Privatizacija kao slamka spasa

Na raspravi o novom zakonu o privatizaciji, održanoj u Regionalnoj privrednoj komori u Kragujevcu, mogao se čuti i podatak da trećinu od ukupno 580 subjekata privatizacije čine upravo firme u restrukturiranju. Istaknuto je, takođe, da je u svim preduzećima koja čekaju na privatizaciju zaposleno 100.000 radnika (u firmama u restrukturiranju nešto više od 53.000), te da je vrednost imovine tih firmi procenjena na oko milijardu evra. Sudeći prema najavama zvaničnika iz Ministarstva finansija, nakon usvajanja zakona, svim zainteresovanim investitorima biće upućeni javni pozivi za preduzeća koja još nisu privatizovana, a rok za prikupljanje njihovih ponuda biće 30 dana. Po isteku tog roka, svi subjekti privatizacije moraće u svojim „ličnim kartama“ da ažuriraju procenu vrednosti kapitala na dan 31. decembar 2013, jer će na bazi te procene, Ministarstvo privrede donositi odluku o modelu privatizacije. Treba podsetiti i na to da je na sastanku sindikalne radne grupe i ministra Dušana Vujovića dogovoreno i to da se modelima privatizacije preduzeća u restrukturiranju bavi posebna komisija koju će činiti predstavnici sindikata i poslovodstava, Ministarstva finansija, ali i stručne javnosti.

Član Predsedništva Saveza samostalnih sindikata Srbije Jugoslav Ristić potvrdio je za Danas da se Sindikat zalagao za ovakav model rešavanja statusa preduzeća u restrukturiranju, u nameri da se sačuvaju tehnologija i delovi proizvodnih programa tih firmi koji mogu da opstanu na tržištu. Ristić smatra da bi onim preduzećima, ili njihovim delovima koji mogu da opstanu na tržištu, trebalo dati novu šansu.

 – Mislim da je sudbina gotovo svih preduzeća u restrukturiranju teška i neizvesna. Većina njih već 20 godina ne radi, niti su preduzimane bilo kakve mere za njihovo oživljavanje. Najveću krivicu za to snose poslovodstva tih fabrika, mada ne bi trebalo amnestirati od odgovornosti ni državu, koja je slala subvencije i finansirala direktorske plate, a da za uzvrat nije tražila informacije o tome šta se sa tim novcem poreskih obveznika radi. Mi smo tražili da se svako preduzeće posebno tretira, jer verujemo da neka od njih još uvek mogu da opstanu na tržištu, i da treba spasavati, šta se spasti može – tvrdi Ristić i napominje da bi u većini, ako ne i u svim preduzećima u restrukturiranju, odmah trebalo promeniti poslovodstva.

Rešavanje statusa preduzeća u restrukturiranju koje je, na osnovu Akcionog programa Ministarstva privrede na čelu sa Mlađanom Dinkićem, trebalo da bude okončano do sredine 2014, a prema Predlogu zakona njegovog naslednika na funkciji ministra privrede – Saše Radulovića, do kraja ove godine, sada je odloženo do kraja 2016. Prema evidenciji Ministarstva privrede i finansija, u Srbiji je, sredinom prošle godine, bilo 179 preduzeća u restrukturiranju sa 54.000 radnika. Akcionim planom koji su sačinili Mlađan Dinkić i tadašnji državni sekretar Aleksandar Ljubić, a Vlada Srbije prihvatila, preduzeća su bila podeljena u pet grupa, pri čemu su one firme koje nemaju imovinu, a ni perspektivu, trebalo da odu u stečaj do kraja 2013, dok bi ona preduzeća, koja još uvek privređuju, uz finansijsku podršku države bila reorganizovana i ponuđena potencijalnim investitorima. Proces restrukturiranja svih 179 preduzeća trebalo je da bude okončan do 30. juna 2014. godine.  Uprkos činjenici da je zvanično bio prihvaćen i da se krenulo sa njegovom realizacijom, Akcioni plan postao je faktički nevažeći posle prošlogodišnje rekonstrukcije Vlade Srbije i dolaska Saše Radulovića na čelo Ministarstva privrede. Prema Radulovićevoj evidenciji, u Srbiji je broj preduzeća u restrukturiranju smanjen sa 179 na 153. I mada zvanično nije saopšteno na koji način je broj preduzeća smanjen za 26, pretpostavlja se da su neka od njih, poput Zastavine fabrike automobila, u međuvremenu ugašena, kao i da je prilikom pravljenja novog spiska primenjena drugačija metodologija.

Prema najnovijim podacima u Srbiji ima 161 preduzeće u restrukturiranju i 419 firmi, koje prvi put treba da uđu u postupak privatizacije. Sudbina i status i jednih i drugih, prema predlogu zakona koji su sačinili Saša Radulović i njegovi saradnici, trebalo je da budu rešeni do kraja ove godine. Radulović je, podsetimo, predlagao da se do kraja januara preduzeća u restrukturiranju oslobode dugova prema državnim  poveriocima, čime bi bila  postavljena na zdrave noge. Potom bi, uz podršku sredstava iz nadležnog državnog fonda, pokušala da pokrenu proizvodnju i privuku potencijalne investiture i strateške partnere. Privatizacija svih preduzeća u restrukturiranju (i onih koja prvi put ulaze u taj proces), trebalo je da bude okončana do kraja 2014, pri čemu bi sve one firme koje nisu uspele da nađu novog vlasnika, otišle u stečaj. Saša Radulović je, zajedno sa svojim idejama „najuren“ iz vlasti, a nova Vlada se opredelila da zaštitom računa preduzeća u restrukturiranja, o trošku države, odnosno poreskih obveznika, produži njihovu agoniju za još pet meseci.