Evropska komisija ocenila je da je došlo do slabljenja ekonomske situacije na Zapadnom Balkanu, što ukazuje na to da je oporavak, koji je počeo 2013. godine, bio kratkog daha. U najnovijoj ekonomskoj analizi EK, u koju smo imali uvid, konstatovano je da je znatan rast realnog bruto domaćeg proizvoda zabeležen samo u Makedoniji, kao i na Kosovu, gde je registrovano povećanje privatne potrošnje zbog velikog skoka plata u državnom sektoru i penzija.
U analizi se ukazuje na to da su „majske poplave u Srbiji i Bosni i Hercegovini imale razorne posledice po infrastrukturu i izazvale velike gubitke u proizvodnji, naročito u rudarstvu i energetici“. Zaustavljanje rasta u Crnoj Gori i Albaniji objašnjava se velikim padom industrijske proizvodnje, dok se u Srbiji stanje pogoršalo i zbog oseke u investicijama. Takođe se navodi da su „zemlje Zapadnog Balkana suočene sa visokom stopom nezaposlenosti, posebno među mladima, što traži odlučne strukturne mere na tržištima radne snage i proizvodnje“. Iako je poslednjih meseci došlo do neznatnog smanjivanja nezaposlenosti, u Srbiji je i dalje više od 20 odsto radno sposobnog stanovništva bez posla, u Makedoniji 28 odsto, u Albaniji 18 odsto, a najviše nezaposlenih je na Kosovu – 30 odsto, i u Bosni i Hercegovini – 27,5 odsto.
Ipak, u Albaniji je došlo do porasta zapošljavanja u prvih sedam-osam meseci 2014, slična je situacija i u Makedoniji, zahvaljujući snažnom oporavku prerađivačke industrije. Većina zemalja Zapadnog Balkana, kaže se u ekonomskoj analizi EK, suočava se sa malom pokrivenošću uvoza izvozom, kao i sa sve lošijim stanjem tekućeg platnog bilansa. Podaci govore da je u Albaniji deficit dostigao 11,6 odsto BDP-a, u BiH – sedam odsto, a u u Crnoj Gori 15,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. U Srbiji je, kako je objašnjeno, najviše zbog poremećaja izazvanih poplavama, izvoz osetno opao u julu i avgustu, što je usporilo i smanjivanje deficita platnog bilansa. Taj deficit je najniži u Makedoniji, iznosi 1,2 odsto, zahvaljujući posebno velikim doznakama iz inostranstva.
Istovremeno, došlo je do opšteg pada cena u regionu, najviše u sektoru hrane, odeće, komunikacija i transporta. Banke su u regionu neznatno povećale obim kredita odobrenih preduzećima, a najveća stopa nenaplativih bankarskih pozajmica registrovana je u Albaniji – 24 odsto, i u Srbiji – 23 odsto. Uravnoteženje budžetskih izdataka je uočeno u Albaniji i Crnoj Gori, delom i zbog efikasnijeg ubiranja poreza. Nasuprot tome, u Srbiji i Bosni i Hercegovini, zbog posledica poplava, došlo je do pogoršanja ekonomskih prilika i pada priliva sredstava u budžet.
Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta
Izvor: EurActiv
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
