Pravda spora, ali i (ne)dostižna

Jedan od investitora koji plaća visoku cenu sporosti srpskog pravosuđa je slovenački Novolajn. Ta kompanija je 2003. godine privatizovala Tranšped a krajem 2009, otkupom svih akcija, postala jedini vlasnik srpskog špediterskog preduzeća. Slovenci su, kroz novčani i nenovčani kapital, u Tranšped uložili više od 10 miliona evra, a plan je bio da se kroz izgradnju modernog logističkog centra u Vrčinu investira dodatnih 24 miliona evra. Ali, svi planovi pali su u vodu 2006. godine kada je dotadašnje rukovodstvo Tranšpeda, na čelu sa generalnim direktorom Zoranom Đokanovićem, odlučilo da osnuje firmu Tranšped Pro tim d.o.o. Beograd. Firma je, suprotno pravilima dobre poslovne prakse, u Agenciji za privredne registre upisana pod nazivom koji bi, u najmanju ruku, mogao da dovede u zabludu više od 3.000 klijenata Tranšpeda Beograd što se, kako tvrde predstavnici tog preduzeća, i dogodilo. To je nanelo veliku štetu poslovanju Tranšpeda Beograd koji je, osim bez klijenata, ostao i bez 200 zaposlenih koji su prešli u novu firmu. Uništavanju špediterske delatnosti Tranšpeda doprinelo je otkazivanje zakupa prostora koji je ta kompanija imala širom Srbije a koje je novoosnovana firma zakupila.

U nameri da zaštiti imovinu Tranšped Beograd pokreće sudske postupke pred Privrednim sudom u Beogradu koji donosi dve presude u korist tog preduzeća. Najpre je utvrđena ništavnost registracije podataka o poslovnom imenu preduzeća Tranšped Pro tim a zatim je, presudom iz 2013, naloženo preduzeću Pro tim Beograd, kao i Neli Petrović (osnivač Tranšped Pro tima), Zoranu Đokanoviću i Vukanu Vujačiću da zbog nelojalne konkurencije Tranšpedu Beograd solidarno nadoknade štetu od oko 150 miliona dinara (sa kamatom), što je i naplaćeno. Sudeći prema ovakvom razvoju događaja reklo bi se da su pravosudni organi u Srbiji efikasni i da je pravda, ipak, dostižna. Senku na tu sliku, međutim, baca činjenica da je neposredno posle toga Dušan Plut, inače zastupnik kapitala stranog investitora Novolajna u Srbiji, optužen da je oštetio Tranšped, time što je „učestvovao u zaključivanju spornih ugovora o zakupu poslovne zgrade u Kralja Petra 45, zatim ugovora o pružanju konsultantskih usluga između Novolajna i Tranšpeda kao i ugovora o kupoprodaji poslovne zgrade“. Plut završava u pritvoru, gde je proveo tri meseca, a Tranšpedu se oduzima imovina (poslovna zgrada u ulici Kralja Petra 45), čime se kompaniji onemogućava poslovanje. Oba procesa, rešenje o oduzimanju imovine i procesuiranje Dušana Pluta, još nisu okončana.

U Tranšpedu tvrde da je ovo jedan od načina da se izvrši pritisak na stranog investitora i u tom kontekstu postavljaju pitanje: zašto je, ako je utvrđeno da je Tranšped oštećen, pritvor bio određen samo za Dušana Pluta, koji nije bio odgovorno lice već član UO tog preduzeća, a ne i za osobe, koje su bile odgovorne za poslovanje firme? Ističu, takođe, da je Plutu bilo unapred najavljeno oduzimanje imovine, i pritvor, ukoliko Tranšped ne odustane od potraživanja prema Pro timu. U vezi s tim se, u negativnom kontekstu, pominje ime Jelisavete Vasilić, člana Saveta za borbu protiv korupcije, koja se pojavljuje u ulozi advokata Pro tima, a kojoj se na teret stavlja da je, svojim intervencijama, usporavala procesuiranje po tužbama Tranšpeda.

– Tačno je da žalbeni postupak u navedenom sporu dugo traje, više od godinu dana, i da je to nerazumno trajnje spora sa aspekta dostupnosti pravdi, pravičnog suđenja i vladavine prava. Međutim, na dužinu trajanja spora, advokat ne može da utiče, jer sudije moraju da uzimaju sporove po redosledu prijema, odnosno nema, niti može biti prekorednog odlučivanja (sve stranke imaju ista prava ). Nikada, ni kao advokat, niti kao bivši sudija, nisam urgirala za rešavanje nekog predmeta suprotno navedenom redosledu i jednakim pravima svih učesnika u sudskim posutpcima – izjavila je za Danas Jelisaveta Vasilić.

Ona je naglasila da je Savet u više navrata upozoravao Vladu na neodrživost stanja u pravosuđu, koje se nije promenilo nabolje od vremena neuspešne reforme. „U svojim izveštajima koji se nalaze na sajtu Saveta davali smo zaključke, ali ni po jednom zaključku nije postupljeno“, kaže naša sagovornica.

Još jedno od pitanja koje se, nekako logično, nameće glasi: Ako je Tranšped oštećen, kako je moguće da mu se kao dodatna mera oduzme 100 odsto nepokretnosti u ulici Kralja Petra 45 u Beogradu, iako je samo 84,38 odsto stečeno dokapitalizacijom koju je sproveo Novolajn, dok je preostalih 15,62 odsto stečeno kupovinom direktno od države. U Tranšpedu ističu da je i vršilac dužnosti predsednika Višeg suda u Beogradu u maju ocenio kao osnovanu pritužbu tog preduzeća da je u vezi sa oduzetom imovinom proces prekoračio sve zakonom propisane rokove, s obzirom na to da je zakonski rok za rešavanje slučaja mesec dana a da se po žalbi Tranšpeda odlučuje već duže od godinu dana.

I mada se kao glavni akter priče nametnuo Dušan Plut, namera autora ovog teksta nije da sudi o tome da li je Plut žrtva ili profiter neefikasnog pravosudnog sistema. Više nas brine kakva se poruka, zbog sporosti rešavanja sudskih postupaka, šalje stranim investitorima. Utoliko pre što se u javnosti često mogu čuti komentari da je domaće sudstvo ne samo neefikasno, već i korumpirano. I to uprkos činjenici da su formirana regulatorna tela zadužena za borbu protiv korupcije. „U Srbiji postoji jedna loša pojava: rast antikorupcijske birokratije, a šta je ona donela? Sebi mnogo, građani finansiraju plate, budžet je opterećen, ali nedostaju vidljivi i značajni rezultati. Takva praksa mora da prestane“, konstatovao je nedavno ministar pravde Nikola Selaković. Tračak nade da bi stvari mogle da se pokrenu sa mrtve tačke uliva formiranje Koordinacionog tela za praćenje primene Strategije i Akcionog plana u borbi protiv korupcije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Jelisaveta Vasilić: Nisam bila u sukobu interesa

– Savet je savetodavno telo Vlade sastavljeno od članovi koji su kroz svoj rad i praksu pokazali samostalnost, nezavisnost, stručnost i hrabrost za obavljanje, kako svog zanimanja, tako i za borbu protiv korupcije. Dakle, članovi Sveta imaju zanimanja, čijim obavljanjem ostvaruju zaradu, koju ne dobijaju kao članovi Seveta. Pošto Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije nije regulisan sukob interesa to je Savet, da bi se otklonila bilo kakva pomisao na tu mogućnost, usvojio pravilo da članovi ne mogu profesionalno obavljati rad na onim predmrtima koji su bili predmet razmatranja u Savetu. Kako Tranšped nije bio predmet razmatranja Saveta, to kao advokat Pro tima nisam bila u sukobu interesa, ni prema Zakonu o borbi protiv korupcije, ali ni prema načelima Saveta – izjavila je za Danas Jelisaveta Vasilić, član Saveta za borbu protiv korupcije.

*****

Neli Perović, vlasnica firme Pro tim Beograd: Pluta ne interesuju investicije u Srbiji

Priča o „slučaju Tranšped Beograd“ ne bi bila kompletna ukoliko se ne bi čula i druga strana, odnosno predstavnici firme Pro tim Beograd. U kratkom razgovoru za Danas Neli Perović, vlasnica Pro tima, odgovorila je na nekoliko pitanja u vezi sa izvršnim presudama i sudskim sporovima čiji se ishod još ne nazire. Na pitanje: da li je tačan podatak da je presudom Privrednog suda u Beogradu, iz 2013. godine, naloženo firmi Pro tim Beograd i licima Neli Perović, Zoranu Đokanoviću i Vukanu Vujačiću da, zbog nelojalne konkurencije, Tranšpedu solidarno nadoknade štetu od oko 150 miliona dinara i da li je šteta nadoknađena, naša sagovornica kaže da je pravo pitanje kako je uopšte došlo do presude u korist firme Dušana Pluta koji je „raznim programima ostavio bez posla više od 400 radnika i gašenjem, do tada dve uspešne kompanije (Grmeč AD i Tranšped Beograd AD), pribavio korist od više desetina miliona evra“.

– Pluta radnici, Srbija i „investicije“, kojima od 2003. godine maše po medijima, ne interesuju. Predstavljajući se kao žrtva srpskog sistema upravne i izvršne vlasti, Plut samo koristi slabosti tog sistema radi pribavljanja lične koristi. U ovoj priči žrtve su radnici i njihove porodice, a posredno i država Srbija. Verujemo da će se tome stati na put. Apsurdno je to da je na osnovu pravnosnažne i izvršne presude, kojoj je prethodio veoma čudan sudski postupak, preduzeću Tranšped Beograd, sa tri ili četiri zaposlena radnika, plaćeno oko 156 miliona dinara (ili 1.350.000 evra). Mora se uputiti pitanje nadležnim državnim organima šta je bilo sa tim novcem jer bi se iz tog odgovora najbolje videlo gde i kako Plut „investira“ u Srbiji.

Prema informacijama Danasa u toku je postupak pred istim sudom po tužbi Tranšpeda protiv istog pravnog lica i povezanih fizičkih lica radi naknade štete u iznosu od 142 miliona dinara. Dokle se stiglo s tim sporom?

– Za taj slučaj doneta je presuda da se tužbeni zahtev odbija.

Izgleda da se Plutu „osladila formula“ zarade u Srbiji preko sudskih postupaka. Rekonstrukcijom pravosudnog sistema, nadamo se, da će ovi „spretni modeli reketiranja“ biti osujećeni.

Dušan Plut tvrdi da se na ročištu u Privrednom sudu, održanom 7. 3. 2013. godine, pojavio Dušimir Zabunović, koji se predstavio kao nezvanični vlasnik najvećeg udela u preduzeću Pro tim. Zabunović je, navodno, zapretio Plutu da će, ukoliko ne pristane na dogovor u vezi sa isplatom 150 miliona dinara, biti procesuiran i zatvoren. Kako to objašnjavate i kakva je, zapravo, uloga Zabunovića u ovoj priči?

– Odgovorno tvrdim da gospodin Zabunović nema nikakvih vlasničkih udela u preduzeću Pro tim, niti bilo kakvu funkciju u ovoj firmi. Smatram da bi vaša obaveza bila da kontaktirate gospodina Zabunovića koji može da se izjasni u vezi sa tim.

Da li je tačno da su advokati Pro tima, protiv Pluta podneli krivičnu prijavu MUP-u Srbije, „zbog zloupotrebe položaja i pranja novca“, što je rezultiralo pokretanjem krivičng postupka protiv njega i određivanjem pritvora? Plut je 11. juna 2103. pušten iz pritvora da se brani sa slobode, a u junu ove godine dozvoljeno mu je da napusti Srbiju. Šta je sledeći korak?

– Plut je svojom agresivnom negativnom kampanjom na sve načine pokušao da diskredituje Pro tim, kompaniju koja u ovom trenutku ima 420 stalno zaposlenih, kao i sve veći broj komintenata. Nije tačno da su advokati Pro tima protiv Pluta podneli krivičnu prijavu, ma koliko se to uklapalo u iskrivljenu sliku koju Plut forsira u medijima. Istina je da je Republičko javno tužilaštvo u navodima datim u pismima kojima se Plut obraćao institucijama, a Pro tim, nakon dve godine, i odgovorio, ( 2011 godine, dve godine pre pokretanja postupka), prepoznalo elemente krivičnog dela i dostavilo dopise Višem javnom tužilaštvu u Beogradu na postupanje. Ovaj krivični postupak je trenutno u fazi istrage.

Hronologija sudskih postupaka Tranšpeda protiv Pro tima

– 25. 08. 2006. godine Tužba radi zaštite poslovnog imena (postupak okončan 13. 05. 2010. godine – presudom Vrhovnog Kasacionog suda) uz obavezu brisanja iz poslovnog imena reči „TRANŠPED“

– 19. 09. 2008. godine Krivična prijava Okružnom

javnom tužilaštvu protiv Đokanović Zorana i ostalih (17. 02. 2011. godine tužilaštvo obaveštava da nije našlo osnova za pokretanje i vođenje krivičnog postupka po službenoj dužnosti)

– 28. 02. 2011. godine Zahtev za sprovođenje istrage Višem sudu protiv Zorana Đokanovića i ostalih (Zahtev odbijen a postupak po žalbi još uvek nije okončan)

– 12. 01. 2009. godine Prijava za privredni prestup protiv Tranšped Pro tima i Zorana Đokanovića (prijava odbijena 6. 05. 2011. godine „zbog izmene propisa – primene blažeg propisa po učinioca…“, koji važi od 01. januara 2011)

– 13. 01. 2009. godine Tužba za naknadu štete, protiv Pro tima, Zorana Đokanovića i ostalih (presudom Privrednog suda od 14. 02. 2013. tuženi su obavezani da Tranšpedu nadoknade štetu u iznosu od oko 1.350.000 evra)

– 30. 12. 2011. godine nova Tužba za naknadu štete protiv istih lica (postupak po žalbi Tranšpeda od 06. 07. 2013. pred Privrednim sudom).

Odgovor Pro tima

– 22. 09. 2011. godine Zoran Đokanović, u svojstvu direktora Pro tima, svim državnim institucijama zbog „vršenja pritiska na sudstvo i tužilaštvo u RS“ podnosi prijavu protiv Dušana Pluta, radi zaštite interesa Trašpeda Beograd

– 06. 03. 2014. godine potignuta optužnica protiv Pluta (istraga je trajala gotovo godinu dana)

– 09. 06. 2014. godine Viši sud u Beogradu donosi Naredbu o dopuni istrage, kako bi se ispitala osnovanost optužnice po kojoj Više javno tužilaštvo još uvek nije postupilo.

– 04. 09. 2013. godine doneto rešenja o privremenom oduzimanju imovine – poslovne zgrade Tranšpeda (iako je reč o hitnom postupku slučaj nije okončan ni posle više od godinu dana)

– 26. 05. 2014. godine rešenjem Apelacionog suda ukinuto je rešenje o privremenom oduzimanju zgrade i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.