Spor oporavak evrozone

 Ističu, takođe, da je pad tražnje u Ukrajini i Rusiji umanjio rast izvoza za oko jedan procentni poen, ali da se nije vidnije odrazio na dinamiku rasta u regionu CIE, koji profitira od pokretanja domaće tražnje. Prema oceni Frica Mostbeka, rukovodioca Istraživačkog tima Erste grupe, ukoliko bi se niske cene nafte na svetskom tržištu duže zadržale na tom nivou, to bi povećalo kupovnu moć i domaću tražnju na lokalnim tržištima, što bi se pozitivno odrazilo i na globalni ekonomski rast. I upravo kombinacija oporavljene domaće tražnje i većeg priliva investicija predstavljaju faktore rasta ekonomije CIE u 2015. godini.

Podaci govore da je u trećem kvartalu 2014. potrošnja domaćinstava u Češkoj Republici, Rumuniji i Poljskoj porasla za više od dva odsto, dok su investicije doprinele rastu u proseku sa 1,4 procentna poena. Analitičari ukazuju i na to da je period drastične fiskalne konsolidacije i razduživanja završen u većini zemalja ovog regiona, osim u Hrvatskoj i Srbiji, za koje će to biti velika kočnica razvoja u narednom periodu.

– Ukupno posmatrano, privrede CIE trebalo bi u ovoj godini da zabeleže rast u proseku za 2,5 odsto, što je dvostruko brže od 1,1 odsto koliko se prognozira za evrozonu. Mađarska ekonomija će usporiti jer se neće ponoviti ovogodišnje povećanje javne potrošnje, dok bi Poljska, sa rastom BDP-a od 3,1 odsto, trebalo, petu godinu zaredom, da bude ekonomija sa najbržim rastom u CIE. Češka će, po svemu sudeći, ostvariti rast od 2,4 odsto, Mađarska će imati stopu rasta od 2,3 odsto, a Slovačka 2,5 odsto – analizira Mostbek.

Komentarišući kretanje inflacije, koja je znatno ispod ciljnih stopa centralnih banaka u CIE, istraživački tim Erste grupe očekuje da rumunska centralna banka, već u januaru, snizi stopu za 25 baznih poena, dok bi centralne banke Poljske i Mađarske mogle da počnu da razmišljaju o smanjenjima stope samo ukoliko podaci o inflaciji budu i dalje veoma niski i ukoliko se stvori povoljan tržišni sentiment.

Evrozona: Evrozonu je pogodila finansijska kriza, pa potom kriza suverenog duga, što je dovelo do ponovnog usporavanja aktivnosti tih ekonomija. U 2014. godini sukob između Rusije i Ukrajine naneo je novu štetu regionu. Pošto se sporo smanjuje znatna neiskorišćenost resursa, posebno na tržištu rada, izgledi za rast su i dalje na niskom nivou. „Slabo stanje ekonomija zemalja evrozone u kombinaciji sa geopolitičkim rizicima i neprestanom potrebom za konsolidovanjem državnih budžeta navode nas na zaključak da je realno očekivati tek umeren oporavak u evrozoni, ali ne i inflatorne pritiske. To će omogućiti ECB da izvesno vreme zadrži izuzetno ekspanzivnu monetarnu politiku“, komentariše Mostbek.

Rusija i Bliski istok: Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do opadanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva i preduzeća u problemima. Ruski bankarski sektor sada trpi pritisak sa raznih strana. Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se trend pada cene nafte nastavi, to moglo da izvrši pritisak na naftnu industriju Rusije, pri čemu će se slabije kompanije mučiti da otplaćuju dugove. „Niža cena nafte i sankcije protiv Rusije dovešće do usporavanja ekonomske aktivnosti, povećavajući pritisak na domaćinstva, koja će trpeti visoku nezaposlenost i gubitak kupovne moći jer će inflacija ostati znatno viša od rasta zarada“, predviđa Mostbek. Kad je reč o kreditnoj podršci privredi i stanovništvu, procenjuje se da će se, verovatno, povećati udeo problematičnih kredita. Ruske banke suočiće se i sa novim izazovima, s obzirom na to da zbog sukoba sa Ukrajinom, nemaju pristup kapitalu iz zapadnih zemalja, što je u prošlosti bio značajan izvor finansiranja. Istovremeno su izvori u rubljama postali skuplji, jer je Narodna banka Rusije morala znatno da podigne kamatne stope kako bi se suprotstavila klizanju deviznog kursa.

Brazil i Kina: U Brazilu nastavak recesije, dok će usporena privreda Kine biti stimulisana sa oko 90 milijardi evra. Analitičari Erste grupe ističu da je ekonomski rast u Brazilu praktično zaustavljen i podsećaju da je najveća ekonomija Latinske Amerike u recesiji od drugog kvartala 2014. Negativni trend beleže i industrijska proizvodnja, kao i maloprodaja. Kad je reč o Kini, nastavlja se usporavanje visoke stope rasta. Jedan od razloga za to analitičari vide u premeštanju vrednosti proizvodnje iz prerađivačkog u sektor usluga. Radi stimulisanja kineske ekonomije odobrene su investicije od oko 90 milijardi evra, koje će biti usmerene u izgradnju 16 železničkih stanica i pet aerodroma. U svakom slučaju, ukoliko se trend usporavanja privrednog rasta u velikim zemljama u ekspanziji nastavi, to će se negativno odraziti i na svetska tržišta.

Srbija: Prema procenama istraživačkog tima Erste grupe, pažnja javnosti u Srbiji biće usmerena ka zaključivanju aranžmana iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom i početku fiskalne konsolidacije. Sporazum iz predostrožnosti sa MMF-om trebalo bi, smatraju analitičari, da donese kredibilitet i tehničku podršku paketu mera Vlade Srbije za fiskalnu konsolidaciju, čiji je cilj smanjenje deficita sa gotovo osam odsto BDP-a na 4,6 odsto BDP-a u 2016. godini. „Politički najkritičniji deo programa predstavlja plan restrukturiranja državnih preduzeća, koji podrazumeva snižavanje subvencija, otpuštanje viškova zaposlenih i privatizaciju. Međutim, s obzirom na pogoršanje ekonomske perspektive, krhko tržište rada i loše socijalne uslove, smatramo da na tom putu ima mnogo rizika po realizaciju programa. Kretanje inflacije je u prethodnih nekoliko meseci bilo određeno blagim pritiscima s troškovne strane, prvenstveno nižim cenama prehrambenih proizvoda i energenata, kao i slabom domaćom tražnjom zbog nepovoljnih uslova na tržištu rada i nastavkom razduživanja stanovništva i preduzeća. Iz tih razloga inflacija se već devet meseci kreće ispod ciljanog okvira NBS-a, a u očekivane okvire od četiri odsto, plus-minus 1,5 odsto, mogla bi se vratiti tek krajem prve polovine 2015“, procenjuju u Erste grupi.

Analizirajući kretanje domaće valute, čiji je srednji kurs u decembru pao na istorijski nizak nivo od oko 122 dinara za evro, oni kažu da su na pad vrednosti valute uticali kako domaći, tako i međunarodni faktori. Od domaćih faktora ističu se višemesečna fiskalna neizvesnost u vezi sa usvajanjem budžeta i zaključivanjem aranžmana s MMF-om, zatim razduživanje i isplate dividendi bankarskog sektora, kao i povećan uvoz energenata posle majskih poplava. Neki od inostranih faktora su slabija potražnja u zemljama EU i Rusije, što je negativno uticalo na izvoz srpskih proizvoda, kao i veća neizvesnost na međunarodnim finansijskim tržištima koja izaziva odliv i/ili slabiji priliv kapitala u zemlje u razvoju. „Očekujemo da će u 2015. doći do postepene stabilizacije kursa dinara. To će uslediti kao rezultat smanjenja fiskalne neizvesnosti, zatim mera NBS kroz intervencije na međubankarskom deviznom tržištu i povećanje dinarskog dela obavezne rezerve, kao i postepenog oporavka domaće ekonomije i povećanje potražnje za srpskim proizvodima u zemljama EU“, tvrde analitičari Erste grupe.

Kolebanje valuta

– Usled velikih oscilacija cena energenata i berzanskih proizvoda, vrednosti nekih od valuta najvećih zemalja, poput brazilskog reala i ruske rublje, verovatno će i dalje biti kolebljive. Jačanje američkog dolara u odnosu na većinu valuta prisiljava investitore da preispitaju svoja ulaganja u druge valute, što rezultira većim kolebanjima u mnogim tržišnim segmentima. Pošto je sada završen program kvantitativnih olakšica Federalnih rezervi SAD (QE3), postepeno dolazimo do kraja faze niske kolebljivosti na berzama. Tržišta u usponu verovatno će biti više pogođena nego razvijena tržišta pošto je kolebljivost valuta mnogo veći rizik za ulaganja u ova prva – ocenjuje Fric Mostbek, rukovodilac Istraživačkog tima Erste grupe.