Otkupljivači nude 200 dinara, malinari traže 2,3 evra

– Zbog izuzetnog kvaliteta ovogodišnjeg roda, koji nikad nije bio bolji, cena bi trebalo da bude i veća od 2,3 evra. Podsetiću da se malina u podrinjskom kraju i u okolini Šapca otkupljuje po ceni od 250 dinara, iako se zna da Zlatiborski i Moravički okruzi, posebno ariljski i ivanjički kraj, imaju najpovoljnije prirodne uslove za uzgoj tog voća i da tržištu nude najkvalitetniju malinu. Na pitanje zbog čega se malina u šabačkom kraju plaća skuplje nego u ariljskoj i ivanjičkoj oblasti, predsednik Poslovnog udruženja hladnjača Srbije odgovorio je da je to prva malina koja stiže, ali i da mora da se plati skuplje kako bi hladnjače ispunile obaveze iz prošle godine prema inostranim kupcima – kaže za Biznis Dobrivoje Radović, predsednik asocijacije Malinari Srbije, i naglašava da bi država trebalo sistemski da reši problem primarne proizvodnje, da proglasi malinu strateškim proizvodom i da se obračuna sa monopolom u otkupu.

Uz opasku da je ove godine potražnja velika, a ponuda mala, te da će rod maline biti i do 40 odsto niži nego prošle sezone, naš sagovornik podseća na to da su se prošlog meseca, uz posredovanje Vlade Srbije, predstavnici udruženja proizvođača i hladnjača tri puta susretali u Beogradu, ali da dogovor o ceni nije postignut. Predstavnici Poslovnog udruženja hladnjača nudili su cenu od 180 dinara, ali su pristali i na iznos od oko 200 dinara. Oglasilo se i Ministarstvo poljoprivrede saopštavajući da je to zadovoljavajući iznos, mada malinari tvrde da je to niska cena i kao argument navode disbalans između ogromne potražnje i male ponude.

– Zatražili smo nastavak razgovora sa predstavnicima hladnjača, takođe, uz arbitražu predstavnika Vlade Srbije. Želimo da postignemo dogovor u vezi sa tri važna pitanja. Reč je o nadoknadi šteta od grada, jer protivgradna odbrana nije blagovremeno reagovala, otkupnoj ceni i poboljšanju sadnog materijala maline. Bilo bi najbolje da razgovaramo bez posrednika, ali izgleda da to nije moguće – glasno razmišlja Radović.

S druge strane, otkupljivači smatraju da je tražena cena od 2,3 evra nerealna, da je ovogodišnji rod izuzetno veliki, na šta ukazuje i nedostatak gajbica, ali se slažu sa procenama proizvođača da je kvalitet veoma dobar.

– Hladnjače otkupljuju nekoliko puta veće količine od uobičajenih. Naš rashladni kapacitet je od 50 do 60 tona dnevno, ali poslednjih dana u proseku smo primali oko 100 tona, pa smo viškove usmerili u našu hladnjaču kod Arilja. Mi malinu otkupljujemo po ceni od 200 dinara kojom je većina proizvođača zadovoljna – kaže za Biznis Vito Tomić, direktor Jugenta iz Užica, čiji je vlasnik, pre tri godine, postala francuska kompanija Deskur, demantujući time tvrdnje malinara da je ovogodišnji rod podbacio.

On smatra da za rešavanje hroničnih problema u malinarstvu ne postoji dobra volja i da bi i proizvođači i otkupljivači malina, preko svojih reprezentativnih predstavnika, trebalo ponude stručne analize i predloge kako da se problemi reše. U tom kontekstu sagovornik Danasa podseća da je profesor Nikolić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu ponudio analizu svih troškova i utvrdio da proizvodnja kilograma maline košta 80 evrocenti, ali da su proizvođači angažovali dr Leposavića sa Instituta za voćarstvo u Čačku, koji tvrdi da ti troškovi iznose 1,2 evra.

– Kada smo bili u Vladi Srbije, šef kabineta Aleksandra Vučića rekao je da će se potruditi da veoma brzo pribavi treće, nezavisno stručno mišljenje, ali da su proizvođači upozorili da je to za ovu sezonu. Međutim, i prema računici dr Leposavića, profit proizvođača je veliki, jer je proizvođačka cena 1,2 evra, a trenutna otkupna cena u proseku se kreće oko 200 dinara. Država treba da bude medijator, ali ne i da određuje cenu maline, već proizvođači i otkupljivači treba da se dogovore kako bi se jednom za svagda rešili višegodišnji problemi. S druge strane, pita li se iko kakvo je stanje sa kupinama ili sa višnjama. Iako je tu situacija veoma loša, niko se ne buni. Izgleda da je malina jedini problem u Srbiji – zaključuje Tomić.

Kad je reč o beračima, koji stižu iz raznih krajeva Srbije (najviše ih je iz Bujanovca, Prijepolja, Priboja, Sjenice i Novog Pazara), oni mogu da računaju na siguran smeštaj i hranu. Što se isplate tiče, u opticaju su dva modela – jedan je da se za kilogram ubranog voća plaća od 30 do 40 dinara, a drugi podrazumeva plaćanje dnevnice, koja je u proseku od 1.500 do 2.000 dinara.

Partneri ili profiteri

– Mi poštujemo zalaganje vlasnika hladnjača i njihovu spremnost da kreditiraju proizvođače kad je reč o nabavci veštačkog đubriva, repromaterijala i hemijskih zaštitnih sredstava, ali ta pomoć mora da se nudi po minimalnim cenama, a ne da i na tome zarađuju. Ako žele kvalitet i kvantitet, onda bi zajednički trebalo da učestvujemo u proizvodnji i da zajedno rešavamo sve probleme. Bojim se da će otkupljivači kasno shvatiti da treba da budu naši partneri, a ne samo profiteri – poručuje Dobrivoje Radović, predsednik asocijacije Malinari Srbije.

Različiti modeli otkupa

Na pitanje zbog čega se malina s druge strane Drine plaća skuplje, Vito Tomić, direktor Jugenta iz Užica, naglašava da je reč o drugačijem modelu otkupa, odnosno da se cena formira u zavisnosti od dnevne ponude i potražnje. „Osim toga, proizvođači preko Drine nemaju čvrste ugovore sa otkupljivačima, koji im ne obezbeđuju đubrivo, repromaterijal i hemijsku zaštitu. Za razliku od njih mi svoje proizvođače, već od januara, počinjemo da snabdevamo veštačkim đubrivom, zaštitnim sredstvima, dobijaju novčane avanse i sa nama imaju potpisane ugovore o otkupu – objašnjava Tomić i postavlja pitanje kako je monopol moguć ako hladnjače otkupljuju malinu po cenama od 160 do 250 dinara.