Bonitetska kuća Dan i Bredstrit (DiB) ocenila je u julskom izveštaju da je za Zapadni Balkan ovo najnestabilniji period u 21. veku, a kada je reč o Srbiji, zadržan je rejting DB5, kojim se označavaju zemlje s visokim rizikom poslovanja (niži rejting od Srbije u regionu ima samo Bosna i Hercegovina). Kao najveći spoljni rizik DiB je naveo probleme u Grčkoj, koja je važan trgovinski partner Srbije, dok je kao unutrašnji faktor koji u velikoj meri utiče na poslovno okruženje izdvojio sivu ekonomiju.
Prema oceni analitičara DiB, najveći problem u Makedoniji su protesti, u BiH međusobno povezane krize vlasti, dok za Kosovo konstatuju da je u stanju političkog raspada i masovnog egzodusa stanovništva. Kako je saopštila bonitetska kuća Rejting, koja zastupa DiB u Srbji i Crnoj Gori, stabilnost u regionu opada, a Makedonija, Bosna i Hercegovina i Kosovo su u stanju ozbiljne političke krize. U izveštaju, koji analizira rizike poslovanja u 132 države, Srbija se našla u grupi visoko rizičnih, a od evropskih država društvo joj prave Grčka, Kipar, Kazahstan, Azerbejdžan i Gruzija.
Rejting koji DiB dodeljuje nekoj državi ukazuje na rizik poslovnog okruženja i daje informacije o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Od zemalja u okruženju bolji rejting od Srbije imaju Slovenija i Hrvatska. Slede Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska i Makedonija, kojoj je u julu snižen rejting usled političke neizvesnosti. U izveštaju se ukazuje i na to da je spoljni rizik na Zapadnom Balkanu dodatno uvećan delovanjem EU i Rusije.
Konstatuje se, takođe, da usled unutrašnjih političkih i ekonomskih problema, Evropska unija nije više u stanju da se nametne u regionu dok, s druge strane, Rusija ostvaruje značajnu stratešku prednost i deklarativno ohrabruje pojedine grupe, kao što su bosanski Srbi, u ostvarivanju njihovih političkih ciljeva. „Kriza u regionu mogla bi da se produbi, posebno ukoliko se poljulja stabilnost u Grčkoj. To može imati ozbiljne posledice po Srbiju: u BiH i na Kosovu su srpske zajednice mnogoljudne, dok događaji u Makedoniji mogu dovesti do prelivanja velike zajednice albanske manjine na Kosovo“, navode analitičari. DiB ocenjuje i da spoljnopolitička dešavanja mogu imati direktan i neposredni uticaj na srpsku ekonomiju ukoliko Grčka izađe iz evrozone. „Grčka i Srbija su važni trgovinski partneri, više od 250 grčkih firmi posluje u Srbiji, a grčke banke imaju veliki udeo u srpskom bankarskom sektoru. Ukoliko Grčka bude primorana da napusti evro, verovatno ce uslediti period ekonomske turbulencije sa negativnim posledicama na trgovinske tokove i održivost grčkog kapitala u Srbiji“, navodi se u izveštaju.
Siva ekonomija najveći balast
Iako je teško predvideti čitav niz posledica eventualnog izlaska Grčke iz evrozone, efekat bi nesumnjivo bio destabilizujući i recesivan. To bi dodatno usporilo oporavak srpske privrede, procenjuju analitičari DiB. Kao unutrašnji faktor koji destimulativno utiče na poslovno okruženje u Srbiji, DiB navodi sivu ekonomiju koja, prema analizi Fiskalnog saveta Srbije, čini oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda. „Svesna tog problema, vlada je preduzela korake ka jačanju poreske kontrole, ali problem neformalnog sektora i dalje postoji usled korupcije poreskih inspektora, neusklađenosti zakona kao i nedovoljno jake izvršne funkcije“, navodi se u izveštaju DiB.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
