema njegovoj oceni jedan od razloga za zatvaranje malih i srednjih preduzeća leži i u teškom dobijanju kredita. Uz konstataciju da je dobro što je republički Fond za razvoj smešten u Nišu, Dodić ukazuje na činjenicu da nema puno preduzetnika koji su sposobni da koriste investicione kredite, koje taj fond nudi, jer imaju problem sa njihovim obezbeđenjem. Takođe nije lako ispuniti ni uslov da se dve godine posluje bez gubitka. Problem je i što je Niš, nakon „odlaska“ AIK banke, ostao bez domaće banke.
Posebne olakšice za nerazvijene
– Mala i srednja preduzeća suočena su sa nelikvidnošću, prezaduženošću, zastarelošću opreme, amortizacijom osnovnih sredstava, te nemaju dovoljno vremena i uslova da se bave razvojem. Bez ozbira što smo opredeljeni za slobodno tržište, država bi morala da se uključi u privredu, tako što će za nerazvijena područja, u koje spada jug Srbije, ponuditi posebne poreske i finansijske benefite, naročito za ozbiljne firme i velike sisteme koji imaju gotov proizvod i izvoze. Takođe, čitav sistem bi trebalo decentralizovati jer je malim privrednicima veliki problem da svaki čas putuju u Beograd – kaže Vlada Dodić, savetnik predsednika Regionalne privredne komore Niš, i poručuje da je sada Regionalna privredna komora privrednicima potrebnija nego ikada.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
