Preduzimač u zatvoru, vlasnici stanova na ledini

Građani koji su sa Delta legalom, 2004. i 2005. godine, potpisali ugovor o kupovini, tvrde da bi u oba slučaja mogli da ostanu bez stanova, ili će stepen obeštećenja biti znatno ispod vrednosti koju su uložili. Oni su osnovali udruženje „Hiljadu oštećenih“ ali problem je što je retko ko od nadležnih spreman da ih primi i ponudi im pomoć. Jedan od retkih državnih funkcionera – Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, koji je prihvatio izazov da reši ovaj Gordijev čvor, naglašava da je teško pronaći model prema kome bi svi kupci bili obeštećeni bar proporcionalno uplaćenom novcu, ako ne u celini.

– Još jednom ću, u toku ove nedelje, razgovarati sa predstavnicima Udruženja, ali činjenica je da bi bar deset miliona evra trebalo dotirati iz nekog izvora kako bi se objekat završio i oni dobili svoje stanove. Reč je o gotovo 5.000 prevarenih ljudi koji pokušavaju da se izbore s tim problemom, ali mislim da to neće moći da se reši ako država, ili grad, ne priteknu u pomoć – kaže Homen.

Ako je otvaranjem stečaja nešto postignuto, to je da se sada bar znaju precizni podaci o dugovanjima Delta legala. Međutim, time nije dobijen odgovor na pitanje kako pokriti dug od gotovo 32 miliona evra, jer je proverom koju je obavilo Specijalno tužilaštvo, utvrđeno da osim dela objekata u izgradnji, Lukić nema drugih nekretnina.

A sve je počelo 2003. godine kada je Stankom, koji je 90-ih godina stekao pravo korišćenja velikih površina gradskog građevinskog zemljišta na teritoriji beogradske opštine Čukarica, sklopio ugovor sa Lukićevim Delta legalom o izgradnji šest lamela ukupne površine oko 45.000 kvadrata na lokaciji naselja Filmski grad. Prema dogovoru, obaveza Lukića bila je da izgradi objekte i plati nadoknadu za gradsko građevinsko zemljište, i po tom osnovu trebalo je da mu pripadne 75 odsto izgrađenih kvadrata. Stankom, koji je u posao uneo samo pravo korišćenja zemljišta, zadržao bi za prodaju 25 odsto objekata. Investicija se vodi na Stankom, koji je tokom gradnje, srazmerno stepenu izgrađenosti, prenosio pravo vlasništva na Delta legal.

Iako je useljenje prvih stanara bilo najavljeno za kraj 2005, do sada je, prema izveštaju stečajnog upravnika Saše Radulovića, završeno oko 34 odsto lamela. Samo je na jednoj od zgrada urađeno do 79 odsto planiranih radova, jedna je sa stepenom izgrađenosti od 20 odsto tek „izašla“ iz temelja, dok se vrednost radova u preostale četiri lamele kreće između tih vrednosti. Po tom osnovu Stankom je Lukiću preneo 8.500 kvadrata, ali je Delta legal, pozivajući se na ugovor sa tom kompanijom, već u prvoj godini „utopilo“ 22.500 kvadrata. Uglavnom je reč o stanovima koji su prodati građanima, ali je Lukić kvadratima plaćao i svojim podizvođačima, koji su dobijene stanove takođe prodavali. Imajući sve to u vidu sve je više onih koji veruju da šansa da ovaj slučaj bude okončan kroz stečaj gotovo i ne postoji, jer su za to potrebna velika sredstva. Prema proceni stečajnog upravnika, za građevinske radove neophodno je još 16 miliona evra. Tome treba dodati i sedam miliona evra, dvadeset godina akumuliranog, duga Stankoma (ugovorom prenet na Delta legal) prema Direkciji za gradsko građevinsko zemljište, kao i obaveze prema Poreskoj upravi od oko milion evra. Sve to nije moguće namiriti ni iz čitavog kompleksa, a posebno ne prodajom samo kvadrata koji su preneti na Delta legal. U Udruženju „Hiljadu oštećenih“ zbog toga se protive najavi da čitav neizgrađeni kompleks ode „na doboš„, jer bi se time u neravnopravan položaj doveli kupci koji su se našli u „portfelju“ Stankoma, odnosno oni koji su „pripali“ Delta legalu.

Veljko Lekić, predsednik Udruženja „Hiljadu oštećenih“ u izjavi za Danas tvrdi da do takvih problema ne bi došlo da je država, kako zakon i nalaže, od Stankoma oduzela zemljište dobijeno (1991. godine) za gradnju bez nadoknade, jer u predviđenom roku od dve godine nije otvorio gradilište. Umesto toga, njemu su rokovi produžavani, a dug prema Direkciji se gomilao i samo kamate za ovih 20 godina iznose oko četiri miliona evra. Građani su, inače, od firmi koje nisu bile vlasnici, ali su posedovale sve papire za legalnu prodaju (prema srpskim zakonima) kupovali stanove ili lokale u nezavršenim objektima po prosečnoj ceni od 1.000 evra za kvadrat. Iako ima primedbi da je signalna lampica kupcima trebalo da se upali već kod cene, kao i da je bilo neoprezno ulaziti u kupovinu bez advokata koji bi valjano proverio prodavca, činjenica je da je kompleks na kome su građene lamele bio „ukrašen“ panoima na kojima su kao investitori bili potpisani i Stankom i Delta legal. Neki od kupaca tvrde i da su se u to vreme javljali Stankomu, ali da su ih oni upućivali na svog partnera, koji navodno vrši prodaju i za njih. Osim toga, svi ugovori su overeni u sudu, država je uredno od građana naplatila svoje takse, ali je pri tom propustila da uredi tržište nekretnina i da ih zaštiti od ovakvih prevara. Ipak, kada je utvrđeno da je Lukić za neke stanove primio neprijavljeni „keš„, nije prošlo mnogo vremena do njegovog hapšenja zbog izbegavanja poreza.

Od predstavnika Stankoma nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje kakav je status te investicije posle uvođenja stečaja nad Delta legalom. Potpredsednik te kompanije, Aleksandar Mihajlović, rekao je samo da će „objekti sigurno biti završeni, a po kom modelu, moći će da kaže tek posle ročišta, kada stečajni upravnik izađe sa planom reorganizacije“.

Traganje za spasonosnim modelom

– Od državnog sekretara Homena tražili smo da nam pomogne u pronalaženju modela da se nezavršeni stanovi koje smo platili izuzmu iz stečajne mase. Tražimo, takođe, i da se investitoru, kompaniji Stankom, koja je dobila pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta, ali ga dve decenije nije izgradila, to oduzme, jer nema logike da se i ti troškovi, nastali zbog nemara administracije, prevaljuju na nas. Predložili smo i da se lokacija zajedno sa započetim objektima ponudi drugom investitoru koji bi zajedno sa kupcima posao priveo kraju – kaže za Danas Veljko Lekić, predsednik Udruženja „Hiljadu oštećenih“ i dodaje da su kupci uplatili ukupno 24 miliona evra ali da je taj novac samo delimično iskorišćen za izgradnju stanova.