Spas u udruživanju sa srpskim i turskim proizvođačima

Ukoliko Komisija odluči da se žali a STO presudi u njenu korist, Rusija će biti kažnjena. Prema pisanju nekih medija, kompanije iz EU razmatraju osnivanje zajedničkih preduzeća sa partnerima u Srbiji i Turskoj kako bi nastavile da prodaju svoje voće i povrće Rusiji. Komisija je, inače, do sada bila oprezna kad je reč o iznošenju tog problema pred STO, a briselski pravnici upozoravaju da bi to moglo da eskalira u trgovinski rat sa Rusijom zbog Ukrajine.

U poljskom ministarstvu ekonomije rekli su Rojtersu da su poslali zahtev za žalbu STO evropskom komesaru za trgovinu Karelu de Guhtu, koji zastupa članice EU u svim sporovima pred STO. Nakon sastanka sa evropskim komesarom 19. avgusta, poljski ministar poljoprivrede Marek Savicki rekao je da su u toku preliminarne konsultacije u EU o tom pitanju i da bi odluka o tužbi mogla da bude doneta 12. septembra. „Mišljenje SAD, Australije i Kanade biće takođe važno. Verujem da će se i potpredsednik vlade Januš Piehočinski angažovati u pregovorima sa tim zemljama“, prenela je poljska agencija PAP reči Savickog. STO, ako pozitivno presudi po žalbi Evropske komisije, može da kazni Rusiju što krši propise o otvorenom tržištu. Savicki je rekao i da Rusija ne odgovara na pritiske iz EU ili SAD.

Zanimljivo je da su se nakon uvođenja embarga, na ruskom tržištu pojavili neki „čudni“ proizvodi, poput morskih plodova iz Belorusije, koja nema izlaz na more, o čemu piše ruska Novaja gazeta. Do toga je došlo uprkos činjenici da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko javno obećao da njegova zemlja neće dozvoliti reeksport zabranjenih proizvoda u Rusiju preko beloruske teritorije. Prema pisanju štampe, firme iz Bugarske, članice EU, razmatraju osnivanje zajedničkih kompanija sa partnerima iz Srbije i Turske, koje nisu članice EU, kako bi u postojećim uslovima prodavale svoje prehrambene proizvode Rusiji. Bugarski dnevnik Standard piše da je „bugarski paradajz postao srpski“. Taj list citira ekonomiste koji kažu da će se izvoz povrća iz Bugarske u Rusiju nastaviti, ali da će povrće biti označeno kao srpsko. „Očekuje se da hiljade kompanije iz EU osnuju zajednička preduzeća u Srbiji i Turskoj. Time se sankcije ne bi direktno kršile i ne bi bilo osnova da se razmatra da li su prekršeni zakoni EU“, kažu ekonomisti.

Rusija je ekonomsku bitku pokrenutu krizom u Ukrajini pojačala uvođenjem zabrane uvoza hrane iz SAD i voća i povrća iz EU odbacujući time svaku mogućnost da je zabrana uvoza posledica brige za bezbednost hrane. Zabrana uvoza, koju je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao 6. avgusta, usledila je nakon što je Putin naložio mere odmazde zbog zapadnih sankcija Moskvi. Tim dekretom zaustavljen je ili ograničen uvoz poljoprivrednih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji i naloženo vladi da sačini listu proizvoda čiji će uvoz biti zabranjen godinu dana. Rusija je vodeći kupac evropskog voća i povrća, ali je na 23. mestu kupaca hrane iz SAD. Ruski uvoz hrane iz SAD čini tek oko jedan odsto američkog poljoprivrednog izvoza.

Na lageru 700.000 tona jabuka

Poljski izvoz hrane u Rusiju vredi 1,13 milijardi evra godišnje i kao drugi po veličini proizvođač jabuka u EU Poljska je sada zatrpana sa 700.000 tona tog voća koje bi, da nema embarga, izvezla u Rusiju. Rusija je 7. avgusta zabranila uvoz hrane iz EU, uključujući voće i povrće iz Poljske. Embargo je usledio kao odgovor Rusije na ekonomske sankcije koje je Zapad uveo toj zemlji zbog pripajanja Krima i proruskih pobunjenika u istočnoj Ukrajini koje, prema optužbama sa Zapada, podstiče Moskva.