Prema prvim pokazateljima ovogodišnji rod pšenice slabiji je od prošlogodišnjeg i to uprkos oceni da je godina bila rodna. Na spisku razloga koje stručnjaci navode kao prelomne da rod žita bude u pojedinim regionima i do trećinu slabiji od prošlogodišnjeg našli su se topla zima, izostanak padavina u rano proleće, previše vlage pred kraj sazrevanja i naravno, poplave, u područjima gde je do ovih incidenata došlo. Prosečan prinos pšenice ovogodišnjeg roda kreće od 3,5 do 4,2 tone po hektaru a ukupan rod neće premašiti 2,2 miliona tona.
Zbog svega navedenog na ceni su sorte sa visokim prinosom i dobrim kvalitetom.
– Svesni posledica klimatskih promena i pre svega poplava koje su nas ove godine zadesile, dostizanje višegodišnjeg proseka prinosa pšenice smatraćemo uspehom. Ove godine je novosadskim semenom pšenice, čije su osnovne karakteristike dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa, zasejano više od 350.000 hektara obradivih površina u Srbiji. Visoke prinose potvrđuju sorte kao što su „pobeda“, „renesansa“, „simonida“, kojima je zasejano više od 100.000 hektara, a dobro se drže „Zvezdana“ i „rapsodija“. Fascinantan je podatak da smo ove godine izvezli više od 1,5 miliona tona sorti pšenice, koje su poboljšivači i koje se dodaju sortama lošijeg kvaliteta – objašnjava dr Novo Pržulj, rukovodilac Odeljenja za strna žita Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Ratari su nezadovoljni trenutnom otkupnom cenom, koja se kreće od 17,80 do 18,50 dinara za kilogram. Tvrde da je realna otkupna cena 22 dinara (sa PDV-om). Nezaobilazni problem sa kojim se svake godine suočavaju i proizvođači i vlasnici silosa svakako je skladištenje. Prema podacima kojima raspolaže Zadružni savez Vojvodine, samo nekoliko većih mlinova u Srbiji ima finansijsku mogućnost da za svoje potrebe odmah otkupi i plati pšenicu, dok stotine malih prerađivača žito kupuje tokom cele godine. U Državnim robnim rezervama za sada, kažu, nema novca za otkup novog roda pšenice. Procenjuje se da interventni otkup, ako ga bude, neće uzdrmati tržište, kao i da bi prava cena pšenice ubrzo mogla da bude postignuta i u berzanskoj trgovini.
Kada je reč o trgovanju pšenica je protekle nedelje bila najtraženija roba na novosadskoj berzi. Prosečna cena pšenice iznosila je 19,20 dinara za kilogram sa porezom, što je za 2,91 odsto niža cena nego nedelju dana ranije.
– Zabeležen je znatno veći tržišni angažman izvoznika i oni su u proteklom periodu bili pretežni kupci na ovom tržištu. Cene su zbog prilagođavanja sa cenama u okruženju i odnosa izvoznika prema kupovini, počele da padaju i to je glavni razlog sve većeg pojavljivanja izvoznika na berzanskom tržištu. Upravo ta okolnost generisala je veliku tržišnu aktivnost i najveći nedeljni promet od 4.382 tona robe, što je za 60,51 odsto više nego prethodne sedmice. Treba reći i to da je zaključeno 28 berzanskih ugovora. Finansijska vrednost prometa izražava se cifrom od 83,7 miliona dinara, što je za 46,96 odsto više nego prethodne nedelje – navodi u svojoj nedeljnoj analizi Žarko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
