Potrebna jača veza između privrede i obrazovanja

Takva formula vratila bi nas na nivo neuređenog društva, u kome bi se stručan i delikatan posao prepustio stihiji – kaže u razgovoru za Danas Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, komentarišući povremena istupanja u delu javnosti u kojima se zahteva da se nezaposleni prepuste tržištu, odnosno da sami traže posao i poslodavca, te da je u toj podeli posla NSZ suvišna. „Za nas je prihvatljiva svaka osnovana kritika koja dolazi od nezaposlenih lica, koja od nas očekuju rešenje za jedan od njihovih problema. Razumljivo je da oni u službi prepoznaju primarnu instituciju, koja ima zadatak da im pomogne u pronalaženju posla“, objašnjava Martinović.

Na koji način Nacionalna služba pomaže nezaposlenima ?

– Nacionalna služba za zapošljavanje upravo je mesto koje priprema nezaposlene za tržišnu utakmicu, kroz čitav set mera za proširenje mogućnosti zapošljavanja i pruža neposrednu podršku nezaposlenima u traženju posla. Kako u Srbiji, tako i u EU, ovaj servis ostaje most ponude i tražnje na tržištu rada. Tu je uloga javnih servisa nesrazmerno veća i efikasnija od bilo kog pojedinačnog napora. Naš servis je javni, transparentan i besplatan, a benefiti za korisnike su brojni. Pored sprovođenja mera aktivne politike zapošljavanja, ne treba zanemariti neprikosnovenu ulogu koju služba ima u utvrđivanju i isplati naknade za slučaj nezaposlenosti, koja se godišnje obezbedi za preko 200.000 lica koja ostvare ovo pravo.

Koliko se pozicija NSZ razlikuje od istih službi u EU? Da li su vaše tamošnje kolege ista karika između poslodavaca i nezaposlenih ili je Srbija i u tome originalna?

– Naša služba za zapošljavanje u prethodnoj deceniji prošla je različite faze – od biroa za zapošljavanje do modernog javnog servisa. U tome smo u potpunosti pratili razvoj, savete i preporuke istovetnih institucija u zemljama članicama EU. Kroz nekoliko međunarodnih projekata i stalnu razmenu informacija i iskustava dostigli smo nivo servisa najrazvijenijih zemalja, i po obimu i po kvalitetu usluga. U poređenju sa evropskim službama, nedostaju nam finansijska sredstva za sve mere i programe, pogotovo ako se ima u vidu broj nezaposlenih u Srbiji. Takođe, radimo na poboljšanju usluga koje nudimo poslodavcima, pružamo im bržu uslugu selekcije i popune slobodnih poslova, kao i niz drugih mera, sve sa ciljem podsticanja otvaranja novih radnih mesta. Trenutno smo u fazi detaljne funkcionalne analize, u saradnji sa Svetskom bankom, koja će nam dati jasne smernice za dalju reformu, jačanje kapaciteta i efikasniji rad, što nam je potrebno, kao i celom javnom sektoru u Srbiji.

Postoji li veza između tržišta rada, sveta obrazovanja i privrede?

– Veza postoji, ali mora biti jača. Potrebna je organizovana akcija, na svim nivoima, koja će povezati i projektnom logikom spojiti planiranje, realizaciju i kontrolu tih segmenata. To konkretno znači da su u brojnim slučajevima Nacionalnoj službi „vezane ruke“, jer se već prilikom upisa na mnoge fakultete unapred zna da taj mladi čovek kada diplomira ima male ili gotovo nikakve šanse da se zaposli. Upisnu politiku treba stalno prilagođavati potrebama privrede u Srbiji, bez obzira da li se radi o srednjem ili visokom obrazovanju.

Često se može čuti mišljenje da se posredstvom NSZ malo ko zaposlio. Čime biste to demantovali?

– Prošle godine registrovali smo 232.280 zapošljavanja sa naše evidencije. Dakle, mesečno se u Srbiji zapošljavalo 19.357 ljudi, što je 8,29 odsto više u odnosu na 2013. godinu. Mnoge će, verujem, iznenaditi podatak da se prošle godine u Srbiji zaposlilo 2.538 diplomiranih inženjera elektrotehnike, a da je NSZ posredovala u zapošljavanju 1.518 mladih ljudi te struke, što ukazuje i na činjenicu da mnogi od njih posao nalaze tokom završnih godina studija ili neposredno po završetku i ne prijavljuju se na evidenciju NSZ.

Izrada biznis plana na tržištu košta od 200 do 500 evra. Šta je moguće besplatno dobiti na šalteru NSZ?

– Sve usluge Nacionalne službe su besplatne, bez obzira da li se radi o uslugama podrške nezaposlenima, obukama i radionicama, onlajn posredovanju i oglašavanju slobodnih radnih mesta, izdavanju raznih potvrda i uverenja, posredovanju u zapošljavanju u inostranstvu. Prema tome i obuka za izradu biznis plana je besplatna. Naravno, postoje i privatne agencije koje se bave uslugama u oblasti zapošljavanja, ali te usluge na kraju neko mora da plati. To nas vraća na pitanje neophodnosti postojanja jedne državne institucije u ovoj oblasti. Poslodavac, takođe, pored svih ostalih obaveza i nameta, ne mora da plati uslugu oglašavanja ili posredovanja, selekcije kadrova, savetovanja…

Koje obuke NSZ su otvorile prostor za zapošljavanje onih koji su je prošli?

– Na domaćem tržištu rada se više ne postavlja pitanje „ko si“, nego „znaš li to“. U skladu sa takvim zahtevima tržišta planiramo i organizujemo obuke, koje u kratkom roku mogu da rezultiraju zapošljavanjem lica sa evidencije. Konkretno, svi koji su završili obuku za bravara dobili su posao, kao i gotovo svaki drugi obučeni pekar, dok je svaki treći polaznik obuke za vođenje poslovnih knjiga obezbedio sebi egzistenciju.

Jedna od najuspešnijih službi u Evropi, Austrijski servis za tržište rada, ima gotovo četvorostruko manje nezaposlenih, a za subvencije ta zemlja godišnje izdvaja 40 puta više sredstava od Srbije. Ipak, sa neuporedivo manje uloženih sredstva, Srbija je prošle godine značajno oborila stopu nezaposlenosti. Kako?

– Važno je istaći da od polovine prošle godine beležimo kontinuiran pad stope nezaposlenosti. Iako je ona u prvom kvartalu ove godine zabeležila blagi porast u odnosu na kraj prethodne godine, ostala je ispod 20 odsto, što je bio cilj Vlade Srbije. Napori da se obezbede veća sredstva za aktivne mere naišli su na puno razumevanje resornog ministarstva i Vlade, kroz budžet za 2015. godinu, za razliku od prošlogodišnjeg budžeta. U ovoj godini imamo na raspolaganju 2,8 milijardi dinara za realizaciju različitih programa zapošljavanja, uz dodatnih 500 miliona dinara za osobe sa invaliditetom, što je skoro pet puta više od prošlogodišnjeg budžeta. Što su sredstva veća, naša uloga je vidljivija i značajnija. Pokušavamo sa malo da napravimo mnogo, a i to je često izloženo neutemeljenoj kritici. Uprkos manjku sredstava nastojimo da pratimo moderne javne servise u domenu usluga korisnicima, a taj deficit delom nadoknađujemo kroz stručnost i obučenost kadra koji radi sa nezaposlenim licima. Stoga naše mere daju iste ili veće efekte u odnosu na mere koje sprovode bogate zemlje, članice EU. Sofisticirane usluge, koje su još i besplatne, mogu da naprave pomak.

Koliko će ljudi ove godine dobiti šansu da započne vlastiti biznis? Više ili manje nego prošle godine?

– U 2015. raspolažemo znatno većim sredstvima za samozapošljavanje. Naši planovi su da u taj program uključimo preko 3.000 lica, pet puta više nego u 2014. godini. S obzirom na potrebe i zahteve, to je još uvek nedovoljno, ali je evidentno da se krećemo u dobrom pravcu. Već početkom jula, odmah po isteku roka za podnošenje zahteva, doneće se odluke o tome.

Kakvi su rezultati martovskih javnih poziva NSZ. Koliko se poslodavaca javilo i gde još ima novca koji može da se koristi?

– Krajem marta raspisano je deset javnih poziva ili konkursa za realizaciju programa i mera NSZ, a uskoro ćemo raspisati i poziv za javne radove. U celini posmatrano, dosadašnja realizacija je zadovoljavajuća. Do početka juna zahteve je podnelo 4.828 poslodavaca, odnosno 9.274 lica. Naglašavam da su svi javni pozivi i konkursi još uvek otvoreni – do utroška raspoloživih finansijskih sredstava. E. D.

Školovanje za praktična znanja

Što pre se mora pronaći model koji će omogućiti sticanje praktičnih znanja još tokom školovanja, kako bi prelazak iz procesa obrazovanja u svet rada bio brži. Tako ne bi bilo dugoročno nezaposlenih lica, koja svoju perspektivu često vide samo u odlasku iz zemlje. S druge strane, privredna aktivnost je godinama opadala, što je drastično uticalo na odnos ponude i tražnje na tržištu rada. Ako poslodavci nemaju adekvatne kadrove, onda je jasno da se sa više pažnje mora ulagati u razvoj kadrova, jer je svaki novi zaposleni istovremeno i novi donator kase poreza i doprinosa, što čini okosnicu stabilne države i sigurnog ekonomskog razvoja.

Pravila ista za sve

Često se upozorava da su strani poslodavci „bliži“ ovdašnjim subvencijama. Da li je tako i u NSZ?

– Naše subvencije koriste pretežno domaći preduzetnici, mada dajemo podsticaje i stranim ulagačima. Pravila su ista za sve. Profit je glavni motiv svakog preduzetnika, a naš motiv je podstaći otvaranje radnog mesta i zaposliti čoveka. Tako je korist obostrana.