Preduzetnički duh utopljen u moru propisa i nameta

Prema podacima Privredne komore Srbije, samo u prvih šest meseci ove godine 8.846 preduzetnika ugasilo je svoje firme, dok je, s druge strane, sve manje onih koji iskazuju spremnost da se upuste u rizik pokretanja sopstvenog biznisa. I bez obzira na činjenicu da se u istom intervalu, dakle u prvom polugodištu, više od 13.900 preduzetnika odvažilo da uplovi u te nesigurne vode, teško da se može konstatovati da je privatno preduzetništvo u Srbiji postalo način razmišljanja, a još manje način života. To se, naravno, ne bi moglo reći za privatni biznis u zemljama Evropske unije, gde je sa učešćem od 99 odsto, od čega je 95 odsto mikro firmi, taj sektor, već godinama unazad, motor privrednog razvoja. Doduše, posmatrano kroz prizmu procentualne zastupljenosti, situacija i u Srbiji nije tako loša, s obzirom na to da taj sektor čini čak 99,8 odsto privrede, učestvujući u stvaranju bruto domaćeg proizvoda sa 34 odsto, a u izvozu sa 48 odsto. Problem je, međutim, što je u privatnom preduzetništvu angažovano manje od milion, od ukupno 1,7 miliona zaposlenih, dok je u javnom sektoru uhlebljenje našlo čak 780.000 ljudi. Pa kako onda probuditi, očigledno uspavani, preduzetnički duh?

– Uslov svih uslova jeste implementacija, u punom kapacitetu, dokumenta EU, Akta o malom biznisu. I, naravno, njegova dosledna primena. Forum MSPP, koji zastupa interese mikro, malih i srednjih firmi, kao i preduzetnika, ukazuje na velika opterećenja sa kojima se taj sektor suočava, sugerišući resornim ministarstvima smanjenje broja parafiskalnih nameta, kojih je sada više od 300. Zalažemo se i za izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, kako bi se uveli jasni kriterijumi za utvrđivanje visine taksi, koje su neodržive na duži rok, i ugrožavaju opstanak preduzetnika. Jedna od sugestija odnosi se i na obračun PDV-a. Naš predlog je da se PDV obračunava na dan kada je izvršen promet robe i usluga – ističe za Danas Aleksandar Gračanac, koordinator Odbora i Foruma MSPD i preduzetnika Privredne komore Srbije, kao i nacionalni koordinator u Direktoratu za preduzetništvo EU.

Naš sagovornik tvrdi da je za oživljavanje privatnog preduzetništva veoma važno da se preispita i poreska politika, pri čemu bi akcenat trebalo staviti na poreze koji su direktno povezani sa otpočinjanjem biznisa, kao i na namete na ostvarenu dobit za period od tri godine. „Vetar u leđa naročito preduzetnicima-paušalcima dalo bi smanjenje poreskog opterećenja na nivou gradova i opština, čime bi se sprečilo njihovo masovno prelaženje u sivu ekonomiju, i prebacivanje poslovnih sedišta u druga mesta. I najzad, trebalo bi omogućiti zapošljavanje radnika na neodređeno vreme duže od godinu dana“, tvrdi Gračanac.

Komentarišući procene da je za pokretanje biznisa potrebno između 3.000 i 10.000 evra, pri čemu ne postoji adekvatna kreditna podrška banaka, kao i podatak da je za povraćaj uloženog kapitala potrebno desetak godina, Gračanac kaže da bi problem mogao da se premosti tako što bi se i ostalim finansijskim institucijama, osim poslovnih banaka, omogućilo da se pojave na tržištu kapitala i da kreditiraju mali biznis, što je, inače, praksa u EU.

Ako se pogleda struktura delatnosti, onda bi se moglo reći da je interesovanje oko 217.000 preduzetnika, koliko ih je registrovano, najviše usmereno na uslužne delatnosti, IT tehnologije, ugostiteljsko-prehrambeni sektor, tekstilnu industriju, dok je proizvodnja zastupljena sa oko 22 odsto. Činjenica je, takođe, da ovaj sektor privrede zapošljava oko 62 odsto ukupno radno sposobnog stanovništva, pri čemu je najviša stopa zapošljavanja, od oko sedam odsto godišnje (u EU se taj procenat kreće oko 26 odsto), zabeležena u periodu od 2005. do 2008. godine. Tada je privatni sektor zapošljavao oko 1,3 miliona radno sposobnog stanovništva. Nažalost, taj trend je već nekoliko godina unazad na silaznoj putanji. Možda će subvencionisani krediti, za šta su banke spremne da izdvoje oko 1,2 milijarde evra, dati vetar u leđa preduzetništvu u Srbiji.

Paradoksi

– Neophodno je da se politike Ministarstva finansija i Ministarstva privrede usklade kako se ne bi dešavalo da preduzetnik dobije državna sredstva za otvaranje radnog mesta i iste godine po istom osnovu dobije i uvećano paušalno poresko rešenje od Poreske uprave. Time se gotovo sva državna pomoć preliva u državnu kasu. Ovo je samo jedan od paradoksalnih primera, a slični paradoksi mogu se zabeležiti i kad je reč o korišćenju raznih podsticajnih sredstava za nabavku nove opreme – upozorava Aleksandar Gračanac, koordinator Odbora i Foruma MSPD i preduzetnika PKS, i dodaje da bi trebalo preispitati i politiku kreditiranja Fonda za razvoj.

Deset ključnih principa Akta EU o malom biznisu

1. Stvarati poslovno okruženje podsticajno za preduzetništvo usvajanjem zakona koji će prvo biti testirani u sektoru MSPP – Think Small first (prvo razmišljajte o malima).

2. Koncipirati poslovni ambijent tako da preduzetnici mogu da prosperiraju i da se na taj način preduzetništvo nagrađuje.

3. Omogućiti časnim preduzetnicima koji su, ne svojom greškom, bankrotirali, da dobiju novu priliku za pokretanje biznisa – tzv. druga šansa.

4. Urediti državnu administraciju tako da bude na usluzi MSPP sektoru, uz jednostavnije procedure.

5. Olakšati MSPP sektoru učešće u javnim nabavkama po nediskriminatorskim kriterijumima.

6. Olakšati pristup MSPP sektoru finansijskim institucijama i oročiti plaćanje komercijalnih transakcija na period ne duži od 30 dana.

7. Podržati preduzetnike u nastojanju da maksimalno iskoriste prednosti nastupa na jedinstvenom tržištu EU.

8. Promovisati menadžment veštine i inovacije od značaja za razvoj MSPP sektora (sa primerima dobre prakse).

9. Omogućiti MSPP sektoru da ekološke izazove pretvori u poslovne prilike.

10. Podržati preduzetnike da iskoriste rast tržišta EU, kao i da izađu na druga tržišta.