Gojaznost se može smatrati oblikom invaliditeta ako zbog toga osoba ne može u potpunosti da izvršava radne obaveze. Ukoliko se to utvrdi, gojazna osoba može da traži zaštitu od diskriminacije na radu, mišljenje je Evropskog suda pravde. Mišljenje tog suda tražilo je dansko pravosuđe u vezi sa slučajem vaspitača Karstena Kaltofa koji je otpušten zato što je gojazan.
Kaltoft je bio težak 160 kilograma a indeks telesne mase mu je bio 54. Kaltoft se obratio sudu zahtevajući odštetu od opštinskih vlasti kao poslodavca. On je naveo da je žvrta diskriminacije po osnovu debljine, što su opštinske vlasti demantovale. Danski sud je zatražio mišljenje Evropskog suda pravde o tome da li evropski zakoni zabranjuju diskriminaciju po osnovu gojaznosti i da li se gojaznost može smatrati invaliditetom. Evropski sud pravde naveo je da evropski propisi ne predviđaju zabranu diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja na osnovu gojaznosti same po sebi, ali zabranjuju diskriminaciju po osnovu invalidtiteta. Ukazuje se i na to da pravosuđe članica EU treba da odlučuje da li prekomerna težina neke osobe predstavlja invaliditet.
Indeksom telesne mase označava se stepen uhranjenosti osobe uzimajući u obzir odnos težine i visine. Ukoliko je indeks od 18,5 do 25 osoba je normalno uhranjena. Preterana uhranjenost je od 25 do 30, od 30 do 35 gojaznost je prvog stepena, a od 35 do 40 drugog stepena. Indeks iznad 40 podrazumeva da je gojaznost trećeg stepena, što znači i ekstremno visok rizik od bolesti. U Srbiji se u prethodnim sedam godina povećao broj gojaznih. Prema preliminarnim rezultatima istraživanja Ministarstva zdravlja Srbije za 2013, procenat gojaznih starijih od 15 godina je 22,1 odsto što je oko pet procentnih poena više nego 2006. godine kada radeno prethodno istraživanje. Na osnovu procena u EU, izmedu 30 i 70 odsto odraslih preterano je uhranjeno, a izmedu 10 i 30 odsto je gojazno.
Izvor: AFP, EurActiv.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
